TEŽAK POLOŽAJ SRBA U FEDERALNOM SARAJEVU
OSUđENI NA ćUTANJE
• U glavnom gradu BiH je dobro samo Srbima koji su se odrekli svoje tradicije, a oni verujući trude se da ne dišu, moraju da budu pokorni i da ćute, kaže sveštenik Zoran Perković
Protonamesnik Zoran Perković (45), paroh sarajevski, napadnut je sredinom prošle nedelje ispred svoje zgrade u samom centru Sarajeva, u blizini stare pravoslavne crkve na Baščaršiji. Napadač me je naneo lakše telesne povrede, a zatim i provalio u stan. Iako je ovaj napad okarakterisan kao izdvojeni incident umno poremećene osobe, Srbi u federalnom delu Sarajeva tvrde da je njihov život u ovom gradu daleko od normalnog. Provokacije i pretnje su nešto na šta su se svikli, od posle Dejtona.
U Ulici maršala Tita, tik preko puta hrama posvećenog „Arhangelima Mihajlu i Danilu“,
smešten je protonamesnik Zoran Perković sa porodicom. Pokazujući najpre način na koji je napadač upao u njihov stan, a zatim i tragove noktiju na svom vratu, ovaj sveštenik priznaje da poslednjih godina izbegava da se u mantiji prošeta gradom.
– Do sada nije bilo slučaja da nisam doživeo maltretiranje ako bih prošetao u mantiji, a neprihjatnosti su doživljaavle i moje kolege. Samo pukom srećom do sada nije biloneke tragedije – priča Perković.
On dodaje da se već privikao da ga na sahranama gađaju kamenicama ili psuju četničku majku.
Nemaju kome da se žale
Milan Milidrag ukazuje i na najveći problem Srba u federalbnom Sarajevu.
– Diskriminisani ste kada hoćete da ostvarite pravo na povratak, kada hoćete da izvadite neka dokumenta ili konkurišete na posao. Ali, od svega toga je najporaznija činjenica da o sarajevskim Srbima institucionalno niko ne vodi računa, ne postoji ni jedna institucija kojoj bi mogli da se žale. Ako neko uhvati nekog političara kada iz kafane izađe na ulicu i završi posao onda je to vrhunac. Poražavajuće je što o nama ne vode računa ni političari iz redova srpske zajednice u vrhu vlasti Bih, ni matica, Srbija i Crna Gora. Za sve njih smo zaboravljena stvar – Milan Milidrag.
– Svi o tom ćute, a problemi se samo gomilaju – veli.
Nekoliko kilometara dalje, u jednom od kafića ispred hale „Skenderija“ Milan Milidrag, predsednik Upravnog odbora crkvene opštine Sarajevo tvrdi da nacionalna ugroženost Srba nije vidljiva golim okom.
– Novinari ili gosti iz Srbije dođu, ostanu dva-tri dana i ako sve prođe u redu, steknu utisak da je u Sarajevu sve kao pre dvadesetak godina, u vreme Olimpijade. Da je to ono isto bratstvo i jedinstvo kao što je bilo. Ali ništa nije kao pre. Život Srba je jako težak – priča Milan. – Srbi su u federalnom Sarajevu osuđeni na ćutanje, na pokornost. Ako vam neko nešto dobaci što recimo čitate štampu iz Srbije vi se okrente ili izađete, ako vam neko nešto kaže zašto idete u crkvu, vi se pomerite. Trudite se da ne dišete. U nešto boljem položaju su oni Srbi koji su se odrekli svoje tradicije, oni su idelani.
U najstarijoj crkvi u gradu u kojoj se nalazi i jedna od najvrednijih riznica Srpske pravoslavne crkve i najstariji muzej u BiH, jutrenja se obavljaju svakodnevno, ali vernici kao da ne postoje. U vreme naše posete – ako se izuzmu žene koje su u horu – nije bilo ni jednog.
Povratnici bez posla
Od drugog srpskog grada u svetu, kako se nekada govorilo za Sarajevo, federalni deo ovog grada danas broji između 10.000 i 20.000 Srba. Zvaničnih podataka nema, kao što nema tačnih podataka ni koliko je povartnika ili koliko ih radi.
– Prema našim informacijama od ukupnog broja povratnika zaposleno je tek dva odsto. Ali, i oni su do posla došli ilil preko dobre veze ili podmićujući – kaže Milan Milidrag.
– Nešto nas je više nedeljom. Ako dođe tridesetak ljudi mi smo zadovoljni – kaže Milka Bojović, predsednica Kola srpskih sestara kantona Sarajevo. Nedolazak ljudi objašnjava strahom.
To potvrđuje i sveštenik Zoran Perković.
– Ukoliko treba da svetim vodicu ili dođem na slavu ljudi me zovu telefonom i mole da ne dođem u mantiji, da će imati problema kod komšija. Mnogi bi voleli da dođem, ali ne smeju da me pozovu. Takođe zbog komšija. Najbolje prolaze oni Srbi koji nemaju nikakve veze ni sa verom ni sa svojom nacijom. Biti pravoslavni vernik u federalnom Sarajevu znači nositi etiketu da ste četnik. Nedavno je održano venčanje u ruskoj ambasadi, a kada su gosti pokušali da posle svadbe uhvate taksi – niko nije hteo da ih vozi – priča Perković.
Pogažena odluka suda
Mada je odluka Ustavnog suda BiH od pre četiri godine naložila sarajevskom kantonu da i Srbi postanu konstitutivni narod sve do danas ta odluka nije sprovedena u delo.
– Jasno je zašto se to ne radi. Muslimani bi u tom slučaju u opštinskim službama morali da otpuste najmanje 50 odsto svojih ljudi i na njihovo mesto zaposle Srbe i Hrvate – pričaju upućeni.
O strahu onih, verujućih Srba, govori Milka Bojović. Pokazuje razglednicu koju je nedavno dobila jedna njena članica. S jedne strane je fotografija najveće džamije u Sarajevu, a s druge „čestitka“: „četnik četo, selam primi od komšija“.
– Ove „razglednice“ relativno često dobijamo u sandučićima. Ali, oguglali smo i više o tome ne vodimo računa.
Nepotrebni papiri
Stanimir Vukičević, ambasador SCG u Sarajevu kaže za „Vesti“ da je do sada imao nekoliko slučaja pritužbi povratnika odnosno onih koji su odlučili da prodaju svoju imovinu.
– Nemamo zabeležno da je neko dolazio i tražio našu zaštitu, ali bilo je slučajeva da su se ljudi žalili zato što se odugovlačilo u izdavanju dokumenata, da se od njih tražilo više papira nego što treba – kaže Vukičević.
