Testiranje zvučnog topa nad psima je vrlo nezakonito jer po zakonu nije dozvoljeno da se ispituje oružje na životinjama, kaže za Nedeljnik profesorka Veterinarskog fakulteta u Beogradu, Marijana Vučinić.
U izveštaju FSB-a o navodnoj upotrebi zvučnog topa 15. marta, koji je objavljen na sajtu BIA, stoji zaključak da zvučni top tom prilikom nije korišćen i da je to potvrđeno testiranjem akustičnih uređaja (LRAD) na psima.
„To je rađeno na poligonu BIA koji nije registrovan za oglede nad zivotinjama, sem ako im uprava sada nije dozvolila.“, kaže Vučinić.
Ona dodaje da ceo ogled, tako kako je predstavljen i kako je iznet, pokazuje da je protivzakonit.
„Postoji pravilnik o ogledima na životinjama i zakon koji izričito kažu da na životinjama ne mogu da se rade ogledi koji mogu da prouzrukuju neprijatnosti.“, kaže Vučinić.
A GDE JE DNEVNIK?
Ona dodaje da u ovom izveštaju postoji još nepravilnosti, nejasnoća i značajan nedostatak informacija.
„Istraživači su dužni da vode istraživački dnevnik gde se unose podaci o vršenju ogleda. Da li je istraživanje radio neko ko ima naučnu dozvolu za rad da radi takav eksperiment, zapravo, da li zna šta je trebalo da posmatra tokom eksperimenta? Kad se životinja izloži velikoj neprijatnosti, a videli smo da je u odnosu na ljude to velika neprijtnost, onda je pitanje šta taj neko, ko se tobož zove naučnik posmatra. On može da posmatra ponašanje životinje. Ja verujem da je tu bilo ponašanja koje je možda neko, ne smem da kažem, bilo bi prepotentno, nije znao da protumači.“, objašnjava Vučinić.
JESU LI MERILI STRES?
U izveštaju FSB-a piše i da su psi pregledani tri dana nakon testiranja i tvrdi se da nisu osećali nikakvu nelagodu tokom, a ni nakon testiranja.
„Ono što nas interesuje jesu i pokazatelji ponašanja, bihejvioralni indikatori neprijatnosti, kako su psi reagovali. Ja prosto ne verujem da ti psi nisu reagovali i da nisu imali neprijatnosti. Nema podataka o onim finim, diskretnim pokazateljima neprijatnosti. Recimo da su uzeli pljuvačku psima i utvrdili da li tamo ima pokazatelja stresa. Takođe, da se posle mesec dana uzme uzorak dlake, da se vidi ima li kortikosteroida, tačnije kortizola i kortizona. Zanima nas i međustres, ima li kortizola u urinu. Prosto ne verujem da psi nisu osetili stres. Mislim, znate kako psi reaguju kada čuju petarde ili vatromet, a nisu direktno izloženi zvuku.“, kaže Vučinić.
ŠTA KAŽE ZAKON
„Ono što naš zakon kaže jeste to da testiranje oružja nije esencijalna potreba i da je zabranjeno to raditi na životinjama. Što se tiče dozvoljenih ogleda na životinjama, oni su određene invazivnosti. Ono što Zakon o dobrobiti životinja nalaže jeste da svaka institucija koja radi ili planira da radi oglede na životinjama mora da bude registrovana u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u upravi za veterinu, za rad ogleda nad životinjama. Mora da ima registrovan prostor za držanje oglednih životinja i naravno stručni kadar koji će o njima brinuti.
Ta ista institucija koja je registrovana u ministarstvu, mora da napravi jedno telo koje se zove Etička komisija. Ta komisija razmatra zahteve koje su podneli istraživači. Dakle, iznosi svoje etičko mišljenje o tome da li je taj ogled potreban ili nepotreban, da li je on izveden ili se izvodi na human i etički način.
Ako to nije tako, komisija daje savete kako da istraživači zaobiđu sve one činioce koji bi mogli da prouzrukuju neprijatnosti kod životinja. Te neprijatnosti utiču na dobijene rezultate itekako. Zato mi iz naučnih i etičkih razloga gledamo kako da zaobiđemo neprijatnosti.
Kad Etička komisija da savet, takav zahtev ide na drugi stepen, u upravu za veterinu, gde postoji radna grupa koja se zove Etički savet koji nema moć odlučivanja, samo preporuka. Oni razmatraju naučnost, humanost i etičnost tog ogleda i daju preporuku ministru da li treba da izda dozvolu za rad ili ne. U instituciji koja nije registrovana za oglede, ne mogu da se sprovode takvi ogledi.“, objašnjava Vučinić.
ČIJI SU TO PSI?
Čiji su to psi? Odakle su došli i ko ih je doveo? Imaju li vlasnika? Da nisu možda lutalice ili napaćeni psi iz nekog azila? A jesu li možda policijski? Ovo su sve pitanja na kojia nema odgovora u izveštaju FSB-a, a moralo ih je biti.
„Kada radite eksperiment, vi morate da imate poreklo životinja, odakle su. Mogli su da uzmu i pse iz prihvatilišta. Mi ne znamo da li je to rađeno na psima iz nekog azila ili lutalicama, a možda su to bili i policijski psi. Nama udaljenost koju su oni priložili nije tolika bitna, bitan nam je intezitet zvuka.Psi su životinje koje su izuzetno osetljive na na zvučne efekte. Imaju osetljivost na nešto što mi zovemo naelektrisane čestice u vazduhu, pas na 2000km može da oseti da li će doći grmljavina i promenu elektriciteta.“, kaže Vučinić.
BEZ PATNJE
Testiranje na životinjama se izbegava jer su životinje, kao i ljudi osećajna bića i one takođe mogu da osete patnju, stres, nelagodnost..
„Svaki put kada izložite životinju nekoj neprijatnosti, ona doživljava stresnu reakciju i reaguje potpuno kao čovek, znači pokušava da beži. Nama nije cilj da životinje pate, jer to nije svrha ogleda. Patnja nije esencijalna i izbegavamo da u bilo kom trenutku, kada radimo na životinjama, da životinje pate.“, kaže Vučinić.
TO JE MOGLO I DRUGAČIJE
„Postoje ogledi koji su neesencijalni za čoveka ali i druge životinje ili prirodu. Njihova korist je nikakava. Zapravo, iz njih ne proizilazi nešto što bi bilo korisno za čoveka, za druge životinje ili prirodu i takvi ogledi ne mogu da se sprovode nad životinjama. Inače, sami ogledi na životinjama su sve manje i manje popularni zbog toga što je potrebno svaki rezultat koji se dobije ekstrapolirati, zapravo prikazati tako da bude razumljiv šta bi on značio za čoveka ili drugu životinju.Postoje pogodni model-organizmi, organizmi pogodni za određenu vrstu istraživanja.“, objašnjava Vučinić.
ALTERNATIVA
„Postoje alternativni modeli ili eksperimentalne alternative na kojima je moguće da se rade ogledi a da to ne budu životinje. Na primer, postoje kompjuterske simulacije, a postoje i neki drugi organizmi koji su isto životinjski ali su na nižem stupnju evolutivnog razvoja. Treba izbeći životinje koje pripadaju grupi sisara i generalno kičmenjacima.“, kaže Vučinić.
BONUS VIDEO
Post Views: 113
