TAJNI PROGRAM ZA ZAŠTITU HAŠKIH SVEDOKA U NORVEŠKOJ
AZIL ZA ZLOčINCE
• Osobi kojoj je odobren azil socijalno plaća stan i uplaćuje im pomoć od oko 300 evra za izdržavanje • Paradoksalno da ljudi koji su osuđeni mogu da ostanu u najbogatijim zemljama na svetu, dok žrtve žive u bednim uslovima u Bosni, kaže haški advokat Mišel Karnavas
Norveška učestvuje u tajnom programu zaštite svedoka koji su osuđeni za ratne zločne, a nalaze se u zatvorima van svoje zemlje, otkriva švedska novinska agencija „TT“ pozivajući se na izvore u Ujedinjenim nacijama. Norveško ministarstvo pravosuđa odbilo je da komentariše ove informacije, ali su se vođe nekih partija oglasile kritikama:
– To je neverovatno da Norveška učestvuje u jednom takvom tajnom programu. Mi ne možemo da prihvatimo da ratni zločinci posle odslužene kazne žive spokojno u Norveškoj na račun poreskih obveznika – kaže Karl Hagen, vođa Fremskrits partije.
List „VG“ piše da ljudi koji su osuđeni za stotine ubistava mogu početi novi život u Norveškoj zahvaljujući ovom zaštitnom programu.
„TT“ navodi da je više političkih lidera osuđenih za ratne zločine odlučilo da otkrije svoje saučesnike i tako dobiju priliku da odsluže kaznu u Skandinaviji.
Penzija
U slučaju Biljane Plavšić, ako bi dobila pravo da ostane u Švedskoj onda bi bez obzira što nije ovde nikada radila imala pravo na starosnu penziju koju dobijaju sve osobe sa boravišnom i radnom dozvolom preko 65 godina. Ta penzija ima socijalne dodatke, tako da od nje može pristojno da se živi. Osobe sa radnom i boravišnom dozvolom bez obzira na koji način su je ostvarile, imaju pravo da posle dve godine provedene u Švedskoj glasaju na opštinskim izborima, ali ne i na saveznom nivou.
Ako bi zaštićeni svedoci osuđeni za ratne zločine dobili azil u Skandinaviji onda bi to u principu značilo da time dobijaju boravišnu i radnu dozvolu na tri godine koja se kasnije automatski produžava. Osoba kojoj je odobren azil praktično ima sva prava kao i građani te zemlje. Može da radi i ostvaruje prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, što znači da u slučaju nezaposlenosti socijalno im plaća stan i uplaćuje im pomoć od 2.500 kruna (oko 300 evra) po osobi za izdržavanje. Stanovi moraju da imaju dobar standard koji podrazumeva centralno grejanje, kupatilo, kuhinju i jednu odvojenu sobu. U socijalnu zaštitu ulazi i kompenzacija troškova lekara i lekova i računa za struju. U većini švedskih stanova topla voda ulazi u troškove kirije.
Među najpoznatijim osuđenicima koji bi mogli da zatraže ovaj azil je bivša predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić koja je na odsluženju jedanćstogodišnje robije u švedskom ženskom zatvoru u Hinsebergu. Ako njena kazna bude usklađena sa švedskim pravilima i ona dobije mogućnost da bude oslobođena ranije, kakva je ovde praksa, onda izlazak može očekivati najranije krajem 2009. godine, a prvi izlazak na dopust u jesen 2005. godine. Naime ovdašnji zakoni predviđaju puštanje na slobodu zatvorenika koji imaju 70 godina i više, Biljana Plavšić ima pune 74 godine.
Plavšićeva kod Karla Bilta
Karl Bilt, koji je u vreme posete Biljane Plavšić Stokholmu bio predsednik švedske vlade, tvrdi da je tada bilo normalno da predstavnici njegove vlade prime Plavšićevu koja je bila u zvaničnoj poseti. Ona je bila jedan od predstavnika konflikta na Balkanu, kaže Bilt i dodaje da je njegov lični utisak da je Biljana bila nekorumpirana, što je, kako on tvrdi, neobično na Balkanu.
Međutim, ni njeno odsluženje kazne ne protiče baš bez problema, jer je više muslimanskih zatvorenica izrazilo svoje negodovanje zbog prisustva Plavšićeve u ovom zatvoru.
– Mi smo navikli da su različite grupe kritične jedna prema drugoj. Naš zadatak je da pokušamo da rešimo konflikte. Da bi garantovali sigurnost Biljane Plavšić, možda ćemo morati da je izolujemo u nekim periodima, ali na duže staze zamišljeno je da se prema njoj odnosimo kao i prema drugima – prokomentarisao je ove probleme šef zatvora.
U Stokholm sa Joksom
Biljana Plavšić je prvi put bila u zvaničnoj poseti u Švedskoj u februaru 1993. godine, kao potpredsednica Republike Srpske, a drugi put u decembru iste godine kada se srela sa predstavnicima tadašnje švedske vlade. Plavšićeva je decembra 1993. godine došla na poziv Ministarstva inostranih poslova, a tada je u njenoj pratnji bio i telohranitelj, kontroverzni biznismen Dragan Joksović Joksa, koji je par godina kasnije ubijen u okolini Stokholma.
Advokat Mišel Karnavas, koji radi pri Haškom tribunalu, smatra da je „paradoksalno da ljudi koji su osuđeni za ratne zločine mogu da ostanu u najbogatijim zeljama na svetu, dok žrtve žive u bednim uslovima u Bosni“.
I švedski predstavnik zatvorske uprave Krister Isakson je za ovdšnji „Metro“ izjavio, a povodom pisanja norveškog „VG“ o ostanku ratnih osuđenika u Skandinaviji, da on smatra da oni koji odsluže zatvorsku kaznu treba da se vrate u svoju domovinu.
