Glavni izvor nesporazuma među državama zapadnog Balkana jeste pitanje Kosova jer opterećuje odnose Srbije, koja je najveća i centralna zemlja regiona, sa svim ostalim državama koje su priznale Prištinu. Paradoksalno, sve države su sada u boljim odnosima sa Prištinom nego sa Beogradom, iako im državni interesi, posebno ekonomski i tržišni, diktiraju da sa najvećom zemljom regiona imaju najbolju saradnju.
Bosna i Hercegovina i njena nestabilnost i podeljenost drugi su najveći problem koji usporava integraciju u EU, a sagovornici „Blica“ kažu da je saradnja među državama u borbi protiv kriminala, koji takođe koči region, jedini svetli primer u kome se poboljšanje oseća.
Eksperti za odnose u regionu ističu za „Blic“ da lošiji odnos zemalja regiona sa Beogradom nego sa Prištinom ipak treba posmatrati kao kratkoročno stanje.
– Problem priznanja Kosova opterećuje ceo prostor bivše Jugoslavije jer ni zemlje u regionu, kao ni one koje imaju interese, ovde nisu pronašle formulu kako da ga imobilišu i poprave međusobne odnose, što je svakako jedan od najvažnijih uslova za pristupanje EU, ali i za bolju ekonomiju i jače tržište. Sa ovim problemom direktno je povezano i sledeće veliko pitanje BiH, jer su se odnosi u toj zemlji, kao i odnosi između Srbije i Hrvatske, pogoršali onog trenutka kada se počelo priznavati Kosovo – kaže za „Blic“ Milorad Pupovac, politički lider Srba u Hrvatskoj. Pupovac ocenjuje da ipak ima pozitivnih signala da su sve države problemu Kosova počele da pristupaju mnogo ozbiljnije. On dodaje da je treći veliki problem destabilizacije regiona organizovani kriminal i naglašava da su potrebna efikasnija suđenja protiv ratnih zločinaca.
Srbija je kao dva prioriteta svoje spoljne politike početkom godine promovisala bolje odnose i jačanje liderske uloge u regionu. Izvori „Blica“ u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije priznaju da je to teško postići bez rešenja za Kosovo. U državnom vrhu puno se očekuje od mišljenja Međunarodnog suda pravde i zato je odlučeno da se politika ne menja, iako se pritisci iz inostranstva povećavaju.
U poslednje vreme naročito su pojačani zahtevi vodećih zemalja EU i SAD da se uspostave pregovori Beograda i Prištine o konkretnim stvarima. Domaći eksperti upozoravaju da Srbija ne sme dugo da sedi skrštenih ruku i blokira sve svoje procese i da mora da pronađe formulu razgovora sa Kosovom. Zasad nema signala da je srpska diplomatija na tragu rešenja, ali sve manje se iz predsedničkog kabineta čuje uslov da pregovori sa Prištinom mogu da se vode samo o statusu.
– Srbija kao najveća zemlja u regionu ima idealne uslove da bude najaktivnija, i to u svoju korist. Za poslednjih deset godina je moglo mnogo više da se uradi da nema opterećenosti s prošlošću i da su političke elite u svim zemljama regiona dovoljno zrele i svesne koristi svojih država od regionalne saradnje. Srbija, recimo, bespotrebno zateže odnose sa Crnom Gorom zbog Kosova, čak vidim neke elemente iživljavanja. Sa Hrvatskom predstoji očigledno dobar period jer će tome doprineti dva predsednika. U odnosima prema BiH, koja je unutar sebe rastrzana na dva entiteta, Srbija je pronašla dobar odnos – ocenjuje za „Blic“ Milan Pajević, ekspert za međunarodnu politiku i savetnik u ISAC fondu.
činjenica je da se u regionu u ovom trenutku, po opštoj oceni sagovornika „Blica“, najkonstruktivnije ponaša Hrvatska, koja je na pragu priključenja EU i upravo time i najviše motivisana. Opšta je ocena i da Crna Gora ima dobre odnose sa državama bivše Jugoslavije ili bar u tim odnosima ima najmanje problema. Doduše, tome doprinosi i veličina, pa i, kako za „Blic“ kaže Miško Vuković iz vladajuće partije Mila đukanovića, zato što ne izvozi svoje unutrašnje probleme u druge države. Pa, ipak, imidž Crne Gore u poslednje vreme sve više u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala osporavaju i Srbija i Hrvatska i najmanja bivša jugoslovenska republika sve više se prepoznaje kao država koja nije dovoljno posvećena toj borbi.
Prema oceni Enesa Osmančevića, profesora na Filozofskom fakultetu u Tuzli, najveću kočnicu poboljšanju odnosa među državama predstavljaju političari koji i dalje zagovaraju velikodržavne ideje.
– Nesposobnost suočavanja sa prošlošću i zločinima uzrok su tome da Bosna i Srbija imaju najlošije odnose u regionu. Istovremeno, te dve zemlje prave najveće probleme svima: Srbija jer nisu u ubedljivoj većini snage koje žele raskid sa prošlošću, a BiH jer nema viziju šta i kako dalje – kaže Osmančević za „Blic“.
Zajedničke interese u regionu ugrožavaju političari
Odnosi na uzlaznoj putanji
Srbija – Hrvatska
Otvorena pitanja od međusobnih tužbi za genocid, nerešene granice, pronalaženje nestalih, povratak izbeglica i obeštećenje za oduzetu i uništenu imovinu. Uspešni susreti dva predsednika u poslednjih mesec dana saradnji dali novi impuls
Srbija – BIH
Zahvaljujući konstruktivnoj ulozi Srbije i iskrenom zalaganju za jedinstvenu BiH, koju posebno hvali Amerika, odnosi sa oba entiteta su dobri. Posle nekoliko godina zatezanja, rešeno i pitanje ambasadora BiH
u Beogradu
Najbolji politički i ekonomski odnosi
Hrvatska i BiH
Snažni ekonomski odnosi, četvrtina populacije BiH su Hrvati sa kojima Hrvatska ima specijalne odnose, najduža granica Hrvatske od svih suseda
Crna Gora i Hrvatska
Intenzivan politički dijalog, dobri ekonomski odnosi, u poslednjih mesec dana u blagom padu zbog svedočenja Ratka Kneževića na suđenju za ubistvo Ive Pukanića, koje je crnogorski premijer ocenio kao orkestriran atak iza koga stoji Hrvatska
Najlošiji odnosi opterećeni pitanjima prošlosti
Srbija – Crna Gora
Uprkos veoma intenzivnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, bliskosti naroda, zajedničkoj tradiciji, politička rukovodstva dovela diplomatske odnose na najniže grane
BiH dugoročno najveći problem
Neđeljko Rudović, predsednik skupštine Centra za evroatlantske politike u Podgorici, kaže za Blic da problem unutrašnje nestabilnosti BiH predstavlja dugoročno najveći problem za region, iako pitanje Kosova sada izgleda kao najteže.
– Pitanje Republike Srpske i jedinstvene BiH ostaće nerešeno sve dok političare poput Harisa Silajdžića i Milorada Dodika ne smene mlađi. To će možda još nekoliko decenija ostati kao problem koji će opterećivati odnose Srbije i Hrvatske, Srbije i BiH, ali i Srbije sa svetskim centrima – upozorava Rudović.
