U aprilu su nemačke vlasti za strance registrovale 2.266 podnetih zahteva za dobijanje političkog azila u toj zemlji od kojih čak 463 otpada na državljane Srbije i Crne Gore.
U zvaničnom saopštenju Saveznog ureda za migracije i izbeglice (BMF) iz Nirnberga se navodi da su na drugom mestu turski državljani (uglavnom Kurdi) sa 237 podnetih zahteva, a na trećem državljani Rusije (pre svega čečeni) sa 152 zahteva.
I prema podacima o broju podnetih zahteva u prvom tromesečju ove godine, azilanti sa prostora Srbije i Crne Gore ubedljivo vode sa 1.934, dok kandidata za azil iz Turske ima 1.093, a iz Rusije 652.
Većina ovih zahteva će biti odbijena, ali oni koji traže azil i ne računaju mnogo na pozitivan odgovor već igraju na kartu vremena, odnosno dugog trajanja procesa razmatranja svih molbi. Savezni ured u Nirnbergu je u prva tri meseca ove godine uspeo da pretrese 15.795 zahteva (9.778 prvi put podnetih i 6.544 obnovljenih zahteva) da bi odobrio azilantski status samo u 147 slučajeva(0,9 odsto).
Negativan odgovor (i mesto na listi za proterivanje u zemlju porekla) upućen je na 8.806 adresa. Pred komisijom u Nirnbergu je ostalo još brdo nerešenih zahteva (14.924 slučaja).
