Оно што нема име не постоји, данашње су речи на конференцији у Удружењу новинара Србије, којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин Покољ који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске.
Конференцију је отворио др Душан Басташић из Удружења Јадовно 1941 који је између осталог рекао: „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“
Систем логора смрти Госпић, чијим се жртвама бави Удружење „Јадовно 1941.“, постојао је само четири месеца, од маја до августа 1941. године, када су га укинули Италијани (а логор био замењен већим и злогласнијим системом логора Јасеновац). Али и за тако кратко време у њему је убијено на десетине хиљада Срба – сељака, радника… мушкараца, жена, деце… покупљених у камионе и возове и довожених из Лике, Kордуна, Славоније, чак Херцеговине. Тачан број жртава се никада неће утврдити, али према разним у документима бројке иду од 38.000 до чак 92.000 убијених, или „отписаних“ како то стоји у званичним извештајима НДХ, који су завршили у крашким јамама или Јадранском мору око Пага, где су била два логора.
Басташић је додао да када за нешто немате тачно име, терминолошки појам, онда морате да га описујете, и притом томе често нешто (непотребно) додајете или изоставите, па се на крају то извитопери или нестане, и указао на пример Јевреја, који су због тога једном речју именовали оно што се десило њиховом народу пред Други светски рат и у њему. У читавом свету то је познато као Холокауст (које потиче од старогрчког жртвовања боговима ватром), а сами Јевреји га зову Шоа („Уништење“). Своје називе за сопствено страдање имају и Роми – Порајмос и Јермени под Турцима – Хајотс тегеспанутјум.
Покољ је одговарајући назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране НДХ на целој њеној територији (Хрватска, Срем, Славонија, део Босне и Херцеговине).
Удружење Јадовно 1941, већ десет година одржава сећање на жртве систем логора Госпића покретало иницијативе о посебном називу за страдање Срба, међутим, надлежни су се оглушили. Сада је донесена одлука, уз саветовање стручњака, и термин који ће се користити је Покољ.
Покољем је обухваћено страдање више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска, и подразумева економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања и гетоизацију, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протеривање на подручје окупиране Србије
Академик Василије Kрестић је дао пуну подршку и на конференцији је истакао да је велика штета што овакве иницијативе долазе а не наилази на разумевање, од малих удружења уместо од надлежних институција и врха власти у Србији.
„Зашто Србија нема, као једина у Европи, нити један меморијални центар ради сећања на своје невине жртве током Другог светског рата. Ево сада ће га, надамо се, добити Бањалука, али у Србији га и даље нема. Јевреји их имају петнаест или шеснаест по Европи“, рекао је академик Крестић и додао да нам је последњи час да то учинимо а то смо и дужни према свим жртвама у овом злогласном времену људске историје.
Момчило Мирић, из Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда, рекао је да због тог „неименовања“ страдање Срба никада није наишло на препознавање на међународном плану.
„Покољ можда звучи језиво у школском градиву или јавном обраћању, али истинито одсликава начин на који су Хрвати убијали Србе“, рекао је историчар Никола Жутић са Института за савремену историју који је излагање допунио историјским одредницама и материјалним доказима о страдању српског живља.
