Učenici i nastavnici Ekonomsko-trgovinske škole u Sopotu, povedeni uvek nekom drugom porukom i posebnim značenjem, svake godine ukrašavaju jelke. Prethodnih godina mogle su se videti jelke sačinjene od knjiga ili od poklona pravljenih za socijalno ugroženu decu. Ove godine fokus je na jednom, svima ustavom zagarantovnom, pravu na zdravu životnu sredinu. Tako je motiv bilo upravo njeno očuvanje, te su kićene prirodne jelke, koje su sada već posađene u školskom dvorištu.
U vreme posrnuća na polju ekologije i zaštite životne sredine, ipak ima onih koji su tu da podsete na važnost aspekta neophodnog za funkcionisanje čoveka. Bez vode i vazduha, nema ni čoveka, a kada voda i vazduh zapadnu u krizu, njih nema ko da se seti do čovek. Onda se započnu akcije, uz nadu da će čuti onaj ko treba (posebno u ovoj, teškoj u svakom pogledu 2023). I tako, učenici ove škole, izvedoše ovu akciju.
Svako odeljenje nabavilo je sadnicu i dekorisalo svoju jelku, tako da je sada dvorište ove škole obogaćeno za 19 jelki. Priča je bila i takmičarsko tipa, a pobednik je već proglašen. Pobedu je odnela jelka odeljenja K34, ukrašena medenjacima, suvim i kandiranim voćem. Za nedeljnik je govorila razredna ovog školskog tima.
Foto: Predrag Anđelić, direktor školePredrag Anđelić, direktor škole
„Nasa jelka nosi slogan ‘Negujmo prirodu’. Želeli smo da pokažemo da je plastične ukrase moguce zameniti ručno pravljenim, kao što su ukrasi od sušenog voća, žirova, šisarki, medenjaka, cimet rolnica, anisa. Naša jelka treba da probudi ekološku svest kod ucenika o značaju očuvanja prirode. U vreme kada nam je kvalitet vazduha,vode i zemljišta loš, želimo da pokažemo da svako može dati mali doprinos očuvanju prirode. Jelku smo zasadili u školskom dvoristu i pomno pratimo njen rast“, priča odeljenski starešina pobedničkog odeljenja Ivana Maričić.
Učenici su, prema rečima profesorke srpskog jezika i književnosti u ovoj školi Dušica Gojković, rado prihvatila ovu inicijativu. Iako je ovoga puta ideju doneo direktor, kaže da često baš đaci budu inicijartori različitih akcija, ali i da su one uglavnom humanitarnog karaktera.
„Deca uče na dobrom primeru. Ona mnogo više uče iz toga nego iz zabrane ili bilo čega drugog“, Dušica Gojković.
„Kad god tako nešto radimo, mi se u stvari trudimo da podstaknemo decu na inicijativu, zato što ona nudi i odgovornost prema sredini u kojoj se živi. Svaka akcija ima tu poruku, da to bude nešto njihovo, jer će to što je njihovo da čuvaju“, priča Gojkovići i dodaje da primećuje napredak u ekološkom osveščivanju među mladima.
Foto: Predrag Anđelić, direktor školePredrag Anđelić, direktor škole
Ona kaže da će briga o jelkama učenike podstaći na odgovornost i da se nada da će se jelke održati do sledeće godine, kada će đaci kiti nešto veće jelke, u njihovom prirodnom okruženju. Napominje i da cilj nije bilo pobediti, iako je imenovano pobedničko odeljenje, da zna da se ideja uvek lakše prihvati ako je reč o takmičenju i da je akcenat bio na tome da se učini nešto korisno za sredinu koja se činjenično tiče svakog pojedinca.
„Mislim da 99 odsto ljudi koji rade u školi žele da kažu da su mediji puni loših primera i javnost nekako uvek isprati baš takve primere. Međutim, mislim da bi mnogo bolje, funkcionalnije i svrsishodnije bilo da se isprate neke ovako neki lepi primeri. Deca uče na dobrom primeru. Ona mnogo više uče iz toga nego iz zabrane ili bilo čega drugog“, zaključuje Gojković.
Foto: Predrag Anđelić, direktor školePredrag Anđelić, direktor škole
Nema sumnje da je učenje po modelu neprikosnoveno u životu čoveka. Deca uče posmatranjem i oponašanjem viđenog, ali ne promišljaju o tome je li u pitanju dobar ili loš primer. Primer kao takav šablon je po kome će se dalje u životu ponašati. Zato je važno da oni koji daju primer, imaju svest o tome da će biti sleđeni. Sađenje jelke ili bacanje papirića na ulici možda deluju kao banalni primeri, ali oni su baza za pogled na svet. Onaj svet koji se sve manje može videti, jer vazduh je dobio miris i boju, a čovekov obraz zaboravio da pocrveni.
Post Views: 31
