SVI SRPSKI PREMIJERI: Dva veka srpskih vlada: Od prote Mateje Nenadovića, preko Garašanina i Jovana Ristića do Nikole Pašića i Milana Nedića, pa do Titove Jugoslavije, Miloševićevog populizma, đinđićevog evropejstva, Zorana Živkovića, Nejakog Mirka, do sva je prilika osveženog Tadića
Srpska državna ideja oličena u Prvom ustanku označila je rađanje nove Srbije oslonjene na Evropu. No, taj put trajao je gotovo ceo vek.
Osamanlije su Srbiju napustile tek 1867. godine.
Prva srpska Vlada, operativno izvršno telo, kako bi se reklo savremenim rečnikom, formirana je posle Prvog srpskog ustanka, 1805. godine.
Mile Nedeljković, naš poznati etnolog, koji je posebno istraživao Karađorđev delovodni protokol, izuzetno važan dokument za poznavanje šematizma i organizacije prve srpske moderne političke vlasti, za Svedok je govorio:
– Prva srpska Vlada zvala se Praviteljstvujušči sovjet. Osnovana je 1805. godine u Velikom Borku, ali je ona kasnije premeštena u manastir Voljavča kod Strugara.
Od 15. avgusta 1805. do 10. januara 1811. godine vladalac i vrhovni vožd bio je Karađorđe Petrović, zvani Crni đorđe.
Do 1807. godine predsednik Saveta bio je prota Mateja Nenadović, a od tada do 11. januara na čelu Vlade Karađorđe je imenovao Mladena Milovanovića. Posle njega, do septembra 1813. godine vladalac i predsednik Sovjeta bio je Karađorđe Petrović – objašnjavao je Nedeljković.
U periodu od 1813. do 1835. godine, u kojem je Srbija bila u podložničkom položaju prema Visokoj porti, knjaz Miloš je ustanovio temelje moderne srpske državnosti, koja je ustrojena Sretenjskim ustavom tek 1835. godine.
Sretenjskim ustavom donekle je ograničeno njegovo samodržavlje, ali je kodža Miloš još bio velik i nedodirljiv.
Prvu vladu je obrazovao Koča Marković kome istorija nije bila naklonjena, koji nema državničku veličinu Avrama Petronijevića, svog moćnog naslednika i jednog od ustavobraniteljskih oligarha.
Na mestu prvog ministra menjali su se mnogi: i najviđeniji ljudi svoga doba, do, što da ne, praktično vršilaca dužnosti premijera. Kada bi se pravila rejting – lista ljudi koju su bili prvi ministri, mogli bi da se izvuku svakojaki zaključci.
Danas, kada je sa vlasti otišla proevropska vlada, a bira se nova – samo jedno može da se zaključi: i posle Prvog srpskog ustanka i Karađorđa, Srbija je htela u Evropu. To joj je i uspelo, samo posle stotinak godina. Iako su nam, redom, obećavali Srbija u EU, čim prije, jasno je, da ništa nije jasno i da, iako su sadašnji političari blagoglagoljivi u veličanju EUrope, izvesno je da će još mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok Srbija bude u EU… Ali, da ne prejudiciramo… Evo kompletnog spiska prvih ministara, pa neka čitaoci nedeljnika Svedok prosude imaju li danas za čim da žale, ili, da li će budući premijer zaista biti prvi među jednakima, da ne kažemo i najbolji…Jer, niti će ova nova Vlada nešto ozbiljnije da odradi u narednom periodu, osim što će biti vlast, niti alternativa koja se nudi obećava baš previše…
Uostalom, svako ima ženu koja mu odgovara, a valjda i svaki narod Vladu…
OD SRETENJSKOG USTAVA, PREKO USTAVOBRANITELJA DO SVETOANDREJSKE SKUPŠTINE
3. februar 1835 – 14. februar 1839.
Koča Marković
14. februar 1839 – 3. maj 1840.
Avram Petronijević do 3.5. 1840, od 26.4. 1840. zastupao ga Paun Janković Baća
3. maj – 26. avgust – 1842.
đorđe Protić
26. avgust – 22. oktobar 1842.
Avram Petronijević
26. oktobar 1842 – 24. septembar 1843.
Avram Petronijević –
24. septembar 1843 – 29. septembar 1844.
Aleksa Simić (od 7. avgusta do 24. oktobra 1843. bilo prazno)
Septembar 1844 – 10. april 1852.
Avram Petronijević (10.4. 1852. umro u Carigradu)
13. april 1852 – 14. mart 1853.
Ilija M. Garašanin
14. mart 1853 – 16. decembar 1855.
Aleksa Simić
16. decembar 1855 – 29. maj 1856.
Aleksa Janković
29. maj 1856 – 19. jun 1857.
(privremeno) Stevan Marković do 16.9. 1856. a otad stalno Aleksa Simić
19. jun 1857 – 31. maj 1858.
Stevan Marković
SRBIJA JE PONOVO REKLA:
NA MILOŠU JE!
Svetoandrejskom skupštinom Srbija se ponovo vezala za Miloševu košulju. Stari knjaz držao je dizgine koje polako preuzimao sin, Mihailo Obrenović, Evropejac duhom i politikom.
31. maj 1858 – 6. april 1859.
Stevan Magazinović
6. april 1859 – 27. oktobar 1860.
Cvetko Rajović
27. oktobar 1860 – 9. oktobar 1861.
Filip Hristić
9. decembar 1861 – 3. novembar 1867.
Ilija Garašanin
3. novembar 1867 – 21. novembar 1867.
Jovan Ristić (privremeno ga zastupa Milan Petronijević)
22. novembar 1867 – 21. jun 1868.
Nikola Hristić (od 24.10. 1860. kao ministar unutrašnjih dela)
OD TOPčIDERSKE KATASTROFE DO MILANOVOG
SAMODRŽAVLJA
Ubistvo knjaza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, 29. maja 1868, s pravom nazvano Topčiderska katastrofa, označilo je veliki prelom u srpskoj političkoj istoriji. Glavni ministri njegove epohe, Milivoje Blaznavac i Jovan Ristić, bili su most ka novoj epohi. Dugo su u igri bili stari obrenovićevac Stevča Mihailović i Jovan Marinović, zvani Bošnja, beogradski Parizlija.
21. jun 1868 – 27. jul 1869.
đorđe D. Cenić
17. jul 1869 – 10. avgust 1872.
Radivoje Milojković
10. avgust 1872 – 2. april 1873.
Milivoje P. Blaznavac
2. april 1873 – 22. oktobar 1873.
Jovan Ristić
22. oktobar 1873 – 25. novembar 1874.
Jovan Marinović
25. novembar 1874 – 22. januar 1875.
Aćim čumić
22. januar 1875 – 19. avgust 1875.
Danilo Stefanović
19. avgust 1875 – 26. septembar 1875.
Stevča Mihailović
26. septembar 1875- 24. april 1876.
Ljubomir Kaljević
24. april 1876 – 7. decembar 1876.
Stevča Mihailović
OD GROFA VRONSKOG DO NIKOLE PAŠIćA
U našem narodu još živi legenda o sablji grofa Vronskog, famoznog pukovnika Rajevskog, koji je pritekao u pomoć srpskoj braći u ratu s Turcima. Danas malo ko zna o političkim duelima Jovana Ristića, čuvenog učenika još čuvenijeg Rankea, s jedne strane, i Milana S. Piroćanca, s druge. Na oprugama tih sporenja rađala se moćna harizma Nikole Pašića.
1. oktobar 1878 – 21. oktobar 1880.
Jovan Ristić
21. oktobar 1880 – 21. septembar 1883.
Milan S. Piroćanac
21. septembar 1883 – 7. februar 1884.
Nikola Hristić
7. februar 1884 – 2. maj 1885.
Milutin Garašanin
2. maj 1885 – 23. mart 1886.
Milutin Garašanin
23. mart 1886 – 1. jun 1887.
Milutin Garašanin
1. jun 1887 – 19. decembar 1887.
Jovan Ristić
19. decembar 1887 – 14. APRILA 1888.
Sava Grujić
14. april 1888 – 21. februar 1889.
Nikola Hristić
21 – 22. februar 1889.
Kosta S. Protić
22. februar 1889 – 16. mart 1890.
Sava Grujić
16. mart 1890 – 11. februar 1891.
Sava Grujić
11. februar 1891 – 21. mart 1892.
Nikola P. Pašić
21. mart 1892 – 9. avgust 1892.
Nikola P. Pašić
OD POZNANIKA
OMER-PAŠE LATASA
DO MAJSKOG PREVRATA
Kralj Milan je dugo bio persona broj jedan u Srbiji dok se nije zakaćio sa kraljicom Natalijom, kozakinjom na srpskom dvoru. Od tada počinju njegove afere, velika zaduživanja i bonvivanski život u Evropi o trošku Srbije. Veliki prijatelj Omer-paše Latasa, političar i advokat Jovan đ. Avakumović, biće na čelu prelazne vlade kada će u krvi biti deložirana dinastija Obrenović.
9. avgust 1892. – 1. april 1893.
Jovan đ. Avakumović
1. april 1893 – 23. novembar 1893.
dr Lazar đ. Dokić
23. novembar 1893 – 12. januar 1894.
Sava Grujić
21. januar 1894 – 21. mart 1894.
đorđe S. Simić
21. mart 1894 – 15. oktobara 1894.
Svetomir Nikolajević
15. oktobar 1894 – 25. jun 1895.
Nikola Hristić
25. jun 1895 – 17. decembar 1896.
Stojan Novaković
17. decembar 1896 – 11. oktobar 1897.
đorđe S. Simić
11. oktobar 1897 – 12. jul 1900.
dr Vladan đorđević
12. jul 1900 – 5. februar 1901.
Aleksa S. Jovanović
5. februar 1901. – 20. mart 1901.
Aleksa S. Jovanović
20. mart 1901. – 9. maj 1902.
dr M.V. Vujić
9. maj 1902 – 7. oktobar 1902.
dr M.V. Vujić
7. oktobar – 7. novembar 1902.
Pera Velimirović
7. novembar 1902 – 29. maj 1903.
đeneral Dimitrije Cincar-Marković
OD MAJSKOG PREVRATA
DO VELIKOG RATA
Dragutin Dimitrijević Apis i Velimir Vemić biće na čelu oficirske hunte koja će krvlju ispisati istorijsko „zbogom“ Obrenovićima. Laza Kostić napisaće za „Figaro“: „Srbija je okrenula novu stranicu… Vojska je rekla svoje…“. Kraljica Draga i Aleksandar Obrenović biće bačeni, onako surovo iskasapljeni, sa terase Simića kuće na travnjak. Nova stara dinastija Karađorđevića odmah je naredila da se dvor sruši i ukloni tamna istorija.
29. maj 1903 – 12. jun 1903.
Jovan đ. Avakumović
12. jun 1903 – 21. septembar 1903.
Jovan đ. Avakumović
21. septembar 1903- 26. januar 1904.
Sava Grujić
26. januar 1904 – 27. novembar 1904.
Sava Grujić
27. novembar 1904 – 16. maj 1905.
Nikola P. Pašić
16. maj 1905 – 30. jul 1905.
Ljubomir Stojanović
30. jul 1905 – 1. mart 1906.
Ljubomir Stojanović
1. mart 1906 – 17. april 1906.
Sava Grujić
17. april 1906 – 30. maj 1907.
Nikola P. Pašić
30. maj 1907 – 30. mart 1908.
Nikola P. Pašić
30. mart – 7. jul 1908.
Nikola P. Pašić
7. jul 1908- 11. februar 1909.
Petar Velimirović
11. februar 1909 – 11. oktobar 1909.
Stojan Novaković
11. oktobar 1909 – 25. jun 1911.
Nikola P. Pašić
25. jun 1911 – 27. januar 1912.
dr Milovan đ. Milovanović
27. januar 1912 – 18. jun 1912.
dr Miloan đ. Milovanović
18. jun 1912 – 30. avgust 1912.
Marko Trifković
SA ŠTITOM I PAŠIćEM KA
„VIZIJI“ JUGOSLAVIJE
Balkanski ratovi pokazaće sjaj srpskog oružja, ali veliki izazovi će čekati Srbiju koja će Niškom deklaracijom otvoriti „kartu“ svojih ratnih ciljeva. Govorilo se da Baja Pašić zna šta radi. Niko nije pominjao da je stari političar gubio bitku sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem.
30. avgust 1912 – 22. novembar 1914.
Nikola P. Pašić
22. novembar 1914 – 10. jun 1917.
Nikola P. Pašić
10. jun 1917- 10. mart 1918.
Nikola P. Pašić
10. mart 1918 – 3. novembar 1918.
Nikola P. Pašić
3. novembar 1918 – 7/20. decembar 1918.
Nikola P. Pašić
OD KRSMANOVIćA KUćE
DO GENERALA NEDIćA
U Krsmanovića kući 1. decembra proćitana je „Adresa“ kojom je stvorena Kraljevina Jugoslavija. Na veliku konferenciju mira regent Aleksandar je putovao kao grof od Avale. Starog Pašića polako je gurao u stranu. Posle aprilske katastrofe 1941. Srbiji je pretilo totalno komadanje. Na potezu je bio Milan đ. Nedić, Srpska majka.
7/20. decembar 1918 – 16. avgust 1919.
Stojan M. Protić
1941-1944.
Milan đ. Nedić
OD PRVOG VELIKOG
DISIDENTA DO KRCUNA
Blagoje Nešković, konspirativno nazvan „Mihailo“, bio je prvi disident Titove epohe. Uspeo je da se od politike izleči naukom. A čovek, koji je lovio čiču, veliki Krcun, nije umeo da se spasi – od Tita.
9. aril 1945 – 5. septembar 1948.
Blagoje Nešković
5. septembar 1948 – 5. februar 1953.
Petar Stambolić
5. februar 1953 – 16. decembar 1953.
Petar Stambolić
16. decembar 1953 – 6. april 1957.
Jovan Veselinov
6. april 1957 – 9. jun 1962.
Miloš Minić
OD VELIKOG ZVEZDAŠA
DO „POZITIVNE NULE“
Krcun je bio harizmatični političar. Jedina mana bili su mu piće i opijenost Titom. Milenko Bojanić je uneo duh modernizma u okoštali privredni organizam Srbije. Smislio je „pozitivnu nulu“.
9. jun 1962 – 9. jun 1964.
Slobodan Penezić Krcun
9. jun 1964 – 17. novembar 1964.
Stevan Doronjski
17. novembar 1964 – 6. jun 1967.
Dragi Stamenković
6. jun 1967 – 7. maj 1969.
đurica Jojkić
7. maj 1969- 6. maj 1974.
Milenko Bojanić
6. maj 1974 – 6. maj 1978.
Dušan čkrebić
OD „TEHNOGASA“ DO
HABERMASOVOG UčENIKA
Neki kažu da su sve srpske nevolje počele, s „Tehnogasom“. Ivica Stambolić je tu kroćio u politiku, odatle je lansirao Slobu Miloševića koji će postati paradigmom populističke Srbije. One koja će voleti boga Marsa. Zoran đinđić, Evropejac po vokaciji, zaljubljen u Habermasa i njegovu filosofiju – ponudiće Srbiji Evropu na dlanu. To je Srbiji prvi ponudio daroviti Obrenović, knjaz Mihailo. Obojica su u Srbiju došli s Evropom u srcu.
6. maj 1978 – 5. maj 1982.
Ivan Stambolić
7. maj 1982 – 6. maj 1986.
Branislav Ikonić
6. maj 1986 – 5. decembar 1989.
Desimir Jeftić
5. decembar 1989 – 15. januar 1991.
Stanko Radmilović
15. januar 1991 – 23. decembar 1991.
Dragutin Zelenović
23. decembar 1991 – 10. februar 1993.
Radoman Božović
10. februar 1993 – 18.mart 1994.
Nikola Šainović
18. mart 1994 – 24. oktobar 2000.
Mirko Marjanovic
24. oktobar 2000 – 25. januar 2001. (Prelazna vlada)
Milomir Minić
25. januar 2001 – 12. mart 2003.
Zoran đinđić
12. mart 2003 -16. mart (Vršilac dužnosti)
Nebojša čović (čović i Korać dežurni potpredsednici za vođenje sednica i potpisivanje akata, objavljeno u Službenom glasniku)
17. marta 2003 – 18. marta 2003. (V.D)
Žarko Korać
18. mart 2003 – 3. mart 2004.
Zoran Živković
3. mart 2004 – 27.06. 2008.
Vojislav Koštunica
27. jun 2008 – maj 2012
Mirko Cvetković
Maj 2012 – ?!
