Ostareli stranci,koji su u trecu zivotnu dob usli u tudjem svetu,istrgnuti
iz blizine svoje obitelji,rodjaka,prijatelja;susrecu se s brojnim problemima
i teskocama u Austriji.Oni svoju starost i sve ono sto s njom dolazi puno
teze prihvataju i podnose nego njihovi vrsnjaci,Austrijanci.Za vecinu tih
ljudi,privremeni boravak je prerastao u stalni,a da se oni,posebno nasi
ljudi,nikad nisu oslobodili osecaja i ideje da ce se uskoro vratiti
kuci.Mnogi stranci koji sada zive i rade u Austriji,dosli su davno,zeleci
ostati privremeno,zaraditi za kucu,kupiti auto,ustedeti nesto novca za
buducnost (bolje je reci,starost) i onda se vratiti kuci.U Austriji su svih
tih godina,neko 30,neko 35,ziveli privremeno,u skucenim stanovima,stedeci
silinge,da bi ih ulozili u domovini u kuce,masine,ocekujuci da ce
„uskoro“,cim dovoljno zarade otici kuci.To im je smetalo da se integrisu u
austrijsko drustvo,da svoj zivot vezu za novu sredinu.Odatle su i teski
problemi s kojima se ti ljudi sada susrecu,posebno prve generacije,koje su u
Austriju dosle jos pre tridesetak godina.Teskoce nisu samo u odluci:vratiti
se ili ostati,kako to cesto pojednostavljuje sluzbena drzavna
administracija.Tu je i niz drugih problema-od osamljenosti,psihicke i
fizicke istrosenosti radeci na teskim poslovima,bolesti,nedostatka sredstava
za zivot,pa do gubljenja prava na socijalnu pomoc i zdravstveno
osiguranje.Mnogo je primera da su stranci postali invalidi ili su ostali bez
posla,a mirovina je jos daleko.Tada im je ugrozena egzistencija,jer
kaostranci nemaju pravo na socijalnu pomoc,niti subvencionisanu stanarinu.Da
situacija bude jos gora po njih,posto izgube pravo na zdravstveno
osiguranje,nemaju pravo ni na smestaj u starackom domu.Male su sanse da ce
ostareli stranci koji su najveci deo svog radnog veka proveli u
Austriji,moci imati pristojan zivot u starosti.Austrija pokusava postojece
propise prilagoditi realnosti,pridodati neku humanu notu
paragrafima.Medjutim,sve to ide jako sporo.Naime,Austrijanci se nadaju da bi
se deo ljudi trece generacije mogao vratiti u otadzbinu.To nije
nemoguce.Jer,i danas mnogi stranci cuvaju onaj svoj kofer s kojim su davno
dosli,spremni da se s njim vrate kuci.Pitanje je,jedino,ima li i kod kuce
nekoga da ih sad primi i stara se o njima.
