SVI HRIŠćANI OVE GODINE ZAJEDNO PROSLAVLJAJU VASKRS
PRAZNIK NAD PRAZNICIMA
• Ovo je dan pobede života nad smrću i humanosti nad zlom • Vaskrsenje Isusovo je najjači temelj vere
Svi hrišćani 8. aprila ove godine zajedno proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. To je prvi i najstariji od svih praznika, koji je veza sa praznicima Starog zaveta. Slavi se u znak sećanja na vaskrsenje sina Božjeg, koji je, prema predanju, nakon raspeća na Veliki petak vaskrsao trećeg dana. Otuda je raspeće Hristovo pretvorilo krst u hrišćanski simbol pobede, a vaskrsenje Isusovo postalo je temelj teološkog učenja.
čuvarkuća
Uskršnje jaje, uči crkva, simbolizuje vaskrsenje jer se iz njega razvija život – izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali ljusku i izađe na svet, kao što je i Isus ustao iz groba. Prvo ofarbano jaje, koje treba da je crveno, kod Srba se naziva stražar, čuvar ili čuvarkuća i ono se čuva u domu, kraj ikone, do sledećeg Vaskrsa, da bi ukućanima čuvalo zdravlje.
Hrišćani, proslavljajući Vaskrs, veruju da će se vaskrsenje i njima dogoditi, uvesti ih u večnost. Zato se u hrišćanstvu ovaj praznik slavi kao dan pobede života nad smrću, humanosti nad zlom, ali i kao dan velikog ljudskog dostojanstva i ljubavi prema bližnjem. Uskrs je stari praznik iz vremena apostola, ali se ne praznuje uvek i svuda u isti dan. Uvek mora biti u nedelju, ali u razmaku od 35 dana, kod pravoslavnih od 4. aprila do 8. maja.
Molitva pre bojenja
Za bojenje i ukrašavanje vaskršnjih jaja vezani su razni obredi i verovanja. Žene i devojke, u nekim srpskim krajevima ovaj posao smatraju sveštenom radnjom i pripremaju se molitvom. Postoji verovanje da će šarena jaja biti lepša ako se boje na Veliki četvrtak, pošto crkveno zvono najavi večernje bogosluženje ili na Veliki petak pre svanuća, a u vodu se dodaje malo osveštane vodice. Pravilo je da prvu količinu jaja treba farbati crvenom, a ostala drugim bojama. Crvena je boja radosti, zbog radosnog događaja Vaskrsenja, a po drugom tumačenju, crveno je u hrišćanstvu i boja Hristosove krvi koja simbolizuje njegovo stradanje.
Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine utvrđeno je pravilo da se Vaskrs praznuje posle jevrejskog praznika Pashe, u prvu nedelju nakon punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, ali nikad pre. Toga se pravoslavci drže i danas, dok su rimokatolici i protestanti odstupili utoliko što kod njih nije obavezno da Uskrs mora da bude posle Pashe, pa se proslavlja u rasponu od 22. marta do 25. aprila. Prvi hrišćani su svake nedelje proslavljali vaskrsenje, a od prvog veka pojavilo se godišnje obeležavanje Isusove smrti i vaskrsenje koje se tad nazivalo Pasha.
Kuckanje
Za vreme Uskrsa narod, a naročito deca se kuckaju obojenim jajima. Jedan drži svoje jaje u ruci sa okrenutim vrhom nagore, a drugi ga vrhom svoga jajeta udara – tuca. Zatim okrenu donji deo jajeta (šotku) i sada onaj što je udarao drži svoje jaje, a onaj što je držao – udara. čije jaje ostane celo taj uzima jaje svog protivnika. Ako su oba jaja razbijena, svako svoje pojede.
PREDANJA O CRVENOM JAJETU
Običaj farbanja uskršnjih jaja potiče iz doba Hristovog stradanja. Jedno od predanja kaže da su žene mirosnice nad Hristovim grobom ugledale anđela koji im je rekao da je Isus vaskrsao. Pođoše u Jerusalim da saopšte radosnu vest, a usput sretoše ženu sa kotaricom belih jaja. Kad joj kazaše da je Spasitelj vaskrsao, ona u neverici reče: „Ako je to istina, neka ova jaja postanu crvena!“ I tako se dogodi, pa se od tog vremena boje jaja za Uskrs.
Drugo predanje kaže da se početak običaja farbanja uskršnjih jaja vezuje za posetu Isusove sledbenice Marije Magdalene caru Tiberiju. Otišavši u Rim, posle Hristovog vaznesenja, a da bi propovedala Jevanđelje, Marija je cara pozdravila sa „Hristos vaskrse“ i pružila mu na dar crveno jaje. Ovakav poklon objašnjava se time što je u to vreme u Rimu bio običaj darivanja jaja pri nastupanju Nove godine, koja je tada počinjala u proleće.
Zanimljivo je i predanje koje kaže: „Dok su stražari čuvali Hristov grob od hrišćana da ne odnesu telo svog rodonačelnika, doneše im pečenu kokošku. Jedan plašljivac stalno se pribojavao da će Isus ustati iz groba. NJegovim drugovima je to smetalo, te mu jedan stražar odbrusi da će se to desiti kad pečena kokoš koju treba da pojedu poleti i snese crveno jaje. Samo što je to izgovorio pečena koka polete i ispusti crveno jaje. Stražari skočiše na noge i ugledaše Hrista sa anđelima koji ga uznose na nebo.“
