četvoro srpskih naučnika, različitih profesija, konstruisali su aparat za simultano mašinsko prevođenje direktnog razgovora na različitim jezicima. I posle provera i praktične primene, patent je nedavno pod imenom „telefon-prevodilac“ zaštićen u beogradskom Zavodu za intelektualnu svojinu. A o čemu je reč, kakav je to izum, zašto ga stručnjaci već sada svrstavaju u revolucionarne pronalaske od opšteg svetskog značaja! Izumu koji državi Srbiji može da donese toliko deviznih sredstava da se sa njima mogu odmah isplatiti celokupni trenutni inostrani dugovi – tvrde ekonomisti. Služi isključivo čoveku i njegovoj nesmetanoj komunikaciji, bez obzira na znanje, ili nepoznavanje stranog jezika, bez obzira gde se sagovornici nalaze, u nedođiji, planini, pustinji, gradu, kontinentu.
On igra i ulogu telefona, kompjutera, prevodioca. Potrebno je samo da oba sagovornika poseduju ovu čudesno „umnu“ mašinicu koja najpre prepoznati govor pretače u, recimo, engleski tekst, da bi se on potom odmah sintetisao u glas. Cela ova operacija odvija se, kako su izumitelji napisali, „u realnom vremenu“, a to znači da proces pretvaranja rečenice u pisani tekst, a zatim u glas traje kraće nego što sagovornik izgovori tu istu rečenicu koja može da se istovremeno čita i kontroliše preko malog ekrana. Spravica može da se nosi oko vrata kao, na primer, mali fotoaparat. Takođe, u rukovođenju je veoma praktična i jednostavna, komande prima na dva načina – mehanički, preko tastera, ili govorom…
Tri segmenta
– Odavno se u svetu uspešno prave sprave za mašinsko prevođenje teksta . No, zastalo se kod konstruisanja aparata i za istovremeno mašinsko prevođenje govora. E tu smo, moja ekipa i moja malenkost napravili korak dalje, izumeli smo patent koji je obe operacije sjedinio. A da li je ta naša mašina revolucionarna, o tome nikada nisam razmišljao. Ja sam samo naučnik i istraživač i još manje mogu da predvidim ekonomski dobitak države i autora ovog aparata – objašnjava dr Slobodan Jovičić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jedan od četvoro izumitelja.
Profesor Jovičić, sa svojom ekipom, za manje od dve godine stigao je do dugoočekivanog patenta.
– Mašina koju smo napravili sadrži tri osnovna segmenta – prepoznavanje govora, zatim prevođenje teksta sa srpskog na engleski i treći – mašina prevedeni tekst sintetiše u glas. I sve se to odvija u realnom vremenu, što znači čim Srbin izgovori rečenicu ona se ispisuje na ekranu i potom pretače u glas, a sve to traje sekund i po, dakle kraće no što se izgovori jedna rečenica – objašnjava profesor Jovičić.
Više od 150 radova
Profesor Slobodan Jovičić rođen je u Beogradu 1948. godine. Posle osnovne škole i gimnazije u Beogradu, završio je Elektrotehnički fakultet. Jedno vreme radio je u Institutu „Mihailo Pupin“, ali je istovremeno nastavio usavršavanje. Magistrirao je, a potom i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu, čiji je danas redovni profesor. Do sada je objavio više od 150 naučnih radova, od toga trećinu u inostranim časopisima, a objavio je i nekoliko knjiga. Sa suprugom lekarom i dva sina živi u Beogradu.
Koliko je ova sprava „inteligentna“ i sa kakvom se lakoćom njome rukovodi može se proceniti iz Jovičićevog sledećeg objašnjenja.
– Sagovornici Srbin-Englez, kao i u normalnoj komunikaciji, mogu jedan drugog da zamole da ponove izgovorenu rečenicu, pod uslovom da je nisu ili razumeli ili dobro čuli. Takođe, kad primete grešku u svojoj izgovorenoj rečenici, koja se ispisuje na ekranu mogu odmah da intervenišu glasom ili tasterom, pa se sve automatski ponavlja bez ikakvih problema. Posle ispravljanja greške daje se komanda za nastavak razgovora. To isto može da čini i sagovornik sa druge strane – objašnjava profesor Jovičić.
I nivo gramatičkog prepoznavanja je na fascinantnoj visini. Ovaj sistem ima bilingovani rečnik u kome su smeštene sve lekseme, sve su reči gramatički opisane. Recimo, to je imenica u tom padežu, rodu, broju, isto je urađeno i sa pridevima, glagolima i vremenima. Dakle, dati su svi oblici i svih deset kategorija reči.
Reč po reč
– Bilingov rečnik je jedan od ključnih elemenata u ovom sistemu. Ukoliko se on napravi kvalitetno, tačnost prevođenja je veća. Mi smo u tome uspeli, pa naša mašina sa lakoćom analizira reč po reč, analizira vrstu reči, njeno mesto u rečenici, ulogu, funkciju, analizira semantiku i sintaksu, a sve u okviru date rečenice. Ta gramatička i jezička analiza rečenice u stručnoj literaturi naziva se parsing ili srpski parsiranje i izuzetno je komplikovan proces, koji do sada u svetu nije bio definitivno rešen – objašnjava profesor Jovičić.
Posle ovakvog gramatičkog prepoznavanja mašina kreće u drugu fazu analize. U fazu prepoznavanja tipa rečenice – potvrdne, upitne, odrečne i svih drugih oblika koji se mogu pojaviti u datom jeziku. Otuda, postavlja se i pitanje koliko je potrebno vremena ovoj mašini za sve te operacije. I odgovor je zadivljujući:
Prvi pokušaji
Pre dvanćst godina počelo je da se radi na prevođenju govorne konverzacije, a ne i prevođenju teksta. No, nemački projekat pod imenom „ver mobil“ do sada je bio najobimniji. U njemu je učestvovalo od 1993. do 2000. više od 900 naučnika i 30 instituta i fakulteta iz SAD, Engleske do Japana. Utrošeno je 168 miliona maraka, ali komercijalna rešenja nisu nađena.
– Sagovornik će utrošiti više vremena pri izgovaranju rečenice no što će je računar obraditi, prevesti, ispisati na ekranu i početi sa izgovorom na stranom jeziku – tvrdi dr Jovičić.
Koliko je zadivljujuća priča o prenosu i prepoznavanju govora, toliko je interesantna priča o primeni ovog patenta, priča o njegovoj zbunjujućoj univerzalnosti.
– Mašina je namenjena čoveku i institucijama, ali najviše će služiti komunikacijama ljudi. Pošto se naš izum sastoji ne od hardvera, već od softvera, može se priključivati na velike računare, na norbuk računare, henbruk računare, na kućne računare, na internet, na elektronsku poštu, na mobilne telefone.
Tim snova
Na srpskom projektu „telefon-prevodilac“ radilo se manje od dve godine, od čega veći deo vremena utrošen je na pripremama i administrativnim rešenjima. Tim je bio sastavljen od samo četvoro ljudi. Idejni tvorac bio je leksikograf Živorad Miloradović, a u ekipi su stručnjak za digitalne obrade govornog signala dr Zoran Šarić, stručnjak za engleski jezik Slađana Tanasijević, na čelu sa profesorom dr Slobodanom Jovičićem.
Dakle, moju na srpskom izgovorenu rečenicu, preko softvera naša mašina preneće preko bilo kog telekomunikacionog puta (bežični, Internet, elektronska pošta), na bilo koju tačku Zemljine kugle čoveku koji, naravno, na drugoj strani poseduje naš izum, i to prevedenu na engleski i izgovorenu na engleskom – objašnjava profesor Jovičić.
Na kraju dolazimo do ekonomskog aspekta, u kome se naš sagovornik apsolutno nije snalazio.
– Ekonomija mi je slabija strana, ali naš patent je u ravni sa IBM softverskim proizvodom, koji se danas nalazi u svakom računaru. Vrlo brzo i naš izum biće ugrađivan u svaki računar, mobilni telefon, pa tu leži verovatno odgovor na zarade izumitelja i države – rekao je na kraju dr Slobodan Jovičić.
Interesovanje svetskih kompanija
Nakon stidljivog obelodanjenja uspešno okončanog završetka na projektu „telefon-prevodilac“ odmah su reagovale svetske kompanije koje se bave telekomunikacionim problemima. Dve najveće već su izrazile veliko interesovanje za ovaj patent. Međutim, tvorci ovog izuma čekaju da država Srbija napravi prvi korak i omogući da se ovaj patent komercijalizuje tamo gde je nastao.
