Te 1993. godine Jugoslavija je zapala u vrtlog hiperinflacije.
Smenjen je prvi predsednik SR Jugoslavije Dobrica Cosic. Posle masovnih demonstracija u Beogradu, policija je brutalno pretukla Vuka Draškovica i njegovu suprugu Danicu.
Momcilo Perišic postao je nacelnik Generalštaba VJ, a Srbija dobila prvu Policijsku akademiju u svojoj istoriji.
SPS je još jednom dobio izbore.
Gazda Jezda, vlasnik „Jugoskandika“, pobegao je iz zemlje ostavljajuci za sobom hiljade ojadenih štediša. Zbog sumnjivih poslova uhapšen je jedan aktuelni ministar, Velimir Mihajlovic. Crna Gora je dobila prvu višestranacku vladu. Premijer – Milo đukanovic.
Godine 1993. Ujedinjene nacije uvele su zonu zabrane letova nad zaracenom Bosnom. Nad Hrvatskom, JNA je oborila helikopter Evropske zajednice, a u Zapadnoj Bosni Fikret Abdic je proglasio autonomiju, što mu Izetbegovic nikad nije oprostio.
Te godine u Podgorici proslavljeni glumac Žarko Lauševic i njegov brat Branimir ubili su dvojicu mladica. Godinama ce trajati dokazivanje da li je ili ne prekoracena nužna odbrana.
Na beogradskom Senjaku profesionalno je likvidiran poznati privrednik, raniji predsednik KK Partizan Radojica Nikcevic. Tada nismo znali da je ovo ubistvo samo najava prakse koja ce obeležiti Beograd i celu Jugoslaviju u devedesetim godinama.
U Francuskoj je ponovo uvedena dopunska škola na srpskom. U Londonu je umrla poslednja srpska kraljica Aleksandra.
Boris Jeljcin je došao na vlast, ne libeci se da tenkovima osvoji Beli dom, sedište parlamenta Ruske Federacije.
Suludi Nemac Ginter Parhe prekinuo je jednu veliku tenisku karijeru. Monika Seleš napadnuta je nožem, posle cega nikad više nije zaigrala na tlu Nemacke.
