Pozivu generalnog konzula Republike Srbije u Temišvaru Vladana Tadića i konzula Irene Radojičić, sa supružnicima i saradnicima, da se pridruže proslavi svoje zemlje, odazvao se veliki broj zvanica, što samo potvrđuje činjenicu koliko je Srbija uvažena i cenjena na ovim banatskim prostorima u Rumuniji.
Bili su prisutni najviši zvaničnici županije Timiš i grada Temišvara, episkop budimski i administrator temišvarski Lukijan, predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić, naš poslanik u Parlamentu Rumunije Slavoljub Adnađ, predstavnici konzularnih misija akreditovani u Temišvaru, čelnici temišvarskih kulturnih, privrednih i obrazovnih ustanova, predstavnici županijskih i lokalnih vlasti iz Arada, Karaš Severina i Mehedinca, čelnici verskih zajednica i mnoge druge ličnosti kulturnog, privrednog, političkog života sa ovih prostora, kao i predstavnici institucija iz Srbije.
Pošto su voditelji Vesna radanović i Aleksandar Popović pozdravili prisutne zvanice, program prijema počeo je intoniranjem himni Republike Srbije i Rumunije u izvođenju soprana Milice Pantin, učenice temišvarske Muzičke gimnazije. To je bio čin koji je oduševio sve prisutne.
Potom se uvaženim gostima obratio dr Vladan Tadić, najpre zahvaljujući svima koji su se odazvali pozivu da se i na ovaj način obeleži jedan od najvećih državnih praznika Republike Srbije – Dan državnosti. O samom prazniku i njegovom značaju za srpski narod, o odličnoj saradnji Generalnog konzulata Republike Srbije u Temišvaru i lokalnih i županijskih vlasti u rumunskom Banatu i sa drugim županijama u zapadnom delu Rumunije kao i dobroj saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji, Srpskom pravoslavnom Eparhijom temišvarskom, Vladan Tadić je rekao i sledeće:
„U okviru evropske porodice naroda Srbija nastoji da ima dobre odnose sa svima, ali na posebnom mestu su svakako odnosi koje Republika Srbija ima sa Rumunijom. Tradicionalno dobri i prijateljski, gotovo uvek u jednoj uzlaznoj putanji i, uprkos raznim istorijskim okolnostima i izazovima, puni međusobnog razumevanja.
Pored istorije i kulture koje se u mnogim segmentima prožimaju i prepliću, osnova za dobro međusobno razumevanje je i duhovna bliskost dva pravoslavna naroda. Posebnu ulogu u izgradnji međusobnog razumevanja i poverenja imaju Srbi koji vekovima žive ovde u Rumuniji i koji su kao vrlo aktivna i organizovana manjina posvećeni očuvanju svog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta i istovremeno vrlo lojalni građani države Rumunije. Zajedno sa rumunskom nacionalnom manjinom u Srbiji, oni čine most prijateljstva i tradicionalno dobrih odnosa.
Posebno uvažavajući i ceneći principijelnu poziciju i čvrst stav Rumunije po kome ona ne priznaje jednostranu i nelegalno proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova, Republika Srbija je opredeljena za dalji razvoj svestranih odnosa sa Rumunijom u svim oblastima od uzajamnog interesa.
U tom smislu, Generalni konzulat je spreman da u punoj meri doprinese podsticanju, razvoju i unapređenju ekonomske, kulturne, prosvetne i prekogranične saradnje, ali i saradnje u okviru evroregiona Dunav-Kriš-Moriš-Tisa ili bilo koje druge koju kao svoj interes prepoznaju predstavnici županije Timiš i još 13 županija u Zapadnoj Rumuniji koje Generalni konzulat pokriva. Dosadašnja odlična saradnja sa prefekturama, županijskim savetima, gradovima i opštinama na tom području daju nam pravo na optimizam i nadu da će ona u buduće biti još bolja i sadržajnija.
Isticanjem navedenih prioriteta u saradnji, Republika Srbija potencira svoje evropske kapacitete, svoju spremnost i težnju ka okončanju evropskih integracija čemu je snažno okrenuta i posvećena kao jednom od svojih ključnih ciljeva, pri tome nikako ne odustajući od očuvanja svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, sa Kosovom i Metohijom kao svojim integralnim delom, kolevkom svoje državnosti, duhovnosti i kulture.“
Pozdravnim rečima, prisutnom izabranom auditorijumu obratio se, te posebne večeri, vladika Lukijan, poslavši poruku mira, ljubavi, sloge i zajedništva.
„Dan državnosti Srbije vezuje se za dva značajna istorijska događaja, zbor znamenitih Srba u Orašcu 1804. godine i Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav. Ovaj dan je ujedno i najbitniji datum u političkom, istorijskom i kulturnom kalendaru Srbije.
Sem toga što je Dan državnosti, 15. februar ujedno je i Dan ustavnosti Srbije. Na ovaj dan se u Srbiji budi nacionalna svest i savest. Sloboda i državnost jesu simboli ovog dana Dana kada je Srbija izabrala svoj put i prihvatila evropske vrednosti, a ujedno i jednu novu viziju slobodne, bolje i srećnije Srbije.
Na tom putu Srbija nije sama. Rumunija i rumunski građani jesu osvedočeni prijatelji srpskog naroda, koji su tokom svih ovih godina iskušenja i izazova na putu evropske perspektive Srbije pružli bezrezervnu i iskrenu podršku poštujući i braneći zajedno sa Srbijom sve tekovine bogate istorijske kulturne i duhovne baštine Srba i srpskih zemalja. Principijelni stav Rumunije da ne prizna Kosovo jeste realni dokaz koji samo potvrđuje vekovno prijateljstvo naša dva naroda.
U našim krajevima prijateljstva se čuvaju i neguju, ona jesu za primer i drugima, lično verujem da istim putem treba da nastavimo i u budućnosti.
Veliki doprinos učvršćivanju trajnih veza između dve države daju i građani Rumunije srpske nacionalnosti. Ponosan sam na svoje sunarodnike koji su se, kako tokom istorije, tako i danas pokazali kao lojalni građani Rumunije i svojim delovanjem zajednio sa većinskim narodom potvrdili staru rumunsku izreku o dobrom susedstvu ne zaboravljajući pritom da budu i dobri Srbi koji čuvaju i neguju svoju kulturu, pismo, tradiciju i veru“, rekao je predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić.
Prisutnima su se te večeri pozdravnim rečima obratili i gospoda Jonel Kalin Dobra, predsednik Timiškog županijskog saveta i Danijel Kristijan Francesku, zamenik prefekta Timiške županije, koji su istakli izuzetno dobre odnose Rumunije i Republike Srbije koji se oledaju i kroz dobru i stalnu saradnju na svim nivoima. Posebno su se osvrnuli na ulogu srpske manjine u rumunskom društvu koja u povezivanju na socijalnom, kulturnom, ekonomskom i političkom planu doprinosi razvoju Rumunije, a i na ulogu Generalnog konzulata Republike Srbije u Temišvaru, koji u kontinuitetu radi na produbljivanju veza i dobre saradnje između Srbije i županije Timiš na različitim poljima.
O istorijskom značaju datuma koji se obeležava kao Dan državnosti Republike Srbije i o istoriji i vremenu izgradnje Episkopske rezidencije i muzeja Eparhije, gde se čuva deo kulturnog blaga srpske zajednice u Rumuniji, govorili su profesor istorije Saša Malimarkov i protonamesnik dr Saša Jašin.
Svečanost obeležavanja Državnog praznika Republike Srbije u Temišvaru zaključio je Hor Pravoslavne srpske saborne crkve u Temišvaru, koji je pod dirigentskom palicom profesora Joce Bugarskog izveo numere Vostani Serbie i Pesma iz 1813.
