Austrijska firma „Gras Majer“ je korektno uradila zvona, ali ona nisu u duhu pravoslavne crkve. To što se nisu cula, nisu krivi Austrijanci; problem je složeniji – kaže Jevrem Popovic, vlasnik zvonolivnice Popovic, koja lije zvona od 1832.
Novotarija
U jednoj tv emisiji snimanoj u Hramu Svetog Save, pred Božic, protojerej Milan D. Jankovic, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda, prema svedocenju Popovica, izjavio je: „Harmonizacija zvona je nešto novo u pravoslavnom svetu. Ovo je prvi put, a da li ce i kada još neki pravoslavni hram to imati, videce mladi vernici.“
Neko je u izgradnji, namerno ili iz neznanja, pomešao vizantijski i barokni stil, ne vodeci racuna da zvona moraju da budu ili u zvoniku koji je zasebna gradevina, ili pak, ako su kule zvonare u sklopu hrama, moraju da budu viša od hrama da bi se cula. Drugi problem je, obrazlaže Popovic, u tome što su samo cetiri velika zvona pokretna, a ostala su fiksirana i predvidena za muziciranje. To je za katolicke crkve i njihove mise, jer je, po kanonima SPC, zabranjeno unošenje instrumenta u pravoslavne crkve. Uostalom, kad bi sva postavljena zvona zazvonila punom snagom, velika je verovatnoca da bi se od vibracija srušila kupola hrama, upozorava Popovic.
Iz ove zvonolivnice, koja postoji vec 170 godina, izišao je predlog da se upravo tu naprave zvona za Hram. Na konkursu su Popovici predložili da se u vec predvidene cetiri kule, prema kanonima, postavi po pet zvona, što je u duhu pravoslavlja.
Štite i od kuge
U starih Srba i Rusa, zvona su služila da rasteruju oblake i najvecu pošast – kugu. Ovo je i naucno dokazano, tvrdi Popovic. Radi se o otkricu ruskih akademika da su talasi odzvona velikih zvona u stanju da razbiju kapljicaste bacile kuge.
– Ali, ocigledno je da je nekome odgovaralo da u najveci pravoslavni hram postavi instrument. Mi smo radili zvona i za katolicke crkve, pa iz iskustva mogu da kažem da razlika postoji i to u zvuku, nameni cak i u nacinu vešanja. Na pravoslavnim zvonima se ne muzicira, zato i imaju odzvon, a katolicka to nemaju – pojašnjava Popovic.
– Mi smo, kao jedina preostala zvonolivnica u Srbiji, konkurisali, ali nije nam nikada odgovoreno. Naša livnica je zapaljena 18. maja 2000, a samo dva dana posle toga U Salcburgu je potpisan ugovor s firmom „Gras Majer“ – kaže Jevrem Popovic.
Izgoreo nam je, prica on, veliki deo krovne konstrukcije, a požar je izbio u magacinu, što je neverovatno, jer tamo nema zapaljivih materijala. Ja sam još 1983. poceo da se pripremam za livenje zvona za Hram. Naravno, racunao sam na dugogodišnju tradiciju i na povoljniju cenu. Ali, do danas mi nisu vraceni crteži u razmeri jedan prema jedan, a uz to je saopšteno da u Srbiji ne postoji ni jedna zvonolivnica, istice Popovic.
I Ružica u topove
Livnica „Gras Majer“ je bila veoma aktivna i tokom Prvog svetskog rata, kad je, kako tvrdi Siniša Dimitrijevic, po naredbi vojne uprave Austrougarske, sva zvona sa pravoslavnih crkava i manastira koja su Austrijanci skinuli, pretopila u topove, pa su netragom nestala zvona velike kulturne i istorijske vrednosti.
Jedno od njih je i zvono iz Crkve Ružice na Kalemegdanu, koje je izliveno od turskih topova. Za ovo postoje pisani podaci i fotografije.
Cena koja je placena Austrijancima je dvaput veca od cene ruskih, grckih i naših zvona, tvrdi on.
Zvonolivnica Popovic, koja je u centru Beograda, osnovana je davne 1832. Otvorio je Jevrem Popovic, cukundeda današnjeg vlasnika, koji je još 1753. iz rodne Petnice otišao da uci zanat od francuskih i italijanskih livaca. S pocetkom Prvog srpskog ustanka Jevrem je u Sremskim Karlovcima izlio prvi top za Karadorda. Medutim, vratio se u Srbiju 1807, pre nego što je top stigao do ustanika. Taj top je sada u muzeju na Oplencu.
Od nastanka livnice, Popovici prenose tajne izrade zvona s kolena na koleno. Zvonima koja je uradila ova porodicna firma ni broja se ne zna. Ona zvone u Peckoj patrijaršiji, Gracanici, crkvi Srpski Kustur u Budvi, Žici, Svetozarevu, Ravnoj gori, Svetom Stefanu, Ranovcu u Petrovcu na Mlavi, Cvetojevcu, manastiru Ostrog, Darosavi kod Arandelovca, Starcevu, Karadordevu, manastiru Gornjak, Amajlije u Republici Srpskoj, Banatski Dvor, Domaševo Trebinje, crkvi u Rovcima, Deliblatu, Rukumiji, Uzdinu, Sidneju, Kanadi, i Aljasci… Jedino za Hram Svetog Save nisu dovoljno dobra.
