Najveća životna ljubav Stefana Avramovića iz Hamiltona je fudbal. Iako tek 15-godišnjak, potpuno je siguran da mu je „najvažnija sporedna stvar na svetu“ životni zov i poziv. Zato se prošle zime zaputio u Francusku, u Lil, kako bi u lokalnom klubu Turkoa branio za podmladak. I pokazao se dobro, čak odlično, pa je usledio poziv da ove jeseni ponovo tamo brani.
– Golman sam postao slučajno, sa šest godina. Tada na jednoj utakmici nisu imali čuvara mreže, postavili su mene i posle mi rekli da takav talenat nisu videli. Od tada sam stajao na golu, prvo u timovima za decu, onako rekreativno, pa onda na takmičarskom nivou, sve u Hamiltonu. Otac me je dugo trenirao, a kada sam shvatio da dalje neću moći da se razvijam, kontaktirali smo Gorana Miščevića, tada trenera Metro Lionsa, uspešnog tima iz Toronta, kod koga sam takođe malo igrao za mladi tim. Znajući njegove veze po Evropi, zamolili smo ga da mi pronađe neki angažman – priča Stefan dok ga majka LJubinka i mlađi brat Filip, takođe fudbaler (igra za Srbiju iz Hamiltona), pažljivo slušaju.
Svetski putnik
Avramovići sada uživaju zajedno. Braća treniraju u dvorištu, nekad se bratski i prepiru, ali znaju da je vreme do Stefanovog ponovnog odlaska u Francusku kratko (odlazi polovinom augusta), pa nastoje da ga što bolje iskoriste. Oba dečaka govore srpski jezik, iako su rođeni u Kanadi, a svake dve godine posećuju rodbinu u LJuboviji i okolini. Pitamo Stefana gde bi najviše voleo da živi.
– Svuda pomalo – odgovara u maniru svetskog putnika, dodajući da na svakom mestu pronađe nešto što mu je interesantno i lepo.
– Želeli smo da mu pružimo mogućnost da napreduje. Mislili smo da će u Lil ići nekoliko puta godišnje po desetak dana, a važno nam je bilo da bude pred očima fudbalskih stručnjaka, pa kad bude malo stariji da ode da igra. Bio je u septembru sa Goranom na probi desetak dana, a već u decembru su ga zvali da ide da igra za Turkoa. Doneti odluku da Stefan ode u Lil bilo je zaista teško. Bila je to najteža odluka u mom životu, ali nisam se pokajala. Kad sam videla koliko je moje dete odgovorno i disciplinovano i koliko je postiglo i u dopisnoj školi, smirila sam se, mada, naravno, mnogo nam nedostaje. Ali on sebe vidi u fudbalu i mi ćemo sve uraditi da mu pomognemo. Kad sam bila u poseti, njegov trener mi je rekao da treba da budemo ponosni na to kako smo ga vaspitali. I jesmo ponosni – s ljubavlju gleda LJubinka svoga sina.
– Nije mi bilo lako na početku – priznaje Stefan. – Jezik nisam znao, nisam imao drugova, otišao sam iz svoje porodice… Ali nikad nisam pomislio da odustanem. Meni je jako važno da uspem u fudbalu. A pošto se nikad ne zna šta će biti, ni školu nisam zanemario. Završio sam deveti razred i sve ispite položio sa prosekom iznad 90 odsto. U dopisnoj sam školi u Torontu, oni mi u Francusku šalju materijale koje moram da preradim, poštom im vraćam zadaću, a završni ispiti su bili u junu u Torontu. Tako će se nastaviti i od jeseni, jer se opet vraćam u Lil.
Očev pristanak
Stefanov otac Milan nije prisustvovao našem ragovoru, bio je na poslu. Na pitanje kako on podnosi to što mu je sin tako mlad otišao od kuće, Stefan odgovara:
– Tata zna da je to za mene, a ne za njega. Bilo mu je teško, ali je pristao i sada je sve u redu.
Goran Miščević, nekadašnji fudbaler i uspešan trener u Nemačkoj, sada menadžer u Metro Toronto Lionsima, ističe da je Stefan u potunosti opravdao poverenje.
– Kod ovog dečaka je specifična situacija. Jako je mlad i mora da živi sa nekom porodicom. Tek sa 16 godina imaće pravo da i zakonski sam bude u Francuskoj. Tada će konkurisati za tzv. performans centar, gde vlada Francuske smešta svoje mlade sportske talente kojima plaća sve troškove. Verovatno će Stefan tada da pređe i u profesionalni klub Lil. Sada to ne može zbog godina. Mogućnosti ovakvog angažmana su zaista velike. Treba samo pomenuti i da je čuveni Drogba, reprezentativac Obale Slonovače, započeo u klubu Turkoa, a sad je stigao do čelzija. Dobro poznajem kako sve funkcioniše u tom klubu. NJima nije u ineresu da stvaraju uspešan tim nego dobre fudbalere koje će posle dobro prodati. Radimo na tome da Metro Lionsi i Turkoa organizuju akademiju za mlade igrače, koje ćemo onda slati u Francusku. Tako će se stvoriti mogućnost da se ovdašnji talenti izdvoje i uspeju, ali moraju da budu zaista dobri da bi tamo mogli da prođu sve kvalifikacije. Kada se klub odluči za mladog igrača koji je u performans centru, onda se i roditeljima plaćaju troškovi za posete, čak mogu da presele roditelje, da im kupe kuću. Dakle, mogućnosti su zaista ogromne, a naravno da je potrebno dosta toga žrtvovati za uspeh – ističe Miščević.
