(utorak, 7. avgust, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Opozicija nije imala zamerke na ličnost i stručnost Jorgovanke Tabaković, ali je bila složna u oceni da njen izbor ugrožava nezavisnost NBS i da predstavlja pokušaj mešanja izvršne vlasti u rad ove finansijske institucije. Pozivu naprednjaka na rušenje Gorana Ješića i stvaranje nove vladajuće većine u Inđiji juče su se odazvala sva četiri odbornika Srpske radikalne stranke u lokalnom parlamentu. Za naknade neizabranim sudijama i tužiocima tokom 2010. i 2011. godine, staro Ministarstvo pravde isplatilo je 2,5 milijardi dinara ili oko 24 miliona evra. Rezerve krvi u Srbiji su presušile.
Tabaković: Neću dozvoliti ucene politike i tajkuna
Nezavisnost centralne banke i samostalnost u radu neće biti ugroženi. Nećemo primati naloge za rad od Skupštine, koja nad NBS vrši nadzor. Radićemo u interesu države i građana. Neću dozvoliti ucene politike i tajkuna. I najvažnije – neće biti štampanja para. Ovo su glavne poruke novog guvernera Jorgovanke Tabaković u prvom intervjuu koji je za Novosti dala od kada je izabrana na najvažniju finansijsku poziciju u zemlji. Ona poručuje da je dugo godina gradila svoj ugled i stručnost i da nema tog novca i funkcije zbog koje bi to ugrozila.
Za njen izbor na mesto guvernera NBS glasao je 131 poslanik, a protiv 34. Jorgovanka Tabaković je rođena 21. marta 1960. u Vučitrnu na Kosovu i Metohiji, gimnaziju je završila 1977. godine, a na Ekonomskom fakultetu u Prištini diplomirala je 1981. kao student generacije, koristeći pravo skraćenog studiranja zbog visokog proseka ocena. Od 1981. do 1989. godine Tabakovićeva je radila kao profesor ekonomskih predmeta u Srednjoj ekonomskoj školi u Prištini, a posle toga dve godine radila je kao finansijski direktor u trgovinskoj kući Grmija. Početkom 1992. prešla je da radi u Prištinsku banku u sistemu Beogradske banke na mesto zamenika direktora. Na poslovima u bankarstvu ostaje do 1999. kada počinje da radi u preduzeću Telekom Srbija, u kojem je i sada u radnom odnosu, piše Pres.
Opozicija nije imala zamerke na ličnost i stručnost Jorgovanke Tabaković, ali je bila složna u oceni da njen izbor ugrožava nezavisnost NBS i da predstavlja pokušaj mešanja izvršne vlasti u rad ove finansijske institucije. Vladajuća koalicija je, pak, tvrdila da je Tabaković odlično rešenje, piše Danas.
Ona je kazala da je ponosna što je za guvernera predložio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koga su izabrali svi građani, a biće ponosna i na izbor zato što će u roku od nekoliko dana biti izabrana dva zaštitnika građana, jedan pravi Saša Janković, i drugi – guverner, piše Politika.
Postavljanje stranačkog funkcionera na mesto koje mora da bude potpuno nezavisno od bilo kakvog političkog uticaja otvara pitanje iskrenosti stranaka koje su tokom cele predizborne kampanje najavljivale da će sprovesti departizaciju, piše Blic.
Radikali i naprednjaci ruše Ješića
Pozivu naprednjaka na rušenje Gorana Ješića i stvaranje nove vladajuće većine u Inđiji juče su se odazvala sva četiri odbornika Srpske radikalne stranke u lokalnom parlamentu, saopštila je Srpska napredna stranka. Predsednik opštine Inđija ističe za Danas: Jaka volja ali potencijal mali.
Ovo je prvi put u Srbiji da su, nakon raskola 2008. godine, radikali i naprednjaci dogovorili saradnju na nekom nivou, navodi se u saopštenju naprednjaka. Predsednik Opštinskog odbora SNS u Inđiji Dragan Lakić na jučerašnjoj konferenciji za novinare nije krio zadovoljstvo postignutim dogovorom, rekavši da su naprednjaci i radikali na majskim izborima bili politički protivnici, ali da ih je želja za promenom vlasti u Inđiji ujedinila u jedinstven front.
Džakula: Poziv Josipovića nisam mogao odbiti
Poziv predsednika Josipovića, koji promoviše potpuno novu politiku prema Srbima u Hrvatskoj, nisam mogao odbiti. Da li je to pomirljivo ili izdajnički, neka pokaže vreme. Zbog nespremnosti za pojavu srpskog predstavnika u Kninu, predsednik Hrvatske Ivo Josipović je isključio i najmanju mogućnost incidenta koji bi upropastio njegovu iskrenu želju da se odnosi između Srba i Hrvata stvarno i opipljivo poprave – kaže lider Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula, u intervjuu Politici. Džakulin dolazak u Knin, na obeležavanje godišnjice Oluje, izazvao je pravu političku oluju, kako u Hrvatskoj, među tamošnjim Srbima, tako i među izbeglicama iz Hrvatske i njihovim udruženjima u Srbiji.
Rodić ušao u BIA
Novi direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Nebojša Rodić preuzeo je dužnost od Saše Vukadinovića i radi u punom kapacitetu, potvrđeno je Danasu u ovoj Agenciji. Jedno od pitanja, koje se u javnosti postavlja pred svaku dosadašnju kadrovsku promenu na čelu BIA počev od petooktobarskog prevrata 2000, jeste da li će biti omogućen pristup ličnim dosijeima građana vođenim u vreme komunizma. S tim je povezano i pitanje lustracije, odnosno povlačenja s javnih funkcija ljudi koji su eventualno bili doušnici komunističke službe. Sagovornici Danasa iz oblasti bezbednosti navode niz prepreka kada je reč o ovom načinu raščišćavanja sa represivnim državnim aparatom iz prošlosti.
Malo se izdvaja za medikamente za centralni nervni sistem
Za pacijente obolele od bolesti centralnog nervnog sistema država izdvaja znatno manje novca nego za pacijente koji imaju na primer kardiovaskularna oboljenja. Ovu tvrdnju je u nedavnom razgovoru za Politiku iznela nova ministarka zdravlja prof. dr Slavica đukić-Dejanović, inače šef katedre za psihijatriju u Kliničkom centru u Kragujevcu. Ministarka zdravlja objašnjava da okolne zemlje za medikamente za centralni nervni sistem od ukupnih sredstava za psihotike izdvajaju od pet do sedam odsto, a naš fond – svega 1,8 odsto. Kako za Politiku ističe neuropsihijatar dr Dragana Nalić, neophodno je bolje lečenje ovih pacijenata, jer su i oni, ali i lekari koji ih leče, na neki način obeleženi u negativnom smislu. Ona objašnjava da u našem narodu vlada uverenje da ako neko ima psihoze, svi ga otpisuju, a da se u svetu dosta štite osobe sa mentalnim poremećajima.
Naknade neizabranim sudijama i tužiocima 24 miliona evra
Za naknade neizabranim sudijama i tužiocima tokom 2010. i 2011. godine, staro Ministarstvo pravde isplatilo je 2,5 milijardi dinara ili oko 24 miliona evra. Konkretno, na sudije, s obzirom na to da ih ima mnogo više, utrošena je 2,1 milijarda, dok je ostatak uplaćen neizabranim tužiocima i njihovim zamenicima, pišu Novosti. Međutim, koliko je tačno i jednih i drugih dobijalo para u tom periodu, ne zna se, pošto su se neki momentalno pozdravili sa pravosuđem. Prema procenama strukovnih udruženja, koje su nam potvrđene i u Ministarstvu pravde, na tom spisku našlo se oko 700 prekobrojnih sudija i oko 200 tužilaca.
Izgubljeno ukupno 920.000 radnih mesta
Srbija je za dve decenije izgubila ukupno 920.000 radnih mesta, a više od polovine je ugašeno u proizvodnom sektoru! Tako su na vrata nekadašnjih giganata stavljeni katanci, a industrijski radnici su se iz svojih fabrika preselili na biro. Njima su se pridružili i građevinci, trgovci, ali i oni iz sektora usluga, saobraćaja, rudarstva, poljoprivrede…
Vučić danas preslišava Ugljanina
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić danas će pre ili na samoj sednici Vlade zatražiti objašnjenje od ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina zbog podrške postavljanju spomen-ploče nacisti Aćif-efendiji u centru Novog Pazara. Kao što je Pres juče objavio, Vučić će razgovarati sa Ugljaninom zbog njegovog prisustva toj ceremoniji, pošto potpredsednik Vlade smatra da je Aćif-efendija bio zloglasni nacistički komandant Novog Pazara, jedan od osnivača nacističke kvislinške velike Albanije, da je učestvovao u ubistvu više hiljada pripadnika kraljevske vojske, dok je kasnije nemilosrdno ubijao i partizane. Efendija je, inače, 1945. osuđen i streljan zbog monstruoznih zločina i ubistva najmanje 7.000 Srba.
Dražine stvari ostaju u BIA
Tri para naočara, dva pištolja, geografska karta, olovke i nalivpera, beležnica, dvogled i muštikla, koji su zaplenjeni prilikom zarobljavanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u martu 1946, ostaće do daljeg u vitrinama BIA na Banjici. Kako saznaju Novosti u vrhu srpske bezbednosti, zasad ne postoji pravni osnov da se te stvari ustupe Vojnom muzeju.
Deo podzemnih skloništa JNA se koristi i danas
Podzemni višespratni vojni aerodromi, gradovi obalske artiljerije uklesani u stene, ukopana pristaništa, radarske i elektronske baze pod planinskim vrhovima koštale su milijarde dolara nekadašnju SFRJ, ali je nisu sačuvale. Deo ovih podzemnih tvrđava, od kojih su najmoćnije bile projektovane da izdrže udar atomskih projektila od 20 kilotona, oštećen je ili uništen prilikom povlačenja JNA, američkog bombardovanja položaja Vojske Republike Srpske i agresije NATO. Deo se još uvek koristi, u svim novonastalim državama. Podzemne objekte, od komandnih mesta do skladišta, prave i dograđuju sve vojske sveta – kaže penzionisani general Božidar Delić, jedan od retkih oficira koji su imali dozvolu da uđu u sve podzemne objekte bivše Jugoslavije.
Srednjoškolci piju sedative
Srpski srednjoškolci su ispod evropskog proseka kada je u pitanju upotreba cigareta, kanabisa i drugih droga, kao i inhalatora (lepak, lak, gas…), ali su zato iznad proseka u korišćenju lekova za smirenje bez recepta, zaključuje se u najnovijem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima (ESPAD – The European school survey project on alcohol and other drugs). Veoma blizu evropskog proseka smo i kada je u pitanju upotreba alkohola i teško opijanje, piše Politika. U poređenju sa komšijama, rezultati pokazuju da su srednjoškolci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine ispod proseka u svih osam istraživanih kategorija, dok su šesnaestogodišnjaci u Hrvatskoj iznad evropskog proseku u korišćenju alkohola, cigareta, kanabisa i inhalatora.
čuvao mrtvu majku u stanu
Ono što se desilo u pirotskoj Kozaračkoj ulici, u kući sa brojem 180, kraj zapadne kapije kasarne Treći puk, još dugo će se prepričavati po Pirotu, a mnogi će se i postideti, pišu Novosti. Psihijatrijski bolesnik D. T. (51), sa pomenute adrese, najmanje mesec dana je čuvao mrtvo telo svoje majke Delke Takov (80) u sobi u kojoj su spavali. I, ko zna koliko dugo se još ne bi znalo za smrt ove starice da se u nedelju nije pojavila njena ćerka iz prvog braka Milka, koja živi u Hrvatskoj. Kroz grad je prošla vraćajući se sa mora. Niko od komšija nije imao pojma da je starica izdahnula, pa čak ni radnici Crvenog krsta, koji su svakodnevno na pragu kuće ostavljali hranu, a sin ju je uzimao i povlačio se u kuću.
Nestašica krvi
Rezerve krvi u Srbiji su presušile. Većina bolnica primorana je da odlaže operacije na nekoliko dana, a ukoliko se nastavi loš odziv dobrovoljnih davalaca, situacija bi mogla da postane dramatična. Kako suNovostim a rekli u Institutu za transfuziju krvi Srbije, samo je tokom vikenda potrošeno više od 500 jedinica krvi. Inače, u ovim vrelim danima, jedva da se prikupi nešto više od 150 jedinica dnevno, a minimum potreba zahteva 250-300.
