Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle doneta je u Beograd 1957. godine na osnovu želje člana Tesline šire porodice, dr Milice Trbojević, kao pravnog naslednika Tesline zaostavštine, koja je to pravo stekla nakon smrti Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice Kosanović.
Želju naslednika Nikole Tesle potvrđuje i Vilijam Terbo, praunuk Tesline sestre Angeline Trbojević, trenutno najbliži živi rođak Nikole Tesle.
Vilijam Terbo je osnivač Tesla Memorial Society u Njujorku, i decenije svog života posvetio je promovisanju ideja slavnog pretka.
Iz izjava za medije i pisanjima na društvenim mrežama, ne može se tačno zaključiti kakav stav Terbo ima po pitanju prenosa Tesline urne, ali insistira da bude konsultovan i da od njega u ovom slučaju bude zatražena saglasnost.
Srpska pravoslavna crkva prvi put je pomenula 2006. i od tada nekoliko puta ponovila – da se urna s Teslinim pepelom iz Muzeja prenese u portu Hrama Svetog Save.
Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle mišljenja je da zemni ostaci našeg najvećeg naučnika treba da budu sahranjeni u Hramu Svetog Save. Naglašavaju, ipak, da to jeste njihovo mišljenje, ali da o ovom pitanju odlučuje Skupština Beograda.
Skupština Beograda, koja je odobrila podizanje spomenika na Vračarskom platou, u više navrata je saopštavala da se gradski Parlament nikada nije upuštao u raspravu o eventualnom prenošenju urne.
Ministarstvo kulture i informisanja, 2014. godine izdalo je saopštenje u kome „se zalaže da se Zbirka memorijalnih predmeta u Muzeju Nikole Tesle i dalje čuva u ovom muzeju, da urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle ostane u njenom sastavu i da se i nadalje poštuje volja najbližih srodnika velikog naučnika i pronalazača“.
„Već više od pola veka“ navodi Ministarstvo u tom saopštenju „urna se čuva i štiti u muzeju u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima i izložena je na način koji obezbeđuje dostupnost javnosti, a istovremeno mogućnost da svaki posetilac lično, i u miru, oda dužno poštovanje velikom naučniku i pronalazaču. Na ovaj način je počast Nikoli Tesli iskazalo više od milion posetilaca iz zemlje i sveta, svih vera i nacija.“
Javnost reaguje oštro, i oprečno. U Srbiji su pokrenute građanske inicijative, između ostalih, „Odbranimo Teslu“, „Ostavite Teslu na miru“, koje putem peticija i uličnih protesta brane stav da ovaj veliki naučnik pripada celom svetu i da je neophodno da u ovom slučaju bude ispoštovana volja Tesline porodice i zakonskih naslednika.
Književnik Vladimir Pištalo, jedan od izuzetnih poznavalaca Teslinog lika, za knjigu „Tesla, portret među maskama“ dobio je NIN-ovu nagradu. Smatra da je teško reći kakva bi bila Teslina volja i kaže:
„Oni koji kažu da je bio vernik i pravoslavac nisu u krivu, ali on je to radio na poseban nači … Kao što je poznato, on nikako nije hteo da uči za sveštenika. A kada je bio veoma bolestan, molio je oca da mu dozvoli da se bavi naukom, tvrdeći da će mu biti od toga bolje. Za njega je nauka bila vrsta leka“ zaključuje Pištalo.
