(nedelja, 25. novembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim
stranama u srpskoj štampi),
Alabang/Philippines, 24.11.2012 –
čehinja Tereza Fajksova izabrana je za Mis Planete Zemlje 2012 na
Filipinima (Miss Earth 2012): Tereza Fajksova (češka), Camila Goncalves
(Brazil), Stephany Dianne Stefanowitz (Filipini), Osmariel Villalobos
(Venecuela)
Utisak je da se u jučerašnjem otkrivanju slučaja Azotare nisu
razotkrili svi štetni ugovori ovog preduzeća, na koje je svojevremeno
ukazao Savet za borbu protiv korupcije, na osnovu čijeg izveštaja je
Evropski parlament i usvojio rezoluciju po kojoj se od Srbije traži
rasvetljavanje 24 sporne privatizacije. Srpski akademik Matija Bećković
kaže da je u Haškom tribunalu svako nevin dok se ne dokaže da je Srbin.
Euleksova policija u bazi u Kosovu Polju juče je saslušavala nekadašnjeg
komandanta takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Fatmira Ljimaja, zbog
ratnih zločina 1999. godine. Jedna od mogućih opcija za Borisa Tadića
mogla bi da bude i Savet Evrope u Strazburu. Sa posla se na biro samo u
poslednje četiri godine preselilo bezmalo 300.000 radnika, a talas
otkaza još se ne stišava. Inicijativa da se u sve škole u Srbiji, jednom
nedeljno uvede čas na kojem bi se govorilo o nasilju i zlostavljanju i
da se nazove Aleksin čas, u znak sećanja na dečaka iz Niša koji je
zbog maltretiranja u školi skočio u smrt.
Singapur, 24.11.2012 – Nedelja mode u Singapuru (Singapore Fashion Week): kolekcija – Silvian Imberg
Sledi hapšenje novih krupnih zverki?
Policija je uhapsila u subotu bivšeg ministra poljoprivrede Sašu
Dragina, Zvonimira Nikezića, vlasnika „Ces Mekona“ i još sedam
odgovornih iz „Azotare“, Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) i
„Inveja“ (u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija). Oni su osumnjičeni
za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i davanje i primanje
mita. Sumnja se da su učinili niz nepravilnosti u vezi sa prometom
regresiranog (povlašćena cena) mineralnog đubriva, u toku 2009. i 2010.
godine. Reč je o 70.000 tona ove robe, pišu Novosti. đubrivo je, po
uredbama Vlade Srbije, bilo namenjeno poljoprivrednim zadrugama i
gazdinstvima i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u
kojima država ima svoj kapital. Ipak, ova roba namenjena
poljoprivrednicima završavala je u Peconijevim i drugim firmama, koje su
ga potom tim istim ljudima prodavali mnogo skuplje.
Kako nezvanično saznaje Blic, Saša Dragin je osumnjičen da je
prilagođavao uredbe i davao naloge koji su omogućili pojedinim
preduzećima da uzimaju đubrivo po povlašćenim cenama direktno od
„Azotare“, kao proizvođača. Oni su ga potom preprodavali po tržišnoj
ceni. Sumnja se, međutim, da je celu ovu šemu sa preprodajom
regresiranog đubriva osmislio Nikezić, kojeg je „Azotara“ angažovala kao
konsultanta i za to mu je platila šest miliona dinara.
Protiv Predraga Rankovića Peconija, Zorana Drakulića i u subotu
uhapšenog Radosava Vujačića tužilaštvo i policija vode istragu zbog
sumnje da su na preprodaji pozajmljene pšenice oštetili HIP Azotaru iz
Pančeva za 18 miliona evra, saznaje Kurir.
Ipak, utisak je da se u jučerašnjem otkrivanju slučaja Azotare nisu
razotkrili svi štetni ugovori ovog preduzeća, na koje je svojevremeno
ukazao Savet za borbu protiv korupcije, na osnovu čijeg izveštaja je
Evropski parlament i usvojio rezoluciju po kojoj se od Srbije traži
rasvetljavanje 24 sporne privatizacije. Utisak je i da jučerašnja
istraga nije došla do imena koje je upravo Savet i osumnjičio da su se
njihove firme direktno finansijski okoristile sumnjivim ugovorima. Da li
ne postoje dokazi da su bilo šta nelegalno radili ili će istraga biti
nastavljena, tek biznismeni Predrag Ranković Peconi, Zoran Drakulić, kao
i Milija Babović, Zoran Mitrović i Stanko Popović, nisu pozvani juče ni
na kakav razgovor sa istražnim organima. Naime, preduzeća ovih
biznismena su, po podacima Saveta za borbu protiv korupcije, na štetnim
poslovima po Azotaru, zaradila više miliona evra, piše Politika.
Beograd, 24.11.2012 – koncert Orquesta Buena Vista Social Club u Sava centru
Tadić u Savetu Evrope?
Posle poraza na izborima za šefa države, a zatim i povlačenja iz trke
za prvog čoveka DS, mnogi budućnost bivšem predsedniku Borisu Tadiću
predviđaju u vrhu neke od međunarodnih institucija. Jedna od njih mogla
bi da bude i Savet Evrope u Strazburu, saznaju Novosti unutar ove
najšire evropske integracione institucije. Jedan visoki funkcioner SE
koji je želeo da ostane anoniman kazao je da bi Tadić bio idealan
kandidat: Ima harizmu, zna jezike, omiljen je kao političar među
zaposlenima u ovoj instituciji. Za vreme svog mandata kao predsednik
Srbije dao je veliki doprinos procesu pomirenja u regionu. Vreme je da
se regionu i na ovaj način pošalje pozitivan signal.
Nikolić: Niko ne sme da ugrozi ustavnu autonomiju Vojvodine
Povodom 94 godine od prisajedinjenja Kraljevini Srbiji delova
današnje Vojvodine, Baranje, Bačke i Banata, u vojvođanskom parlamentu u
Novom Sadu u subotu je upriličena svečana sednica na kojoj su se
poslanicima obratili predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik
Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i Ištvan Pastor, predsednik vojvođanske
Skupštine, pišu Novosti. Podsećajući da je odluku o prisajedinjenju
Kraljevini Srbiji, u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine donela Velika
narodna skupština, predsednik Nikolić je rekao da danas, 94 godine
docnije, niko ne sme da ugrozi ustavnu autonomiju Vojvodine, ali ne sme
ni da povredi Ustav Srbije skrivajući se iza navodnih interesa
Vojvodine.
Novi Sad, 24.11.2012 – predsednik Srbije
Tomislav Nikolić i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić na svečanoj
sednici Pokrajinske skupštine kojom se obeležava 94. godišnjica
prisajedinjenja Vojvodine Srbiji
Hrvati vlasnici srpskih kompanija jer ih pomaže država
Idea, Štark, Frikom, Dijamant, Grand prom, Polet,
Stražilovo, Mivela, Kikindski mlin, Palanački kiseljak, samo su
neka od preduzeća u Srbiji koja su u vlasništvu hrvatskih kompanija, dok
se na prste jedne ruke mogu nabrojati veće investicije naših preduzeća u
Hrvatskoj. Ima ih svega tri, a za to vreme, naše popularne robne marke
smoki i bananica postale su vlasništvo hrvatske kompanije. Zašto je
to tako i zašto nikada nije bilo nekog reciprociteta, pitanje je koje se
postavlja godinama, a ovdašnji privrednici nikada nisu krili da zavide
hrvatskim kolegama na pomoći koju im država pruža, piše Politika. U
Privrednoj komori Srbije navode da je razlog tome to što je u Srbiji
stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, dok sa hrvatske strane
takva klima, pogotovo za firme iz Srbije, ne postoji.
Louisville, 24.11.2012 – konjska trka u Luizvilu, Kentaki, jedna od najčuvenijih na svetu
Najviše otkaza radnicima
Da po Srbiji pljušte otkazi i da je radno mesto privilegija – mantra
je koju ovdašnji radnici slušaju iz dana u dan, već godinama. Sa posla
se, tako, na biro samo u poslednje četiri godine preselilo bezmalo
300.000 radnika, a talas otkaza još se ne stišava. Ipak, neizvesnost
nije baš svima ista jer kadrovske viškove, osim finansijske krize, prave
i poslovni maniri 21. veka, pišu Novosti. Širom Srbije, tokom prošle
godine ugašeno je 103.917 radnih mesta, pokazalo je istraživanje koje su
zajedničkim snagama sproveli Nacionalna služba za zapošljavanje i
Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Gledajući prema
delatnostima, najveći udar su istrpeli zaposleni u proizvodnom sektoru.
Beograd, 24.11.2012 – potpisivanje
proglasa „Srbija je ugrožena“ u organizaciji Demokratske stranke Srbije
(DSS)u Knez Mihailovoj ulici
Ubijen samo zato što je Srbin
Kroz musavo staklo jednog od pet autobusa, krcatih srpskim ženama i
decom, koji su 6. aprila 1992. godine sa stanice iz Sarajeva krenuli ka
Srbiji, Nada Samardžić je uspela da vidi samo ruku svog supruga
Slobodana. Poslednji put. Poznati sarajevski muzičar ispratio je suprugu
i sedmogodišnjeg sina Stefana da se na nekoliko dana sklone kod tetke u
Novom Sadu. Bio je uveren da će doći po njih već za pet-šest dana.
Govorio je da će razum, sigurno, ugasiti tek upaljeni ratni plamen. Za
sebe nije strepeo. Zna ga celo Sarajevo. On je gradska raja. Međutim,
pišu Novosti, Nada i Stefan već 20 godina tragaju za telom muža i oca
Slobodana: Mi smo dužni da ga, dok smo živi, branimo. Da dokažemo da je
ubijen samo zato što je Srbin.
Da se uvede Aleksin čas
Prijatelji i komšije petnaestogodišnjeg Krstana V. iz Kaća, koji se
suprotstavio dvojici starijih reketaša, nisu mogli da zažmure pred
surovom činjenicom, da je zbog toga što je branio goli život, osumnjičen
za pokušaj ubistva. Ogorčeni i revoltirani, digli su glas, tražeći
slobodu za dečaka.Peticija iz Kaća odneta u sud u Novom Sadu u petak je
brojala 5.000 potpisa, u subotu preko 7.000, a na internet- forumima
oglasilo se i staro i mlado. Zahtevima sročenim u predlog Pravo na
samoodbranu, potpisnici peticije, osim što traže da petnaestogodišnji
učenik prvog razreda srednje škole bude oslobođen krivice, jer se
branio, insistiraju da se dozvoli formiranje roditeljskih patrola, koje
bi motrile na prostor u blizini škola i nadležne obaveštavale o
incidentnim situacijama. Takođe, tražimo da se u sve škole u Srbiji,
jednom nedeljno uvede čas na kojem bi se govorilo o nasilju i
zlostavljanju i da se nazove Aleksin čas, u znak sećanja na dečaka iz
Niša koji je zbog maltretiranja u školi skočio u smrt – ističe
sagovornica Novosti.
Srbin skočio kroz prozor zagrebačkog suda
Srpski državljanin Saša Marijančević (32), koga je zagrebačka
policija u petak uhapsila zbog krađe automobila u Novom Zagrebu, izveo
je u subotu spektakularan pokušaj bekstva iz zgrade Županijskoga suda na
Zrinjevcu, u samom centru grada. Marijančević je, doslovno, pokušao da
pobegne sa samoga salušanja pred istražnim sudijom Krešimirom Devčićem i
pritom je skoro uspeo. Naime, odnekud je izvadio sprej sa suzavcem koji
je uspeo po svemu sudeći da prokrijumčari kroz sve dotadašnje kontrole.
Marijančević je tim sprejom uspeo da poprska pravosudnog policajca i
počeo da viče: Imam bombu. Baciću bombu. Osumnjičeni se zatim zatrčao
prema prozoru, razbio spoljno staklo i provukao se kroz usko okno,
pritom se dobro isekao na krhotine stakla. Provukavši se kroz prozor,
skočio je na ulicu ispred suda gde mu je od pada ispala jedna, a zatim i
druga cipela, s obzirom na to da su mu policajci već ranije sa njih
skinuli pertle. Osumnjičeni se potom zatrčao prema železničkoj stanici u
smeru juga, ali ubrzo ga je uhapsila patrola policije i vratila ga u
sud. Ovo nije prvi pokušaj bekstva Marijančevića, pišu Novosti. On je na
identičan način pokušao da pobegne 2009. godine skokom s drugog sprata
suda u Beogradu, gde je bio doveden, takođe, zbog krađe automobila.
Kabul, 24.11.2012 – ritualno
samopovređivanje avganistanskih šiita tokom verske procesije u okviru
muslimanskog festivala Ashoura u Kabulu
Bećković: Hag osudio sam sebe
Srpski akademik Matija Bećković kaže u intervjuu za Politiku da je u
Haškom tribunalu svako nevin dok se ne dokaže da je Srbin. Generali
nisu krivi što nisu osuđeni, ni što je haški sud odlučio da smrtnu kaznu
izrekne samom sebi, mi tu presudu samo možemo pozdraviti – kaže Matija
Bećković.
Saslušanje Fatmira Limaja
Euleksova policija u bazi u Kosovu Polju juče je saslušavala
nekadašnjeg komandanta takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Fatmira
Ljimaja, zbog ratnih zločina 1999. godine, prenele su Novosti. Portparol
Euleksa Irina Gudeljević izjavila je ranije danas da je Euleks uhapsio
tri osobe osumnjičene da su počinile krivično delo ratni zločin na
Kosovu i Metohiji, ali nije mogla da precizira o kojim osobama se radi.
Upitana da li je u akciji Euleksa uhapšen Ljimaj, Gudeljevićeva je
izjavila da Ljimaj nije uhapšen i da ne može da špekuliše o tome da li
će možda biti uhapšen.
Istanbul, 23.11.2012 – 9. Samit ministara
unutrašnjih poslova Crnomorske ekonomske saradnje (Black Sea Economic
Cooperation – BSEC) u čijem radu je učestvovao i predsednik Vlade Srbije
Ivica Dačić: Idris Naim Sahin – ministar unutrašnjih poslova Turske,
Ivica Dačić, Ramil Idris oglu Usubov – ministar unutrašnjih poslova
Azerbejdžana
EU pomaže predškolce sa 3,75 miliona evra
U Malom Zvorniku postoji vrtić na točkovima, piše Politika. U pitanju
je kombi koji svakoga dana pređe 200 kilometara kako bi mališane iz
okolnih sela dovezao u predškolsku ustanovu Crvenkapa gde mogu da se
igraju sa vršnjacima. Kombi ima 14 mesta, a predstavlja deo projekta
Evropske unije Unapređenje predškolskog obrazovanja u Srbiji. Ovo je
prvi program tog projekta za koji je izdvojeno 3, 75 miliona evra.