Ministar odbrane SCG Boris Tadić pozvao je građane – vojne obveznike koji žive van granica Srbije i Crne Gore i protiv kojih je pokrenut krivični postupak zbog izbegavanja vojne obaveze da se vrate u zemlju tokom novogodišnjih i božićnih praznika, tvrdeći da neće snositi posledice. On se u satelitskom programu RTS obratio dijaspori i pozvao ove obveznike da se, u slučaju problema sa vlastima, obrate na telefon: 011 3203 008.
Ova Tadićeva izjava izazvala je različita reagovanja. Dok deo javnosti podržava Tadićevu inicijativu, smatrajući je dobrodošlom, drugi tvrde da je u pitanju običan predizborni marketing koji može imati kobne posledice.
Ovi građani su trenutno u svojevrsnom pravnom vakuumu. Protiv jednog broja su podignute krivične prijave u Vojnom sudu, ali je, sa druge strane, nelogično da u Crnoj Gori slobodno šeta i uživa više hiljada vojnih obveznika koji izbegavaju ustavne obaveze i – nikom ništa. Oni verovatno nikada neće odgovarati za ova dela – kaže sagovornik „Vesti“ blizak vrhu vojnog pravosuđa, koje faktički, po Ustavnoj povelji, ne postoji od 4. avgusta.
Pred vojnim pravosudnim organima vodi se 9.000 postupaka zbog neodazivanja vojnom pozivu i veliki deo ovih građana već godinama živi u inostranstvu.
Nekadašnji sudija Vrhovnog vojnog suda u Beogradu i član beogradskog Centra za civilno-vojne odnose advokat Jovan Buturović kaže da „postojeći Zakon ne valja, jer njime nije na pravi način regulisano izvršenje vojne obaveze za građane koji su u inostranstvu.“
– Kada se ne odazovu na poziv, čine krivično delo iz člana 214 Osnovnog krivičnog zakona. Postoje ljudi koji su stalno nastanjeni u inostranstvu i dolaskom u zemlju mogli bi da izgube posao ili poremete tok školovanja. Stoga njihovo izvršenje vojne obaveze treba na drugi način regulisati, maksimalno ga odlagati, ili ih osloboditi obaveze. U svakom slučaju, elastičnije – kaže Jovan Buturović.
U Vojnom sudu, međutim, tvrde da Tadićeva odluka iskače iz njegovih zakonskih ovlašćenja.
– Poslednjih desetak godina doneto je više zakona o amnestiji. Sada je to, međutim, problem, jer državna zajednica nema nadležnost u krivičnom zakonodavstvu. Skupština Srbije i Crne Gore ne može da donese zakon o amnestiji. Za tako nešto nema ovlašćenja ni predsednik SCG, koji ne može da donosi pojedinačne akte pomilovanja. Zakon o amnestiji mogle bi da donesu isključivo republičke skupštine.
Problem je, međutim, što Srbija nema skupštinu – zaključuju sagovornici „Vesti“.
V. Matevski
Ministru ne verujem, neću da rizikujem
Poziv ministra vojske Srbije i Crne Gore vojnim obveznicima koji su na privremenom radu ili borave u inostranstvu, a nisu regulisali „patriotsku dužnost“, da slobodno dođu u otadžbinu i tu provedu Novu godinu i Božićne praznike – naišao je na odobravanje u dijaspori.
Poznato je da deca naših ljudi, koji decenijama žive u inostranstvu, iz raznih razloga nisu regulisala vojni rok, pa su u poslednjih desetak godina izbegavala odlazak u otadžbinu, strahujući od mogućih posledica. Dugo je Miloševićeva, a i postoktobarska vlast, obećavala da će ovaj problem rešiti u korist vojnih obveznika koji žive van zemlje, ali je sve završavalo na praznim obećanjima. Otuda je garancija ministra Tadića da bar za praznike neće imati problema u dijaspori doživljena kao pozitivan korak ka konačnom dobrom rešenju, ali iz iskustva zadržavaju i rezervu prema ovom obećanju
Strah iznad želje
– Najzad jedan pravi i domaćinski potez iz otadžbine, kad su u pitanju mladi koji žive u inostranstvu- kaže Zoran Romić, student iz Frankfurta. – Ne znam šta je navelo ministra Tadića na ovaj čin, ali me raduje da se najzad neko setio da je sa mladima u dijaspori moguće komunicirati i dobrom voljom, a ne samo dekretima i nekom prevaziđenom i neubedljivom strogoćom. Nadam se da je ovo samo početak i da će budućnost doneti više sličnih poteza, a cilj i rezultat je samo jedan, zbližavanje otadžbine i ljudi u rasejanju.
Igra Deda Mraza
Marko Ceković je osamnćstogodišnjak, rođen u Kraljevu. Maturirao je u Parizu, a do odlaska na služenje vojnog roka planira da završi dvogodišnje studije.
– Do 21. godine vojne vlasti će me pozivati. Imam oba državljanstva. U Francuskoj je vojska profesionalna, a mi ostali služimo – jedan dan! Do mog odlaska na vojnu službu proći će još koja godina, ne bežim do toga, ali ko zna, možda će se to i kod nas smanjiti na jedan dan! čujem da će za novogodišnje praznike granice biti otvorene. Možda u matici vojne vlasti hoće da im se „preskakači“ jave, pa tako popune liste, a možda su se podobrili, pa igraju ulogu Deda Mraza – šaleći se kaže Marko.
Godinama gomilani strah najbolje ilustruje slučaj Saše Popovića (27) iz Langenhagena.
– Od 19. godine do sada dobio sam šest poziva za vojsku. Odgađao sam, a na neke nisam išao zbog gubitka pasoša. Šta su mi samo priredili dok sam dobio novi! Volim svoju zemlju, iako sam u Nemačku donesen sa dva meseca, jer je moja otadžbina, a sa tom vojskom prisiljavaju me da ovde prekidam kontinuitet života i da posle počinjem sve iz početka. Dali su mi pasoš na dve godine i sad da ga rizikujem. Ne idem za Božić, a rado bih otišao. Iskreno, ne verujem u sve to i pored ministrovog obećanja. Strah me je. Zamislite, neko mi tamo zbog vojske uzme pasoš, a ja mu objašnjavam šta je ministar Tadić rekao. Hoće li onda ministar da me vadi iz blata?
Još da je i na papiru…
– Pozdravljam odluku gospodina Tadića. Još nam samo ostaje da se nadamo da su o toj odluci obavešteni i nadležni organi na granicama, a ne samo mi „regruti“. Ja bih lično ipak više voleo kad bi to bilo negde zapisano i na papiru, u nekom zvaničnom dokumentu, a ne samo tako – u vazduhu – kaže Marko Morokvašić iz Berlina.
I Vladimir Jandrić iz Hanovera inicijativu ministra vojnog prima sa rezervom:
– Ideja je dobra, ali je tipična predizborna kampanja. Ministar hoće da mu mi regruti pravimao marketing. Zakon o vojnoj obavezi treba menjati, jer će mnogi uzeti nemačko državljanstvo. Neka naprave profesionalnu armiju, kao i mnoge druge zemlje. Ne idem dole zbog obaveza u školi, ali naglašavam- reč ipak nije zakon.
Pravi trenutak
Igor Gajić, student iz Kelna, je veći optimista:
– Mislim da je odluka ministra odbrane Tadića dobra stvar, jer je došla u dobrom trenutku. Upravo za Novu godinu mnogi žele da budu u otadžbini, a sada će imati priliku da za vreme boravka u zemlji izađu i na predstojeće izbore. Znam koliko je ovo bitno za mnoge moje vršnjake, jer je meni letos propao planirani odmor u Beogradu upravo zbog komplikovane procedure za oslobađanje od vojske. Nedavno sam to ipak uspeo da rešim, jer sam u Nemačkoj prethodno odslužio civilni vojni rok. Raduje me ovakva odluka, jer pokazuje da se u Srbiji ipak nešto promenilo na bolje i da je došla mlađa generacija političara koja ima više razumevanja za potrebe Srba izvan matice. Nadam se da će svi oni koji iskoriste ovaj prijateljski poziv Borisa Tadića ujedno iskoristiti i pravo glasa i na izborima podržati demokratsku struju, a ne neku prevaziđenu radikalnu opciju – zaključuje Gajić.
