Gornji Dobrić nikada nije imao svoju crkvu, ali će je uskoro dobiti zahvaljujući 54-godišnjem zemljaku dr Milojku – Mikiju Manojloviću iz Švajcarske, koji je rešio da svome zavičaju podari bogomolju, čiju će gradnju sam finansirati, a svi ostali mogu da pomognu, ali samo svojim radom. Buduća crkva neće biti obična, već kopija srušene crkve sa Kosova, nastradale pod naletom albanskih ekstremista.
Lepo je bilo ovih dana na sunčanom uzvišenju, na kome se nalazi porodična kuća u izgradnji, vinograd sa 150 čokota i stablo sekvoje. Pored vinograda, na stotinak metara od kuće, osveštano je mesto buduće crkve.
Život sa šest dama
Milojko Manojlović sa suprugom LJiljanom ima pet kćerki. Dvoje starije dece već radi, a troje se školuje. Najstarija je Jelena, a onda slede Mirjana, Milica i bliznakinje Simonida i Isidora.
– Rešio sam da baš tu sagradim crkvu, jer je moje selo nema, a zaslužuje je odavno. Tu ću podići hram koji će biti identičan crkvi Bogorodice Odigitrije, koja je 1315. godine podignuta u Mušutištu (Suva Reka), kao zadužbina vrhovnog dvorskog upravnika državnih dobara – kaznaca Dragoslava i njegove porodice. Kao i desetine drugih i ona je, nažalost, spaljena i srušena do temelja – priča Manojlović, koji želi da podizanjem hrama pokaže vezu sa svetom kosovskom zemljom, a zahvaljujući arhitekti Peđi Ristiću, iz Beograda, ovde će niknuti ista.
– Donećemo i kamenje iz ruševina u Mušutištu, koje ćemo zaštititi pleksiglasom i iznad koga će večno goreti kandilo, da pokaže neuništivost naše vere. Pozivam i svoje zemljake da pomognu radom i tako osete da je buduća crkva i njihova – objašnjava sagovornik „Vesti“, koji kaže da je finansijski sposoban da sam izgradi hram, ali da on nikad nije svojina pojedinca, već pripada svim vernicima.
Zavet
– Na ovaj način ispunjavam i zavet svoga pradede po majci, koji je na Sremskom frontu izgubio sina i zarekao se da će podići crkvu u znak sećanja na njega – veli Manojlović, uveren da je konačno došao taj dan.
Zagledan u nebo iznad zavičaja, Miki kaže da je u želji da ostvari svoje ideje, što nije mogao u otadžbini, otišao 1984. u Švajcarsku, gde ima samostalnu stomatološku ordinaciju. Živi i radi u Rajdenu, u kantonu Lucern, na 45 kilometara od istoimenog grada.
– Iako u Srbiji nemam nijednog dana radnog staža, nisam tipičan gastarbajter. Godišnje zbog poslova oko kuće koju gradim dolazim i po desetak puta u svoj Gornji Dobrić. Planiram da se vratim kad završim radni vek i sada, eto, ovde gradim kuću, imam vinograd, i stvaram uslove za jednu mirnu starost i pristojan život u zavičaju – kaže dodajući da ni u vreme njegovog odlaska nismo bili toliko srećna zemlja koliko smo mislili da jesmo. – Ali, ja sam zaista sada srećan što je prvi korak u gradnji crkve učinjen – tvrdi Manojlović, čiji nesvakidašnji gest svog Dobrićanina meštani blagosiljaju.
