Od deset poslanickih klubova u Skupstini Srbije, osam je nastalo iz pobednicke koalicije DOS, sto predstavlja praksu nezamislivu u svetu – da jedna partija ili koalicija ima vise skupstinskih.
U VREME kada je ovaj tekst pisan (utorak, 25. jun) srpski parlament izglasavao je nove ministre, dok je Demokratska stranka Srbije, ciji su poslanici iz tog tela izbaceni, podnosila zalbu Ustavnom sudu Srbije. Dve vlade, jedna u senci, druga u Nemanjinoj, govore o reformama, a Kostunicina DSS cak tvrdi (Dejan Mihajlov: „Ostajemo u DOS-u, jer DOS nisu stranke, nego program“) da je jos uvek clanica koalicije koja je dobila poslednje savezne i republicke izbore.
U vreme vladavine Slobodana Milosevica opozicioni politicari su u slicnim situacijama voleli su da kazu kako je doslo vreme da neko uzvikne: gasi svetlo! Politikolog Mijat Damnjanovic, nedavno je prognozirao, medjutim, da ce tek treca generacija politicara posle Milosevica dostici evropske standarde. Ali, ako je i za prvu generaciju – mnogo je. Jer, gotovo da se niko vise i ne seca kada su skandali, koji se ovde jos zovu „kocenje reformi“, „krize“ i „parlamentarni udari“, poceli da smenjuju jedni druge.
U Skupstini Srbije, na molbu „Nezavisne Svetlosti“ da dobijemo hronologiju stvaranja poslanickih klubova iz DOS-a, kazu da takvu evidenciju nemaju i da je najbolje da pogledamo po novinama!
Politikolog Vladimir Goati kaze da DOS ne postoji od 17. avgusta 2001. godine, od afere Gavrilovic. Povratak u Vladu DSS tada uslovljava formiranjem dva anketna odbora – jednog koji bi imao zadatak da ispita okolnosti i utvrdi odgovornost za ubistvo Momira Gavrilovica, kao i osnovanost onoga sto je on, u kancelariji sefa drzave, saopstio o organizovanom kriminalu; drugog o Canetu i cigaretama. Kostunicana partija od tada ima svoj poslanicki klub, a analiticari ocenjuju da je DSS napravio gresku sto je u obracun za preraspodelu moci usao bez unutrasnjih saveznika, pa je Djindjiceva Demokratska stranka na paradoksalan nacin profitirala.
U novembru iste godine sef poslanickog kluba DSS-a u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov uputio je zvanican zahtev Skupstini da, po hitnom postupku, izglasa obavezujucu preporuku na osnovu koje bi Vlada predlozila predsedniku Republike da raspise vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Nova predsednica Skupstina Natasa Micicic, posto je Marsicanin vec smenjen, iz formalnih razloga odbija tu inicijativu.
Svadje izmedju dve, prema istrazivanju javnog mnjenja gotovo jednako jake partije, nastavljaju se, ali i formiranje novih poslanickih klubova u Skupstini Srbije. Sledeci su osnovale dve partije koje su pre ujedinjenja u DOS cinile Savez demokratskih partija: Liga socijaldemokrata Vojvodine, partija predsednika vojvodjanske Skupstine Nenada Canka, i Liga za Sumadiju, ciji je predsednik Branislav Kovacevic.
Prednosti kluba
Predsednik sumadijske Lige kaze da je ideja formiranja posebnih poslanickih kluboda, kako bi „programi pojedinih partija bili ocuvani u nekom izvornom obliku i da se ne bi uklopili u celinu“, postojala i pre raspisivanja decembarskih parlamentarnih izbora.
– Tako bi ti delovi DOS-a glasali za ono sto predstavlja njihov program i ne bi dolazili u koliziju sa celinom. I malo je falilo da to uradimo odmah, a da smo ucinili na pocetku formiranja republicke vlasti, imali bismo mnogo manje problema. Ostali smo svi zajedno, pa se ispodogadjalo to sto se dogodilo, kaze Kovacevic.
On objasnjava da poseban poslanicki klub politickoj partiji omogucava da se javlja i izvan DOS-a, da svoje poslanike predstavlja na drugaciji nacin, ali i da partije koje formiraju posebne poslanicke klubove dobiju vise mesta u skupstinskim odborima.
Na pitanje koliko su ti poslanicki klubovi, sem DSS-a, naravno, samostalni prilikom glasanja u Skupstini u odnosu na Predsednistvo DOS-a, Kovacevic kaze:
– Ako je intencija da Predsednistvo DOS-a podrzi odredjeni zakon, onda se lobira. Ali, ja sam bar za tri zakona glasao protiv, iako je Predsednistvo DOS-a smatralo da bi trebalo da se glasa za. Rec je o Zakonu o lokalnoj samoupravi i Sporazumu o preuredjenju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. I nikakvih reprekusija i pritisaka nisam imao. Vece stranke koncentrisu se oko lobiranja i pokusavaju da naprave kriticnu cifru od 126 poslanika. Manje partije svoju razlicitost i neslaganje pokazuju time sto glasaju protiv ili daju amandmane. Ja ne osecam pritisak ni kao poslanik, niti kao clan Predsednistva DOS-a. Da postoje kompromisi – postoje. Da ima trgovine – ima je.
Treci samostalni poslanicki klub formira Nova Srbija sa Veljom Ilicem na celu, a posle osovine Canak-Kovacevic, stvaraju ga i druge dve partije koje su cinile Savez demokratskih partija: Reformisti Vojvodine Mileta Isakova i Sandzacka demokratska partija saveznog ministra za nacionalne manjine Rasima Ljajica.
Partijske klubove u Skupstini Srbije dobijaju jos Savez vojvodjanskih Madjara, Demokratska alternativa, Socijaldemokratska partija, dok Srspki pokret otpora sa Kosova ima jednog jedinog clana – Momcila Trajkovica, koji je i jedini poslanik ove partije, clanice DOS-a.
U izvornom DOS-u, pored Djindjiceve Demokratske stranke, ostale su jos Demohriscanska (predsednik Vladan Batic), Nova demokratija (ministar policije Dusan Mihajlovic), Gradjanski savez Srbije (Goran Svilanovic), Koalicija Vojvodina (Dragan Veselinov) i Perisiceva Partija za demokratski preporod Srbije.
Poslanicke klubove imaju jos i Socijalisticka partija Srbije, Stranka srpskog jedinstva i Srpska radikalna stranka.
Izvestaj Administrativnog odbora o sastancima poslanickih grupa, koje su radile i kada Skupstina ne zaseda, pokazuje da se do novembra prosle godine, kada je takva praksa ukinuta, zasedanje tih klubova i isplatilo. Naime, za svaki od sastanaka poslanickog kluba, a niko nije mogao da kontrolise da li su zaista odrzani, posto su se odrzavali u neradne skupstinske dane, poslanici su dobijali dnevnice. U tome su najvredniji bili radikali, koji su sastancili cak 72 puta, i socijalisti – 45 puta. Ostali su daleko od ovog „ucinka“. Od ukidanja te prakse, poslanicka grupa moze da odrzi samo dva placena sastanka pre skupstinskog zasedanja, a sve ostalo dogovaranje moze – ali besplatno.
Svetska pravila
Kada je o svetskim standardima rec, treba razlikovati da li postoji vecinski, ili proporcionalni sistem. U vecinskom sistemu, kao sto je britanski, razlika u glasovima proizvodi veliku razliku u poslanicima. Tako, na primer, taj parlament sada broji 400 poslanika Laburisticke i 200 Konzervativne stranke, a u praksi oni i cine klubove. Poznavaoci kazu da su partije koje poslanici predstavljaju na taj nacin mnogo mocnije, jer nastupaju kao ekipa. Da bi se smenili poslanici izabrani po vecinskom sistemu, mora se skupiti veliki broj biraca koji to traze, da se organizuje referendum, pa ako glatko prodje, za njih se raspisuju novi izbori.
Tipicni vecinski sistemi, pored britanskog koji je jednokruzni, jos su francuski i italijanski, ali su ova dva dvokruzna (iz prvog u drugi krug prolaze dvojica kandidata sa najvecim brojem glasova).
Kod proporcionalnog sistema, koji postoji u Srbiji, svaka partija na prva mesta, koja pretpostavlja da ce dobiti, stavi partijski najvaznije ljude, kako bi oni usli u parlament. I u tom sistemu stranke su vlasnice tih mandata. Proporcionalni izborni sistem, sem kod nas, postoji u Nemackoj, Spaniji, koja je podeljena po izbornim jedinicama.
Poznavalac izbornog sistema i profesor beogradskog Prirodno-matematickog fakulteta Milan Bozic smatra da formiranje razlicitih poslanickih klubova iz redova iste koalicije predstavlja nas specijalitet.
– U svetu poslanicki klubovi postoje pri koaliciji i stranci koja je dobila mandate. I kada se raspadne koalicija, ide se na izbore. U nemackom parlamentu ne postoje dva poslnicka kluba Hriscansko-demokratske unije i Demohriscanske stranke. Oni su bili u koaliciji, ali su isti klub i u parlamentu.
Da ce parlamentarni izbori biti odrzani na prolece, jer DSS i DOS cepanjem i svadjama nece nista postici, ocenjeno je na Pres klubu „Parlamentarna kriza i socijalna strategija“ (ponedeljak, 17. jun). Upozoreno je, takodje, da sedimo na „socijalnoj bombi“, sa kojom je iluzorno cekanje do 2004. godine, kada bi trebalo raspisati redovne izbore. Milan Nikolic iz CPA kaze da je nezadovoljstvo socijalnim statusom veliko, da ima procena da ce doci do socijalnih buntova, a da je najgori model koji bi u tom slucaju mogao da nas zadesi – argentinski.
I Zoran Stoiljkovic sa Fakulteta politickih nauka smatra da je gradjanima potreban „nelakiran, krajnje izostren snimak stanja“: – Ako nemate dogovor oko ustavnih promena, niti resenje identiteta zajednice, morate ici na izbore.
Ocene ekonomista su da reforme u krizu ulaze posle sest ili devet meseci. Ove, koje sprovodi Djindjiceva Vlada, prosle su taj „cenzus“, a sto se izbora tice, nikada nisu svima odgovarali. Izlazak iz parlamentarne krize, istorija parlamentarizma to pokazuje, uvek je u izborima.
