Jedan video snimak i jedna slika obišli su sinoć Srbiju i mnogi građani su zaista zanemeli. Doduše, verovatno ne iz ushićenja i razloga zbog kojih je ovaj novogodišnji filmić (koji se još uvek u punoj verziji može videti na sajtu Presa), napravljen, zamišljen i režiran. Ideja magova srpskog PR-a, koji nastoje da prate svetske trendove, bila je, cenim, da na kraju za Srbiju teške, po mnogo čemu politički i ekonomski tegobne 2009. godine, prikaže da je predsednik Srbije Boris Tadić u top formi – u takvoj da bi mu zbilja i mnogi od nas koji vežbamo mogli pozavideti.
Tu i jeste nezgoda. Jer prva asocijacija na teatralno, video zapisom propraćeno vakcinisanje našeg predsednika, nije koliko je on lep, razvijen i u formi (to smo valjda već znali?), nego prirodno pitanje čime li se taj čovek bavi i kako provodi vreme? Nevolja za vodeći srpski PR klub, i za predsednika, jeste u tome što njegovo pojavljivanje u sivoj potkošulji i razotkrivanje tih skrivenih mišića nema efekat koji imaju one fotografije sa godišnjeg odmora Vladimira Putina na konju ili u vodi, ili tokom ribarenja na severnom području Sibira, pa čak ni efekat kojima ima slika Baraka Obame u japankama i bermudama sa Havaja. Zašto? Nisu li naši marketinški eksperti sasvim ispravno izabrali štos koji se dobro prodaje?
Putin na konju pleni i one koji ga ne vole. A Obaminu popularnost bermude možda neće podići, ali sasvim sigurno neće biti uzrok pada njegovog rejtinga. A Tadić u sivoj majci, kao i iskazana hrabrost da se poljubi sa medicinskom sestrom u zgradi Predsedništva, nekako je zbilja previše – i onima koji nemaju izgrađen stav o njemu. Možda zato što ne znamo više da li mi to imamo predsednika ili potecijalno dobrog glumca, čak u rangu Džordža Klunija, ili solidnog fotomodela pred kojim stoji svetla evropska budućnost. A možda je naš predsednik trebalo u stvari da reklamira novu vakcinu protiv novog gripa, samo kao nepažljivi i pristrasni gledaoci, to nismo shvatili? Ili je poruka bila da je sve ok i zato give me 5 i da idemo bre da čekamo Novu? Možda je ova Srbija umorna i troma, mentalno i fizički iscrpljena, i bez energije i predsednikovih mišića koji nam trebaju za dugi evropski maraton koji smo tek počeli da trčimo? Možda smo krivi mi, a ne naš predsednik koji, kako i dolikuje, predstavlja ono najbolje u nama?
Iza Putina stoje dela, vaskrsavanje cele jedne nacije iz mrtvih. Iza Baraka Obame barem pokušaji kobeljanja sa jezivom američkom ekonomskom krizom i problemima sa okončanjem američkih ratova. Iza Borisa Tadića je – Boris Tadić. I svi njegovi mišići, koje do sada nismo imali prilike da vidimo. I jedan prazan prostor, nešto što nedostaje.
Stara latinska izreka kaže mens sana in corpore sano , ili u zdravom telu zdrav duh. Zdravo telo predsednika smo videli, samo izgleda da nam je nekako promakao taj zdrav duh.
Ali, dobro, Nova godina je na vratima, i haj’mo i mi da imamo hrabrosti koju ima naš predsednik tj. – poljubimo se, iako vlada virus!. I nadajmo se da će u narednoj godini Boris Tadić imati hrabrosti za još ponešto.
