Књига „Сви хрчу на истом језику“ двојезична је књига на италијанском и српском језику, намењена деци и одаслима. Садржи двадесет прича из једног „другог света“, инспирисаних истинитим догађајима и људима из дијаспоре, али необичне и другачије од оних које су до сада причане. Свака прича има две верзије, италијанску и српску, јер аутор и преводилац, ћерка и мајка, причају причу свака на свом језику и на свој начин. Иако су ћерка и мајка, оне не говоре истим језиком.
Мајци је ближи матерњи језик, српски. Он је део њеног детињства и младости. Ћерки је ближи језик земље у којој је рођена, који је део њеног детињства и младости, језик земље у којој живи. Иако добро познаје српски језик и писмо, боље се изражава на италијанском него на матерњем језику, а то је судбина већине деце емиграната, друге и треће генерације Срба, али и других народа који су расути по свету.
Књига је посвећена нашој младој дијаспори, у којој тек стасава друга генерација, која је обогаћена допунском школом српског језика, која негује свој језик и писмо, али која боље познаје италијански језик од матерњег, језик који се говори у школи и другим институцијама, на улици и продавницама, којим су окружени од раног јутра до заласка сунца.
Они који познају оба језика, приметиће да превод прича није класичан, већ „интеркултурални“, који не преноси дословно речи и реченице из једног језика у други, већ приближава доживљај и осећања оног ко приповеда.
Књига је намењена онима који познају оба језика, а могу је читати и они који знају само италијански или само српски језик.
Различити смо, али не превише. Ако бисмо научили да се заиста разумемо и поштујемо, схватили бисмо да различитост није страшна и нема разлога да је се плашимо, порука је књиге Сви хрчу на истом језику, која је интелкултурална, мултиетничка замисао, авантура интелекта.
Елена Кјузоле је Српкиња по мајци, а Италијанка по оцу. Има два држављанства, познаје оба језика, али боље и правилније се изражава на италијанском. Дипломирала је журналистику у Трсту. Ради као секретарица у једном медицинском студију и сарађује са локалним часописом Л’Адиђе. Мотивација за ову књигу јој је њена ћерка Магдалена. Материнство јој је пробудило жељу да сачува и њој пренесе приче своје мајке, а њене баке, Снежане Петровић, да јој на тај начин пробуди интересовање и љубав према земљи и људима које је и она сама кроз мајчине приче заволела.
Књига ће бити изложена и на традиционалном штанду за дијаспору на овогодишњем Сајму књига у Београду од 23.-28. октобра.
Ускоро промоције књиге и широм севера Италије у српским заједницама.
