U Melburnu je sve više reagovanja na nemila dogadanja u Srpskom sportskom centru Kizboro. Javljaju se nekadašnji i sadašnji clanovi, funkcioneri i prijatelji Centra, ogorceni zbog krupnih nesporazuma, koji ga potresaju. Evo nekih od njih:
Radojica Dakic:
– Ja sam bio potpredsednik Centra godinu dana u upravi Miše Jovica 1999. godine, a zatim cetiri meseca predsednik, sve do kraja januara 2001, do dolaska Bože Stojanca, kada sam podneo ostavku. U stvari, Stojanac me je oterao iz Centra. On je tada, kao covek odgovoran za fudbalsku sekciju, ignorisao Upravu samog Centra pod kojim se i ta sekcija nalazila, a ko mu se suprotstavljao, razracunavao se lažnim optužbama, kao što je sa mnom bio slucaj. Mene je prozivao za dešavanja u juniorskom fudbalu u kome je u stvari – on bio odgovoran. Sad razumem šta je mislio kad je u novinama javno izjavio da ce da „sluša clanstvo, a ne pojedince“, pa šta su pojedinci nego clanstvo?
Doveo ljude iz St. Albansa
– Kad su stvari pocele da izlaze na videlo, preko noci Stojanac je doveo nove clanove. Došla je, iz sasvim drugog kraja grada, iz St. Albansa, grupa mladica koji igraju mali fudbal i koji su uclanjeni pretprošle nedelje? A St. Albans je oko 55 km udaljen od Kizboroa. Covek koji prodaje kasete u Centru, obecao je Stojancu da ce „da dovede neke momke koji su spremni da upotrebe cak i fizicku silu ako bude trebalo“ – tvrdi Radojica Dakic, bivši predsednik Centra.
Trpeo sam kritike da je iz Centra otišlo 30 clanova, a pogledajte sada imali smo cak 186 clanova da bi, pre par meseci, taj broj za njegove „vladavine“ spao na – 67.
U pismenoj izjavi Jelene Jovic, supruge bivšeg predsednika Centra Miše Jovica, koja je takode stiglo na našu adresu, navodi se sledece:
„Želela bih da izjavim povodom našeg sastanka od 29. jula da je skupština odložena do oktobra uz uzajamni dogovor. Ja bih želela, takode, ovim putem da se zahvalim svim ljudima koji su došli tog dana i objasnim da je i ovih 14 clanova, koji su potpisali to jest tražili sastanak, dobronamerno. To su ljudi koji su pomagali Centru od prvih dana i kad god su mogli. To su ljudi koji su zaslužili da im se dozvoli što su tražili, to jest da se Nadzornom odboru omoguci da izvrši svoju dužnost kao što je bilo i prethodnih godina, a ne da se nazivaju razbijacima Centra jer to ne zaslužuju. Takode, nije pošteno da se ti ljudi izoluju kao negativci, kad mi svi dobro znamo da su to ljudi koji iz duše vole taj klub“.
Ne treba nam policija
– Mi ne osudujemo sadašnju upravu niti sumnjamo u njeno poštenje – jedino što smo zahtevali od sadašnje uprave je da poštuje Nadzorni odbor koji je legalan. Nadam se da smo toliko civilizovana i kulturna nacija da bismo mogli sve probleme i prepreke da rešimo na demokratski nacin, a ne da jednu zajednicu i jedan isti narod policija razdvaja – piše „Vestima“ Jelena Jovic.
LJubo đekic:
– Vec cetrnćst godina dolazim u Srpski sportski centar, pomagao sam i saradivao sa predsednicima Zoranom Stojanovicem, Acom Nikolicem, Mišom Jovicem, Radojicom Dakicem, a sad i sa Stojancem. Ono što se zbilo prošle nedelje u Centru iznenadilo me je – da nije dozvoljen ulazak onima koji nisu clanovi. Po mom mišljenju svako ima pravo da ude i ne mora da bude clan, samo nema pravo glasa. Zar treba odbacivati neke ljude koji možda imaju dobru ideju. Stojanac sam sebe stavlja u takvu situaciju da mu ljudi ne veruju. Trebalo je da pusti sve ljude unutra, jer ne može da zatvori usta svima, dakle nešto ima, dok ne želi da ljudi saznaju šta se dešava.
Pero Ivanovic, dugogodišnji sponzor Centra, vlasnik firme Little River Homes:
– Slucajno sam se zatekao u Centru u nedelju oko 13 casova, pošto mi je sin igrao fudbal (juniori), hteo sam samo da popijem kafu. Predsednik (Stojanac) je rekao da svi izadu napolje i samo da clanovi ponovo udu. Biosam clan pre dve godine, i nisam produžio, ali sam sponzor u poslednjih pet godina. Vrednost u novcu i rad na juniorskim svlacionicama u koje sam ulagao je izmedu osam i deset hiljada dolara, ali ispada da necija clanarina više vredi nego necija donacija, jer su samo clanovi imali pravo ulaska u salu. Nisam hteo da se mešam, izašao sam i otišao, ali sam strašno pogoden. Neki su ušli iako nisu bili clanovi, jer su imali vezu tamo. Šokiran sam ponašanjem clanova uprave Centra.
Deca zaboravljena
– Niko više ne vodi racuna o deci. I šta smo docekali, da nam policija rešava takve situacije, kao što je bio slucaj prošle nedelje, a sve radi pojedinih usijanih glava koji misle da mogu raditi samo kako oni hoce. Uprava je izabrana od clanova da vodi centar, a ne da dovodi policiju.
Uroš Dragojevic, clan Nadzornog odbora Srpskog sportskog centra:
– Velika je sramota da jedan covek može tako da radi sa narodom. Centar postoji godinama, on je svih nas i ne može predsednik da tera koga hoce i da dovodi koga hoce, to nikome nije dozvoljeno. Mnogo je stvari pošlo naopako. Više nema ni onog petka, kada je bilo redovno organizovano prelo u Centru, narod je rasteran. Posluga je slaba, clanovi Uprave ne poštuju ljude, vec ih dele po nekom svom uzorku. Ne znam šta su hteli, to oni znaju u svojim glavama, ali ovo što se desilo u nedelju, to im niko nece zaboraviti. Tamo neka tabla sa spiskom novih clanova, a šta je sa imenima onih ljudi koji su godinama davali financijsku pomoc centru, ciji su doprinosi daleko veci od ovih cija su imena na tabli, zar te ljude treba zaboraviti? Gde su redovni clanovi? Zašto njihovih imena na tabli nema, jesu li od Uprave „otpisani“? Sportski centar je javna organziacija, nije privatni posed. I prema svima treba da se ponašaju pristojno i jednako.
