Sa predsednikom Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske Aleksandrom Tolnauerom razgovarali smo o događajima koji su obeležili prošlu godinu i o planovima u radu institucije na čijem je čelu u godini koja je započela.
Protekla godina, bar kada je u pitanju odnos prema manjinama, bila je veoma burna. Bilo je dosta incidenata, govora mržnje pa čak i fizičkih napada. Kako vi gledate na te događaje?
– Činjenica je i svedoci smo toga da je na prostoru cele Evrope, a nažalost i u svetu, prisutan strahovit uspon radikalnih desnih ideja koje su uslovljene mnogim stvarima, prvenstveno ekonomijom, odnosno lošim standardom, ali i nekim istorijskim okolnostima i kulturom sećanja, što je naročito izraženo kod nas. Naše društvo je time još uvek opterećeno, naročito na onim područjima koje nazivamo postkonfliktim. Tu ima mnogo iracionalnosti i neslaganja u mnogim stvarima. Kada je srpska zajednica u pitanju, ako se ona sa nečim ne slaže to se odmah doživljava kao čin izdaje ili delo protiv države i td. Prisutan je i strah od bilo kojih razlika koje mogu da nastanu i koje, jasno, mogu da izazovu socijalnu frustraciju zbog čega, na kraju karajeva, ljudi i odlaze iz zemlje. Postoji i nakakva opsesija zaverom protiv države i kada se na to adekvatno ne reaguje sa desnice se stvara atmosfera kao da se radi o nacionalnom poniženju. Radi se o permanentnom traženju krivaca i permanentnom ratu, iako je on odavno završio.
Hrvatska vlada do sada je, reklo bi se, uspešno odolevala pritiscima te radikalne desnice, to je opšti utisak, ali da li je to dovoljno?
– Neosporna je činjenica da se takve stvari događaju, ali je isto tako neosporno da ova Vlada sigurno ne deli takve stavove. Etničke razlike, bez obzira na istorijske okolnosti, a opet naročito vezane za postkonfliktna područja, su temeljna obeležja većine zamalja u svetu. Međutim, važno je reći da se upravljanje takvim različitostima, socijalnim identitetima pripadnika etničke većine i etničke manjine uvek menja i oblikuje pod uticajem specifičnih istorijskih i drugih okolnosti. Sa druge strane, upravljanje tim različitostima uvek je u rukama većine, jer ona ima i veći socijalni uticaj i moć, ali i veću odgovornost u javnoj politici koju treba provoditi i primenjivati doktrinu multikulturalnosti, a ne doktrinu asimilacije, ignorisanja i revizije istorije. Pozitivno je što ova Vlada sigurno ne ide tim putem, iako se to često ne vidi, ali oni koji to ocenjuju treba da znaju da je politika nešto što se može ostvariti u određenim okolnostima. U okolnostima koje nisu bile pozitivne niti za Vladu niti za predstavnike manjina postigli smo koalicioni sporazum koji je rezultirao i puno većim skretanjem na takve teme.
Vlada, dakle, ima prolaznu ocenu?
– Jasno je da nekim stvarima ne možemo biti zadovoljni. Su-ludo je da se mi složimo sa pozdravom „Za dom spremni“, ali se mora shvatiti da to nije lako rešiti jer je to jedno nasleđe. Svi mi, u određenom trenutku, imamo neki nasleđen problem. Cela istorija obeležena je nakakvim ratovima i borbama čiji krajnji cilj je prelazio preko opšteg i duhovnog slamanja poraženog. Teret takve istorije mi i danas nosimo. Ali takav oblik sigurno premašuje vreme i prostor u kom se čovek prestavlja u univerzalnim koordinatama. Drugim rečima, mi u Savetu smo ovde da svakodnevno rešavamo problem. Mi moramo biti u dijalogu, a to nije jednostavno. I druga strana uvek ima svoju argumentaciju, ili kako to narod kaže; „Malo ti je koristi od očiju, ako ti je pamet slepa“. Okolnosti u kojima se danas nalazimo daleko su povoljnije od onih u kojima smo bili za vreme Karamarkove i Oreškovićeve vlade. Dakle nije bitno ono rekla-kazala nego šta se postiže, a o tome najviše govori ono što smo postigli vezano za proračunska sredstava za ovu godinu koja su na najvišem finansijskom nivou od kada postoji Savet za nacionalne manjine.
Manjine važna karika u ostvarivanju vladavine prava
Vrlo često, pa i u ovoj predsedničkoj kampanji pre izbora, smo mogli da čujemo ocenu da su manjine same krive za loše stvari koje im se dešavaju, a bilo je i glasova kako bi trebalo smanjiti broj manjinskih zastupnika i kako predstavnici manjina ne bi trebali da odlučuju o budžetu i nekim drugim važnim pitanjima?
– Toga smo se dovoljno naslušali tako da smo već postali i imuni na takve stvari. Mi sve to znamo i jasno nam je da postoje takve inicijative, a za takvo stanje najčešće veliku odgovornost snose mediji putem kojih ljudi najčešće i stvaraju percepciju o nacionalnim manjinama i u kojima o manjinskim pitanjima potpuno nekompetentni ljudi lupetaju svašta. Recimo, desnica je stvorila takvu percepciju da ni u jednoj državi na svetu manjine nemaju zagarantovana mesta u državnom parlamentu, što je čista glupost. Samo u našem okruženju ima niz država u kojima se vlast održava zahvaljujući predstavnicima manjina. Na takvim pitanjima naročito je u medijima insistiralo udruženje koje vodi gospođa Markić i kojem je trn u oku finansiranje nekih manjinskih novina. Držali su čitava predavanja o tome kako manjinske novine treba da izgledaju i o čemu mogu da pišu. Učešće svih delova stanovništva u donošenju odluka od društvenog značaja je uslov moderne demokratije. Efektivna participacija pripadnika nacionalnih manjina u različitim sferama javnog političko-kulturnog života takvim društvima osigurava socijalnu koheziju jer upravo je učešće pripadnika nacionalnih manjina u odlučivanju dodatni kriterijum za ostvarivanje vladavine prava. To je ono što piše i u zakonu, što niko i ne čita, a odnosi se na integraciju i ne samo na odluke koje su usmerene na manjine nego se posebno odnose i na odluke koje su važne za celo društvo. Oni bi hteli da manjinske zastupnike stave u ravan nekakvih ljudi bez prava glasa koji bi eventualno nešto mogli da govore o ostvarivanju nekakvih manjinskih prava, a zaboravljaju osnovnu stvar da u demokratskom društvu onaj koji nekoga predstavlja taj predstavlja sve, jer u suprotnom ne bi bio integrisan nego getoiziran. Jasno je da su sve to stvari s kojima moramo da računamo i koje će se i te kako sada pojavljivati, ne samo, kao što je to sada bio slučaj, na predsedničkim, nego još i puno više i na pralamentarnim izborima koji nam predstoje. Ali to je nešto što ionako prati svake izbore.
Preko Saveta za nacionalne manjine izdvajaju se sredstva za 54 novine raznih formata, tiraža i učestalosti izlaženja. Može se reći da je po pitanju štampanih medija situacija zadovoljavajuća, ali kada je reč o zastupljenosti manjinskih tema na javnom medijskom servisu HRT-u stanje ni izbliza ne odgovara onome što je regulisano propisima a ni udelu manjina u društvu. Šta Savet može da uradi kako bi se to promenilo?
– Mi to pominjemo i analiziramo u svakom izveštaju i redovno objavljujemo na našim internet stranicama. Možemo da govorimo samo o javnim medijima. Preduzeli smo neke korake i neke stvari su se pokrenule, ali sve to sporo ide i vrti se oko novca, ali mi s tim ne možemo da se složimo. Svi ti koji kritikuju i koji govore kako se novac baca na manjine zaboravljaju da i manjine, kojih ima između osam i deset odsto, takođe uplaćuju novac u državni budžet pa tako i u javne servise. Znači da imaju pravo da toliko budu i zastupljene i po ugovoru koji imaju sa Vladom, a i po zakonu. Međutim, ako vam godišnje na četiri postojeća programa, koji rade 24 sata dnevno, manjinska pitanja budu zastupljena 1,6 odsto onda je jasno o čemu se radi. Naravno, ne smemo da amnestiramo ni manjine po ovom pitanju jer i one se na neki način trebaju prilagoditi i stvarati vesti. Jedan sam od retkih koji lično poznaje sve direktore javne televizije od osamostaljenja do danas i imao sam s njima brojne sastanke i kada im se postave takva pitanja i oni imaju nekakve adute u rukama. Priznaju da je stanje takvo ali zahtevaju da manjine daju vesti. Mi tu moramo da edukujemo ljude i onda možemo da vršimo pritisak. Mislim da će se tu stvari menjati i menjaju se polako, ali činjenica je da to sve ide presporo.
Ove godine za manjinske programe obezbeđeno 43,8 miliona kuna
U ovoj godini Savet za nacionalne manjine imaće na raspolaganju 46,2 miliona kuna, od čega je za donacije manjinskim udruženjima i ustanovama, prema onom što smo čuli u medijima, predviđeno 43,8 miliona kuna. Jeste li zadovoljni tim iznosom i je li to nekakav maksimum?
– To je i više od maksimuma, a reći ću vam i zašto. Ne treba zaboraviti, iako to mnogi zaboravljaju, da je 2009. godine Savet primio 43.590.000 kuna i od te godine, jasno bila je i kriza pa smo i mi kao i svi ostali morali da štedimo, sve do 2018. iznos sredstava je srezan za preko 20 posto, ali smo mi ipak i sa tako umanjenim sredstvima uspevali da održavamo i razvijamo civilno društvo i ustanove nacionalnih manjina. Ovo sada je znatno povećanje i jasno pokazuje volju da se kulturna autonomija kao pravo na očuvanje kulturnog identiteta i tradicije čuva. Kulturna autonomija je važna u smislu posebnosti jezika, veroispovesti i istorijskog pamćenja kao i drugih obeležja pojedinih manjinskih odnosno nacionalnih zajednica u sklopu višenacionalne države.
Kada će sredstva biti raspodeljena i kada ćemo moći da saznamo ko je koliko dobio?
– Ovde je važno ponovo objasniti i reći ono što svake godine govorimo. Finansiranje projekata i ustanova nacionalnih manjina je utvrđeno kriterijima i metodologijom Saveta za nacionalne manjine u smislu praćenja trošenja sredstava. Sve to je usaglašeno je sa pozitivnom praksom Evropske unije, jer mnogi zaboravljaju da smo sada njen deo i mi smo morali, uz neke naše specifičnosti, koje su priznate takođe zaslugom Saveta, tome da se prilagodimo. Ta specifičnost je da je potrebno kontinuirano finansiranje jer EU ne pozna ovo što mi imamo i dok se ne podnese izveštaj nema ni novaca. Sada su jasno propisani standardi u provođenju procedure za konkurse i to provodi komisija koja je većinom sastavljena od vanjskih članova. Prvenstveno se gleda objektivna procena programa jer su kvaliteti programa ti koji određuju hoće li i koliko sredstava biti dodeljeno. Ako govorimo o srpskoj manjini tu često izaziva zabunu to što je ona najbrojnija, ali treba znati da pitanje finansiranja kulturne autonomije nije vezano za brojnost manjine. Ili da jednostavnije kažem, zastupanje u parlamentu je vezano za brojnost manjine jer ne može neka malobrojnija manjina imati više zastupnika od srpske, međutim, kulturna autonomija vezana je za kvalitet programa. Primera radi, šta bi se dogodilo kada bi srpska nacionalna manjina prijavila najmanje takvih programa? Pa nećemo mi ljudima slati novce samo zbog toga što su Srbi, Jevreji ili nešto drugo.
Koji su glavni parametri?
– Kvalitet tih programa je jedino što je važno, a glavni parametri su prethodni rezultati, iskustvo, postignuća udruženja i broj pripadnika na koji se program ili projekt odnosi. Kod ovog poslednjeg nastaje ta zabuna. Nije isto ako program obuhvata 50 i ako obuhvata 2.600 ljudi, ali niko ne čita te kriterijume. Novina je i to da smo prema evropskim standardima morali da izradimo pravilnik o tzv. rizicima. Radi se o državnom novcu i mi moramo da pratimo sposobnost udruženja u upravljanju finansijskim sredstvima i imati procenu rizika u provođenju projekata i programa. Zašto? Zato što se često koriste stari trikovi da udruženja prijavljuju programe za koje već unapred znaju da ih neće moći izvršiti pa onda nakon tri meseca traže prenamenu za neki od programa koji im nije prošao. Na ovaj način smo to sprečili. Taj deo je apsolutno pokriven legislativom i mi smo sada potpuno mirni jer Savet je odgovoran Vladi RH i Saboru, a nama su odgovorni svi oni koji taj državni novac dobiju jer ga mi obezbeđujemo. Zato stalno upozoravamo ljude da čitaju te kriterijume i moraju da podnose izveštaje jer je sve mnogo pooštreno. Nenamenskog trošenja novca ne može biti. Što se raspodele novca tiče to se ne može dogoditi pre četvrtog meseca.
Načelno gledano kohabitacija je dobra stvar
Hrvatska je dobila novog predsednika. Možda nije loše da čujemo i vaše mišljenje o tome. Koliko ovakva situacija kada predsednik i Vlada dolaze sa različitih strana političkog spektra utiče na odnos prema manjinama? Je li to dobro ili loše?
– Načelno gledano, kada dođe do kohabitacije to je dobro ne samo za manjine nego i za celo društvo jer se pojača kontrola. Kada su predsednik i premijer iz istog tabora uvek postoji sumnja. Videćemo. Hrvatski narod je odabrao i on verovatno zna zašto je tako odabrao, a što se nas tiče, mi sa Vladom za sada imamo dobra iskustva. Nadamo se da ćemo i sa predsednikom dobro sarađivati iako on nažalost ne može mnogo uticati na mnogo toga osim na stvaranje jedne zdravije atmosfere u društvu. U to ne sumnjam jer je to i naglasio u svom govoru nakon izborne pobede. Mislim da tu možemo biti optimisti.
Da zaključimo, koji su planovi Saveta za nacionalne manjine za godinu koja je pred nama?
– Posla je puno. Nastavićemo rad na stvarima na koje nas obavezuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, ali mislimo da je potrebno jačati i ulogu Veća i predstavnika nacionalnih manjina kao jednog dela lokalne samouprave. Bez obzira što imaju samo savetodavnu ulogu Veća su sastavni deo lokalne samouprave i izabrana su na izborima. To su ljudi koji imaju svoj izborni legitimitet. Zato i njihova uloga mora biti veća i prerasti iz savetodavne i u nešto više. U prošloj godini održali smo 14 seminara na kojima smo predstavnicima manjinskih veća objašnjavali koja je uloga i zadatak manjinskih veća. Nažalost u tim Većima imamo jako loš prosek i što se tiče godina i što se tiče stručnih sprema. Ljudi koji su u ta Veća izabrani moraju da znaju čega su se prihvatili. Seminare ćemo održavati i ove godine jer Savet je tu da stvara uslove za rad a oni koji su izabrani u manjinska veća treba u svemu da učestvuju sa punom verom u to što rade. Tu su još pitanja medija i potpune primene zakona koji se odnosi na jezike i pisma nacionalnih manjina.
The post Tolnauer: „Današnje okolnosti povoljnije su od onih za vreme prošle Vlade“ appeared first on srbi hr.
