Savet bezbednosti UN održao je u utorak popodne po srednjoevropskom vremenu sednicu posvećenu situaciji na Kosovu, na kojoj je stavove Beograda predstavio predsednik Srbije Boris Tadić, dok je u ulozi posmatrača bio kosovski premijer Bajram Kosumi.
Ubeđivanje Kontakt grupe
Boris Tadić imao je intenzivne diplomatske razgovore u NJujorku, a između ostalih, razgovarao je i sa ambasadorima Rusije i Nemačke u UN čije su zemlje članice Kontakt grupe. U izjavi nacionalnoj televiziji Srbije on je otkrio i deo diplomatskih akcija koje lobiraju za nezavisnost Kosmeta.
– Pojedine zemlje članice Kontakt grupe isticanjem specifičnosti Kosova i Metohije polako stvaraju uslove za specifično rešenje na Kosovu i Metohiji koje bi odudaralo od međunarodnog prava. Veoma se protivim takvom pristupu i mislim da čitava naša pregovaračka pozicija mora da bude usmerena na ubeđivanje tih država članica Kontakt grupe da takvo rešenje nije produktivno – kazao je Tadić.
Srpski predsednik je istakao da Beograd za rešenje kosovskog pitanja nudi politički kompromis, bez jednostrane promene međunarodno priznatih granica i političke destabilizacije. Tadić je precizirao da bi takav pristup omogućio Albancima na Kosovu veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd – pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini.
– Sporazumno rešenje do kojeg bi se došlo na ovaj način bilo bi međunarodno garantovano i posle isteka određenog perioda od, recimo, 20 godina, ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom – objasnio je Tadić srpsku viziju rešenja kosmetskog problema.
Gost na CNN
Gostujući na američkoj televizijskoj stanici Si-En-En srpski predsednik je istakao da je zarad bezbednosti regiona potrebno postići održivo i mirno rešenje, ali da je pre njega potrebno ispuniti neke standarde, kao što su sloboda kretanja i poštovanje ljudskih prava.
– Kosovo je deo našeg verskog i kulturnog nasleđa, ono je deo našeg identiteta. Ako Albanci uspeju da se izbore za nezavisnost Kosova, ko onda može da spreči druge narode da traže nezavisnost u drugim zemljama – rekao je on.
Prvi govornik na otvorenom delu sednice bio je šef Unmika Soren Jesen Petersen koji je u svom redovnom tromesečnom izveštaju o stanju u pokrajini ocenio da većinski narod na Kosovu ima prava da očekuje da u pregovorima o statusu njegove aspiracije budu ispunjene, ali da i manjine imaju pravo da zahtevaju ostvarenje svojih interesa.
On je dodao da se u reviziji stanja na Kosovu videlo da je do 15. decembra prošle godine došlo do usporavanja u primeni standarda, ali da su od tada, nakon kritika koje je uputio Unmik, usledile pozitivne inicijative da se ubrza primena standarda.
Rusko viđenje kosovskog pitanja na sednici je izneo ambasador Andrej Denisov, koji je ocenio da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni ključnih standarda i da dogovor o statusu mora biti prihvatljiv za sve strane. Denisov je rekao da bi osnova za definisanje budućeg statusa Kosova trebalo da bude princip „postepenosti“ i da Rusija smatra da je kontraproduktivno da se govori o striktnim putevima i rokovima. Zarazliku od svog ruskog kolege iz Kontakt grupe, ambasadori SAD i Velike Britanije su u svojim nastupima istakli da je jedno od mogućih rešenja i nezavisnost pokrajine.
Petersen i Kosumi kod Anana
Pre sednice Saveta bezbednosti predsednik Srbije imao je razgovor i sa generalnim sekretarom UN i tom prilikom je Kofiju Ananu preneo da su Srbi na Kosovu izloženi sistematskim pritiscima i diskriminaciji, da je bezbednosna situacija u srpskim enklavama i dalje veoma teška, a životni uslovi daleko od normalnih. Sa Ananom je posle završetka sednice SB razgovarao i Soren Jesen Petersen, a sastanku je prisustvovao i kosovski premijer Bajram Kosumi.
– Primena standarda je veoma važna, ali u cilju ubrzavanja pregovora o statusu, kosovske institucije moraju da ulože veće napore, posebno u ključnim oblastima kao što su prava manjina, decentralizacija i zaštita verskih objekata – rekao je američki ambasador DŽon Bolton i ponovio da je kriza na Kosovu 1999. godine i period međunarodne uprave učinila da Kosovo bude poseban slučaj
Predsednik Srbije se u svom izlaganju kritički osvrnuo na teze da su zahtevi za otcepljenjem u načelu neprihvatljivi kada je reč o međunarodno priznatim državama, ali da isti taj zahtev treba uvažiti kosovskim Albancima zato što su toliko pretrpeli pod režimom Slobodana Miloševića.
– To znači zaboraviti ne samo na međunarodno pravo, nego i na političke posledice koje bi imala takva jednostrana, Srbiji i Crnoj Gori nametnuta odluka. Zato je sasvim prirodno što većina zemalja u samom regionu danas gleda s velikom zabrinutošću, a ponekad i s otvorenim neodobravanjem na mogućnost otcepljenja Kosova i Metohije. Jedino Albanija podržava zahtev svojih sunarodnika s Kosova i Metohije za otcepljenjem od Srbije i SCG – konstatovao je Tadić.
Rašković: I referendum ako treba
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić najavila je u utorak mogućnost raspisivanja referenduma ukoliko u pregovorima o toj pokrajini „stvari krenu naopako“ po Srbiju.
– Ako se to ipak desi, nadam se da Skupština Srbije neće proglasiti državni praznik ili dan narodnog veselja. Ne znam kako ćemo to nazvati, ali verujem da na neki način moramo da stavimo do znanja da se ne slažimo sa onim što je učinjeno i da tome nećemo aplaudirati – rekla je Ivićeva izražavajući uverenje da UN neće podržati zahteve za nezavisnošću Kosova.
Na konferenciji za štampu u NJujorku šef albanske diplomatije Besnik Mustafaj je poručio da njegova država nije zainteresovana za uspostavljanje saveza s Kosovom jer bi to vodilo ponovnom iscrtavanju granica u regionu, ali je i istakao da Tirana podržava nezavisnost Kosova.
Srpski predstavnici na Kosmetu izrazili su zadovoljstvo nastupom predsednika Srbije i istovremeno optužili šefa Unmika Soren Jesen Petersen da je „vešto prikrio stanje koje vlada na Kosovu i Metohiji“ i činjenicu da se na temelju etničkog čišćenja Srba pravi jedna nova albanska država na Balkanu“.
Na drugoj strani, predstavnici vlasti i opozicije na Kosovu zadovoljno su konstatovali da je izneta realna slika stanja u pokrajini, a posebno su bili zadovoljni što je premijer Kosumi bio prvi predstavnik privremenih institucija koji je prisustvovao nekom sastanku SB posvećenoj pokrajini.
