Goste i prijatelje Prosvjete je na početku večeri pozdravio predsednik Društva Srđan Mijalković, koji se srdačno zahvalio gošći na odzivu i želji da svoj novi roman predstavi bečkoj publici i čitaocima, javlja Prosvjeta.
Prisutnima se obratio i otac Mihailo Smiljanić koji je blagoslovio skup spomenuvši da mi Kosovo i da hoćemo ne možemo da zaboravimo, jer su tamo naše crkve, naši manastiri, naši koreni, a u samom Prizrenu nadaleko čuvena prizrenska Bogoslovija, koja je od 1999. godine bila izmeštena u Niš, a sada ponovo obnovljena u samom Prizrenu.
Lela Marković, inače rođena Prizrenka koja živi i radi u Beogradu, član Udruženja književnika Srbije – Književnog društva Kosova i Metohije, i dobitnik više književnih nagrada zahvalila je na toploj dobrodošlici i velikom interesovanju bečke publike.
Predstavljajući svoj novi roman Tkači srebra, Lela je prisutne upoznala sa istorijskim kontekstom u koji je zapravo smeštena radnja romana: Prizren i Prizrenci pred kraj 19. veka, vreme kada se bliži oslobođenje od osmanske vlasti. Autorka nas je kratko upoznala sa nekim od glavnih likova: majstorom – kujundžijom Arsom, njegovim velikim prijateljem i mušterijom dubrovčaninom gospodinom Ivančićem, Magdalenom, ćerkom pokojnog Hadži Jefte i nekolicinom drugih. Sam roman Tkači srebra zapravo obuhvata opis sudbine dve prizrenske porodice tj. dve ljubavne priče toga grada i toga vremena.
Predsednik Prosvjete, Srđan Mijalković, čija je porodica između ostalih donacijom pomogla izdavanje Tkača srebra, izdvojio je nekoliko delova iz romana pročitavši ih na dijalektu na kome su pisani. Bilo je jako lepo čuti taj stari prizrensko-južnomoravski govor.
Nakon prezentacije romana prisutni su imali priliku da gošći postavljaju pitanja, tako da se razvio jedan lep i teme dostojan razgovor. Govorilo se o trenutnoj situaciji i uslovima u kojima srpski narod na Kosovu i Metohiji, naročito u Prizrenskom delu, trenutno živi. Lela Marković je pozvala Srbe iz Beča da posete Prizren rekavši da ko jednom dođe u Prizren nikada ga zaboraviti neće.
Sjajnu i autentičnu atmosferu upotpunio je Milan Stojanović, profesor harmonike, koji je odsvirao nekoliko starih kosovskih pesama, pokrenuvši brojne prisutne, da zajedno u glas zapevaju i još više ulepšaju ionako već predivno veče.
Druženje je završeno rastankom i toplim pozdravom – dogodine u Prizrenu.
