Istraživanje u okviru projekta sprovedeno je na osnovu zvaničnih podataka državnih statističkih institucija u tim zemljama iz 2015. i 2014. godine, koji su pokazali da u Nemačkoj živi 220.908 državljana Srbije, dok je na drugom mestu Austrija u kojoj živi 186.807 srpskih državljana.
U Švajcarskoj živi 78.092, Francuskoj 48.571, u Italiji 43.811 državljanin Srbije.
Prema podacima slovenačkih institucija, u toj zemlji živi 11.591 državljanin Srbije, dok ih je u Hrvatskoj 2.888.
Državljana Srbije ima i u Skandinaviji i to najviše u Švedskoj – 6.776, u Norveškoj 4.012, Danskoj 1.563, dok ih je u Finskoj najmanje – 705.
Najmanje ljudi da srpskim pasošem, po zvaničnim statistikama, ima u Estoniji, Letoniji i Litvaniji.
Autor projekta, istraživač Miodrag Kreculj rekao je da nije reč o kompletnom popisu Srba u dijaspori, već da je obuhvatilo srpske državljane sa regulisanim boravišnim, radnim i socijalnim statusom (rezidenata) dužim od godine dana u zemljama boravka i njihove potomke, stalno prijavljene na teritoriji Srbije, sa biračkim pravom ili zadovoljenjem najmanje jednog od datih uslova uprkos ličnom opredeljenju trajnog boravka van Srbije.
Dijaspora je kako je rekao, veoma važna, i država bi, smatra, i pored toga što ima druge prioritete, morala da povede više računa o našim državljanima van matice.
Projekat „Popis srpske dijaspore u Evropi (u državama EU, Švajcarske i Norveške – zemljama zemljama boravka značajang broja srpskih rezidenata)“ sufinansiran je sredstvima Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova.
Podršku su pružili Grad Niš i niška Kancelarija sa saradnju sa dijasporom.
