Najveća YU zagonetka XX veka: Koliko je stvarno bilo Tita od 1937. do 1980.
I danas, posle 31. godine od smrti Josipa Broza, u razgovorima naših ljudi, i u zemlji i u inostranstvu, ili između redova u memoarskoj literaturi, nagoveštava se da Tito nije bio Tito, da je postojalo više ličnosti koje su prošle kroz našu istoriju pod imenom Josip Broz Tito.
O tome se godinama govorilo u najvećoj tajnosti, jer je svojevremeno bila najveća jeres posumnjati u ličnost Tita.
No, i Vladimir Dedijer je u svojim istraživanjima naveo, svojim iskazima, na pomisao da se sa Titom nešto dogodilo u Drvaru, ali, kako je on napisao još nije vreme da se ta istina obelodani.
Ali, u inostranstvu se o tome naširoko piše.
Tako je, recimo, istoričar Maksens Tomas, u francuskom časopisu „Hitorama“ u broju 254, izneo, kako tvrdi, prvu istinu o postojanju dva Tita. U svom dugačkom članku on, između ostalog, piše.
„Maršal Tito bio je nekoliko puta glavna meta Kremlja, ali je on bio i jedini među satelitskim šefovima država koji je smeo da ispolji svoju nezavisnost i neposlušnost prema SSSR. Zbog toga je puno puta o njemu pisano, bio je toliko puta na naslovnim stranama mnogih časopisa, ali to ne znači da je javno mnjenje znalo nešto više o ovoj čudnoj ličnosti i dubljim razlozima koji su mu dozvolili da u izvesnim periodima izazove „gromove“ crvenog Kremlja.
Istina je da postoji „misterija Tito“ i da su i jedan i drugi tabor dobro čuvali njegovu tajnu. I jedan i drugi tabor imali su za to svoje razloge. Zato vam mi pružamo danas ovo otkriće.
SMRT U DRVARU?
Dvadeset i prvog septembra 1948. godine jedan telegram iz Beograda, vrlo senzacionalne sadržine, stigao je u list „Flensbursk Tageblat“, a obznanili su ga dopisnici raznih agencija koji su tada živeli i radili u Zapadnom Berlinu.
Sadržaj telegrama je glasio:
„Berlin, 21. septembra – Pronosi se glas u političkim krugovima u Beogradu da maršal Tito nije ista osoba sa bivšim šefom Titovih paritzana!
Tu hipotezu dva Tita potkrepljuje to što u Beogradu vlada sumnjivo ćutanje o prošlosti maršala. Prenose se glasovi da je Tito stradao u automobilu 1941. godine, u Drvaru, sa većinom članova svog glavnog štaba tokom borbe protiv nemačkih padobranaca.
Ima i drugih podataka, tvrdi Maksens Tomas, koji dozvoljavaju da se sumnja u identičnost maršala Tita.
General Draža Mihailović i Presterel, direktor komunističkog lista u Gracu, obojica osuđeni na smrt, izjavili su da maršal Tito i šef partizana nisu bili ista ličnost. Takođe se tvrdi da, kad je Tito posetio svoje rodno selo, njegova majka ga nije prepoznala?!
Kralj Petar II:
PRAVI TITO SA
DEVET PRSTIJU
Početkom marta 1949. godine francuski nedeljni list „Subota uveče“ objavio je na prvoj strani kratku izjavu kralja Petra II pod naslovom: „Pravi Tito je imao devet prstiju“.
Ova informacija nije se dalje istraživala, mada je sigurno da su savezničke tajne službe, odavno znale za ovu izjavu i da se nije dogodilo da Tito preuzme vlast u Jugoslaviji, o tome bi se odmah posle rata naširoko i nadugačko pisalo.
U Londonu se inače čuvaju pribeleške u dva primerka na 292 strane kucane mašinom, koju je pribavio Miša Popović, bivši komesar Titove lične garde. Dobio ih je od nekadašnjeg studenta, komuniste, koji je napustio Tita i glavni štab partizana i početkom marta 1943. u okolini Knina prišao Dražinim trupama.
Partizane je napustio posle svađe sa Ivanom Ribarom mlađim i generalom Pekom Dapčevićem. Kasnije je prešao u Italiju, ali je 1947. godine nestao u okolini Barija. Pretpostavlja se da su i Sovjeti i Tito imali puno razloga da uklone jednog tako važnog svedoka. No, on je pre toga ispričao najvažnije činjenice za Tita autoru ovog članka.
T.I.T.O.
Podsetimo, prvo, da je „Tito“ pseudonim i da su to, u stvari, početna slova jedne terorističke organizacije – „Tajna internacionalna teroristička organizacija“, koja je zabranjena i rasturena 1921. godine, posle jednog atentata na regenta Aleksandra.
Komunistička partija je delovala u tajnosti, a tajna uputstva članovima partije stizala su potpisana sa „T.I.T.O“. Onaj ko je i širio uputstva za račun Kominterne, bio je baš Josip Broz, rođen 1892. godine u malom hrvatskom mestu kraj Zagreba.
Mobilisan u austrougarsku vojsku, u vreme Prvog svetskog rata, zarobljen od Rusa u Galiciji, oženio se Ruskinjom posle Oktobarske revolucije i u Jugoslaviju se prvi put vratio 1920. godine.
Progonili su ga zbog antivojnih aktivnosti, bio je osuđen zatvorom, pa pomoilovan. Ponovo su ga gonili zbog pljačke crkve i osudili na zatvor u odustvu. Pobegao je u Beč, gde mu se gubi svaki trag – tvrdi „Hitorama“.
DRAŽA
Josip Broz je tip Južnih Slovena, bio je mali i zdepast, a bilo ga je lako prepoznati po amputiranom kažiprstu leve ruke, koji je izgubio 1922. godine u jednom nesrećnom slučaju. Godine 1934. videli su ga u Parizu. Stanovao je na keju Austerlic i zvanično pripadao „Međunarodnoj crkvenoj pomoći“. U toj organizaciji bavio se okupljanjem dobrovoljaca za Međunarodni front crvene španske vojske, ističu zapadni izvori.
Posle bezuslovne kapitulacije koju je Nemačka zahtevala od Jugoslavije (18. avgusta 1941. godine) ponovo je Josip Broz taj koji pod imenom „TITO“ širi instrukcije namenjene tajnim članovima Komunističke partije. Ova uputstva najpre zahtevaju saradnju sa nemačkim okupatorom. To je doba kada je Hrvatska, kojoj je pridodata Bosna i Hercegovina, stavljena pod vlast Ante Pavelića. Pavelić je bio poznat prohitlerovac i fašista.
Tek u junu 1941, a posle napada Nemačke na SSSR, Josip Broz, koji se krije u kući bivšeg ministra Ivana Ribara, počinje da prikuplja partizane…
LEBDEV TITO
BROJ DVA?
Za vreme rata, posle rata, posebno za vreme Informbiroa, a i kasnije, ličnost Josipa Broza Tita, vođe i tvorca jugoslovenske i socijalističke revolucije bila je često u žiži interesovanja svetske javnosti.
Kad je francuska „Subota uveče“ objavila 1949. godine, u martu, izjavu kralja Petra II „Pravi Tito imao je devet prstiju“ – to je bio signal da se oko ličnosti Josipa Broza otvori niz kontroverzi.
Francuski časopis „Hitorama“ uzbudio je, pre izvesnog vremena, ceo svet: istoričar Miksenas Tomas izneo je tvrdnju, dosta frapantnu, ali dosta argumentovanu, da su postojala dva Josipa Broza.
U julu 1941. Draža Mihailović je, tvrdi „Hitorama“, želeo da oslobodi oblast Užica i čačka. Navodno, tamo ga srpski narod dočekuje oduševljeno, a u julu, u drugoj polovini, Josip Broz Tito se predstavlja generalu Mihailoviću (tvrdi „Hitorama“) kao sekretar jugoslovenskih komunista.
čak, tvrdi „Hitorama“, Josip Broz obećava da će se partizani i komunisti pridružiti četnicima i Draži Mihailoviću! Uz Tita su tada (tvrdi francuski list) Koča Popović, poznati komunista, tu je Ivan Ribar mlađi, koji je trebalo da postane predsednik Narodne Republike Jugoslavije. U to vreme Josip Broz tvrdi Miksenas Tomas, dobija naređenje iz Moskve, već uostalom, kao što je general Mihailović dobijao komande iz Londona, preko Malte.
Do prvog sudara, prsa u prsa, između četnika i partizana dolazi u predelu Sandžaka i Pljevalja. U tom trenutku dolazi do čudne „slučajnosti“, tvrdi Tomas.
U glavnom štabu Josipa Broza, koji su sačinjavlai intelektualci i članovi KP pojavljuju se i dva ruska oficira.
Jedan od njih Fedor Mahin, koji je više godina bio glavni urednik carskog ruskog lista „Ruski zbornik“ koji je, tvrde već 1940. godine bio u stalnom kontaktu sa sovjetskom ambasadom u Beogradu i koji ulazi u tesne kontakte sa oficirima Vermahta.
Drugi, takođe caristički, bio je beloruski novinar Vladimir Lebdev. Sarađivao je i pisao za beogradske listove, bio je obrazovan, aristokratskih manira, nosio je tamne naočari i bradu poput Raspućina.
On je u Beogradu, tvrdi „Hitorama“, dobio dvostruku ulogu: šef presbiroa, i agencije TASS na grčko-italijanskom frontu.
Jedno vreme nestaje bez traga i, tek aprila 1942. on se nenadano pojavljuje u glavnom štabu partizana.
Na tlu Jugoslavije vodile su se teške borbe između partizana i Nemaca, između Srba i Hrvata.
U štabu partizana dolazi do „nekih promena“: oni koji nekoliko meseci nisu videli vođu partizana Josipa Broza tvrde da kod svog vođe primećuju čudno preobraženje. Tito, koji je do tada bio neugledno obučen sada ima uniformu elegantnog kroja. Kosa mu je nekako svetlija, hrvatski jezik kojim je do tada govorio dobija ruski akcenat. Viši je nego „pređašnji“ Josip Broz a, tvrdi „Hitorama“ još jedan važan detalj: PRSTI NA LEVOJ RUCI SU NA BROJU…
Taj podatak za Miskens Tomasa je toliko ubedljiv da on u „Hitorami“ tvrdi da je prvi, broj jedan, Josip Broz volšebno nestao u borbi, a da ga je zamenio neko drugi, pod istim imenom. Ali, ko?
