Vlasti u Bernu i dalje veoma oprezno „ispituju teren“ kada je u pitanju pristupanje Šengenskom sporazumu. Ovih dana je sa sastanka ministara pravosuđa i policije iz zemalja EU, održanog u Briselu, stigla novost – zbog nemačkog skandala sa olakom dodelom viza ubuduće bi u taj konzularni posao valjalo više nego do sada uključiti – policiju.
„Šengen je danas jedno veliko gradilište“ – piše tim povodom ugledni švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“, potkrepljujući tu tvrdnju podatkom da se upravo dorađuju zajednički sistemi za čuvanje i razmenu ličnih podataka osoba koje su bilo kada i bilo gde zatražile šengensku vizu. Ministri su se u Briselu već načelno dogovorili da se ti podaci proslede i policijama njihovih zemalja.
Poštovanje privatnosti
– VIS sistem je sredstvo koje će biti korišćeno unutar prostora država članica Šengenskog sporazuma – objasnio je švajcarski ambasador pri EU u Briselu Bernhard Marfurt i preneo stav vlade u Bernu da bi u svemu tome morao da bude „strogo poštovan zakon o zaštiti podataka“. Međutim, policija u Švajcarskoj već sada može da koristi podatke iz viznog arhiva za potrebe istražnog postupka.
Vizni informacioni sistem (VIS) trebalo bi ubuduće da obuhvati sve turiste i doseljenike koji dobiju šengensku vizu, ali i one koji budu odbijeni. U taj sistem će biti uključeno i obavezno uzimanje biometrijskih podataka, pa će ova arhiva brzo imati na raspolaganju otiske prstiju većine stranaca iz zemalja izvan EU. Prvobitna ideja je bila da se ti podaci koriste samo u postupku oko dodele viza, ali se već naziru i drugi korisnici te dragocene zbirke. Nemcima je u Briselu ispunjen zahtev da se policiji omogući uvid radi efikasnije borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz malu ogradu da će ti podaci biti korišćeni samo u slučajevima kada postoji opravdana sumnja, mada propisi u toj osetljivoj oblasti još nisu sročeni.
U arhivi i „stari“ stranci
Biometrijski podaci (otisci prstiju i digitalna fotografija) neće ubuduće biti čuvani samo u VIS sistemu, jer su se zemlje članice Šengenskog sporazuma u Briselu upravo izjasnile za to da iste podatke imaju u arhivi i kada je reč o strancima koji sa rešenim radno-boravišnim statusom već godinama žive na njihovoj teritoriji.
