LOBISTI, volonteri s titulom od prestiža. I tako bi se mogli nazvati počasni konzuli Srbije kojih ima 57, na svih pet kontinenata. Nisu službenici Ministarstva spoljnih poslova, naša zemlja im ne daje diplomatske pasoše, ali iz Beograda im se dostavlja tabla sa imenom Srbije i zastava kojom obeležavaju konzulat. Za sve ostalo vade iz svog džepa. Diplomatske tablice na vozilima najveća je privilegija koju uživaju na račun zvučne titule.
Pre dobijanja počasnog zvanja, Gordon Pejs Bonelo imao je dodira sa našim ljudima koji su dolazili na Maltu, ali da će postati počasni konzul Srbije nije ni slutio. Među petoro kandidata, a na predlog srpskih doktora iz tamošnje bolnice, 2001. godine, naše vlasti izabrale su njega. Bila mu je velika čast. Oženjen je Srpkinjom, sin mu tečno govori naš jezik, a on ga razume. Zastupnik je Jata na Malti, radi i u turizmu, i što poslom, što privatno, od 1995. godine u Srbiji je bio 47 puta!
– Ovo je moj drugi dom – rekao nam je prilikom prošlonedeljnog boravka u Beogradu.
Počasni konzul u Kanadi, arhitekta Peter Vladiković, naše je gore list. Živi tamo od 1982. i sa dijasporom je dobro povezan. Kontakti i ugled koji je stekao kroz građevinski biznis razgranat po svetu, kumovali su da ga naša ambasada predloži za dužnost u Vankuveru.
– član sam Kraljevske akademije arhitekata i Udruženja arhitekata Britanske Kolumbije. Srbiju promovišem na kulturnom, privrednom, sportskom polju – priča nam Vladiković. – Kada su srpski izbori, u konzulatu je biračko mesto. Nemam diplomatski imunitet, sve troškove pokrivam sam i jedina korist
je što zbog diplomatskih tablica ne plaćam parking!
I u našoj zemlji rade mnogi počasni konzuli drugih država, a ovu titulu je Slobodanu Mićiću, predsedniku Kontikija, 2005. godine dodelio Island.
– To je mala zemlja, nema puno ambasada, pa su tražili poznatu ličnost da ovde zastupa njihove interese. Naš ambasador u Stokholmu, odakle se tada pokrivala SRJ, predložio je mene – priča nam Mićić kako se obreo u diplomatskim vodama. – Zadužen sam i za okolne zemlje. Kada su jednom Islanđaninu ukrali pasoš u Zagrebu, izdao sam mu novi. Kod nas nema puno njihovih državljana, ali kada su tamo izbori, dođu da glasaju kod mene.
Nosilac prestižnog zvanja je i nekadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i predsednik FK Partizan Ivan ćurković. On afirmiše Sejšele kao prijatelja naše zmelje:
– Diplomatija Sejšela počiva na počasnim konzulima. To im je praktičnije. Imaju svega dve ambasade, u Francuskoj i SAD. Sa mnom je direktno kontaktirao predsednik Sejšela, kome sam predao akreditive 2000. godine.
U Srbiji, priča, živi jedan državljanin ove egzotične zemlje, ali dosta naših, naročito medicinsko osoblje, radi na Sejšelima. ćurkoviću stižu pozivi za prijeme diplomatskog kora i može se pohvaliti mnogobrojnim prijateljima diplomatama od karijere. Nema diplomatski pasoš, već legitimaciju, a na kolima su mu diplomatske tablice.
Angažovanje počasnih konzula postalo je savremeni trend u svetu. Umesto da izdvajaju ogromne devizne sume za plate karijernih diplomata i za rentiranje reprezentativnih zdanja, finansijski slabije zemlje na ovaj način sebi obezbeđuju slične usluge, a ne tanje svoje budžete.
NA SVE STRANE
SRBIJA ima počasne konzule i u Bitolju, Argostoliju, Izmiru, Barseloni, Rejkjaviku, Klermon-Feranu, Segedinu, Trevizu, Larnaki, Jerevanu, Montrealu, Denveru, čejenu, Luizijani, Klivlendu, Kingstonu, Dominikani, Meksiku, Gvatemali, Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Kostariki, Ekvadoru, Rio de Žaneiru, Porto Alegreu, Sao Paulu, La Pazu, Asunsionu, Montevideu, Santjagu, Kordobi, Bejrutu, Tel Avivu, Bamaku, Konakriju, Fritaunu, Gani, Togou, Gabonu, Ugandi, Sejšelima, Sudanu, Maroku, Nigeriji, Pakistanu, Indiji i Sri Lanki.
REFERIŠU JEDNOM GODIŠNjE
OD konzula se očekuje da pomažu našim građanima, da promovišu Srbiju i podižu njen ugled. Po potrebi, komuniciraju sa našim najbližim ambasadama, a smernice im daje i MSP. Za razliku od klasičnih konzula, ne izdaju vize ni pasoše, ali obavezni su da o svom angažmanu referišu Ministarstvu jednom godišnje.
