Iako su nadležnosti predsednika republike relativno ograničene, kandidati u predizbornoj kampanji mahom obećavaju glasačima mnogo toga što je, najblaže rečeno, teško ostvarivo s te pozicije, pa se svašta moglo čuti i tokom ove kampanje. Pride, iako je kampanja bila kratka, bilo je vremena i za otvaranje već otvorenih magistralnih puteva, skidanje bedževa, kafanske tuče i podsećanje na neke likove iz političkog života koji su odavno van Srbije.
Pitanja i pesma za predsednika
Kandidatu DS-a za predsednika Borisu Tadiću građani su postavljali pitanja što preko njegove internet prezentacije, što telefonom. U prvih nekoliko nedelja predizborne kampanje upućeno mu je oko 600 pitanja. Građane je zanimalo rešavanje budućeg statusa Kosova i mogući scenariji, odnosi u vladajućoj koaliciji, evropski put Srbije, a iznosili su mu i svoje probleme. Od predsednika su tražili novac, da im reši sudske sporove i nađe posao.
Tadić je obećavao viši životni standard već od sledeće godine, posao od kog će moći da se živi i orden za svakog privatnika koji zaposli hiljadu radnika. U međuvremenu, potpredsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković učlanio se u SRS, iako je ranije optuživao lidera radikala Vojislava Šešelja da zloupotrebljava Rome. To je doprinelo da Aleksandar Vučić, gensek SRS-a, pomisli da je većina pripadnika romske nacionalne manjine upravo za Nikolića. Međutim, Unija Roma Srbije momentalno je podržala kandidata DS-a, za koga su članovi te stranke preradili i svoju himnu: „đelem, đelem lungone dromesa, maladilem Tadić Borisesa“. Među brojnim pesmama koju su Romi ispevali Tadiću su i: „Od Borisa boljeg druga nema, glasamo ga rukama obema“, kao i „Samo Boris zna put do Evrope, dosta nam je bruke i sramote! Glasamo ga i levom i desnom, i u srcu s najlepšom pesmom“.
Svim srcem,
Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić otkrio nam je da se šalio za guberniju, te da bi Srbiju vodio i prema Evropskoj uniji i prema Rusiji. Rekao je i da će se Srbija, kada on pobedi, uključiti u odbranu onih koji se nalaze pred Haškim tribunalom i da oni koji su u bekstvu više neće morati da strepe da će biti izručeni. Između ostalog je poručio: „Nije daleko 20. januar i nije daleko sloboda!“ Iako je najavio da bi kao predsednik Srbije hteo Vojislava Šešelja za premijera, Nikolić se u kampanji odrekao bedža s likom svog lidera, iako su radikali koristili svaku priliku da podsete na svog haškog optuženika, pa i proglašenje Ustava Srbije. Objašnjenja za izostanak bedža bila su krajnje nemušta.
– Nemojte da me podsećate, svako jutro mi žena sprema. Ja razmišljam i o tom bedžu i nedostaje mi u kampanji. Ja od građana koji nikada neće glasati za SRS očekujem da glasaju za mene – kazao je Nikolić. A u skladu sa svojom ovogodišnjom kampanjom, jednom prilikom je rekao da bi „želeo da pronađemo mir, razumevanje i slogu, da bude mnogo više ljubavi među ljudima, da bude mnogo više mira u svetu, da nas ne deli ni boja kože, ni vera ni jezik kojim govorimo“. To je potvrdio i Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a.
– Kada sam prvi put obilazio romsku decu na vojnom putu u Zemunu, kada je Tomislav Nikolić u predsedničkoj kampanji obilazio, ja sam ih pitao da li vide na njegovom licu da on razlikuje romsku od srpske dece, oni su mi iskreno rekli da to ne vide – poručio je Vučić.
Srbija 2008.
Kandidat Liberalno-demokratske partije čedomir Jovanović bio je nekako najozbiljniji. On je kazao da bi Srbija s njim na čelu imala više radnih mesta za mlade, manje korupcije i sigurno bi išla evropskim putem. Jovanović je rekao da je tužno što je on jedini predsednički kandidat koji ima hrabrosti i želi da pruži ruku Albancima, „da bi iz te ruke uzeo pušku koja preti Srbima“. Jovanović je rekao i da je cilj njegove kampanje da se razotkrije nesposobnost premijera Srbije Vojislava Koštunice, jer njegova politika, kako je kazao, počiva na lažima. On je govorio da su za njega svi građani kandidati za predsednika, jer jedan čovek ne može da promeni Srbiju, ali može da je uništi, i kao primer naveo Miloševića. Zbog toga što je u svojoj reklami koristio snimak u kom se vidi kako Miloševića uvode u Haški tribunal, SPS i udruženje „Sloboda“ najavili su da će ga tužiti (!).
„Volim i ja vas..“
Nakon što je zahvalio što su mu „dali vetar u leđa“, kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić je zaključio da bi mogao da pobedi na predsedničkim izborima i tako „vrati svoj dug Slobodanu Miloševiću“. Rekao je i da „zna da ima podršku“ Mirjane Marković, s kojom je u telefonskom kontaktu. Kada bi on postao predsednik, kako je rekao, porodica Milošević bi ponovo bila na okupu, u Srbiji, Dragoljub Milanović, nekadašnji direktor RTS-a, na slobodi, a Srbijom bi vladali red, rad i disciplina. Penzioneri bi, kaže, imali primanja u iznosu od 90 odsto prosečne plate, a radnici bi bili u fabrikama. On je to lično demonstrirao u Kraljevu, kada je zajedno s predstavnicima sindikata i radnicima razvalio glavnu kapiju „Magnohroma“ i ušao u napuštene pogone, a stigao je da obiđe i drumsko-železnički most i naselje Jugovićevo u Novom Sadu, te sve ostale mostove i građevine koje su tokom i posle NATO bombardovanja nicali pre roka. Na kraju, sinoć, na konvenciji u Beogradu rekao je da će svakog građanina na Kosovu „braniti oružjem“, a da će „motkama isterati sve one koji ugnjetavaju naš narod u pokrajini“, a zatim poručio: „Volim i ja vas…“
Nisko, niže…
I ovu kampanju propratile su tuče radikalskih i ostalih aktivista koji su lepili plakate. Bilo je i uvreda. Tomislav Nikolić je, uprkos svom osmehu i blagosti, kazao da je premijer Republike Srpske Milorad Dodik idiot. Ali, najveću uvredu izrekao je Velimir Ilić, koji je rekao da je dobro što se predsednik Liberalno-demokratske partije čedomir Jovanović kandidovao za predsednika jer će se na taj način, kako je naveo, „posle 20. januara tačno znati koliko u Srbiji ima narkomana“?!
Asfaltirati put Nemanjića
Kandidat Nove Srbije Velimir Ilić je posle blagoslova vladike Filareta kampanju započeo otvaranjem deonice od 1.200 metara u selu Sokolići kod čačka u kom ima oko 250 stanovnika. Zatim je otvorio i magistralni put Šabac–Loznica, koji je još od letos u upotrebi, a započeo je i radove koji su na putu Bor–Zaječar već nekoliko puta „započeti“ u prethodnim predizbornim kampanjama. Ilić je rekao i da je bolji i od Tadića i od Nikolića jer je jedini na delu pokazao kako se radi i stvara. Po njegovim rečima, za osam godina, koliko je bio gradonačelnik, od čačka je napravio najbolju opštinu u Srbiji, a za četiri godine u vladi, svake godine je bio najbolji ministar. Sada želi da bude najbolji predsednik, jer je iz naroda i Srbiju će vratiti na pravi put. Pohvalio se i da je četiri puta bio kod američkog predsednika Džordža Buša, da je razgovarao s bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom i brojnim drugim političarima, kao i da je odbio da se rukuje s visokom predstavnikom EU Havijerom Solanom, jer mu je on gađao grad, a jedan geler mu je upao u dnevnu sobu! Ilić se zahvalio Rusiji na dosadašnjoj podršci, ali bi on ipak da se Srbija vrati na put svetog Save i Nemanjića, kada je i bila najjača. S Ilićem na čelu svaka porodica posle trećeg deteta dobila bi stan, a majke posle trećeg ili četvrtog deteta i nacionalnu penziju pride! Time se ubedljivo upisao kao šampion u nerealnim obećanjima.
Saobraćajke
U toku predizborne kampanje, s autobusa „Laste“, koji Liberalno-demokratska partija (LDP) koristi u predsedničkoj kampanji čedomira Jovanovića, otpao je zadnji levi točak u vožnji na autoputu Beograd – Novi Sad. LDP je tada saopštio da je policija izašla na lice mesta i izvršila uviđaj, a da se „golim okom moglo utvrditi da su šrafovi na oba leva zadnja točka bili razlabavljeni“. Nešto ranije, ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan đilas (DS) spasao je novinara Nenada Paunovića, čiji je automobil sleteo s kolovoza u reku Lužnicu. đilas je bio u poseti Babušnici, a novinar je bio u njegovoj pratnji. Paunovićev automobil je u jednom trenutku sleteo s puta i našao se u zamućenoj reci i prevrnuo se na krov, a đilas je, s ostalim prisutnim ljudima, pritekao u pomoć. Novinar je prošao s manjim povredama.
A Joška Fišer? A Sarkozi?
Kandidat za predsednika Srbije Mađarske koalicije Ištvan Pastor je kazao da u kampanji ima ambiciju da objasni kakvu Srbiju žele nacionalne manjine. Iako je siguran da neće dobiti dovoljno glasova da uđe u drugi krug, kandidat Mađarske koalicije je najavio da će podržati onog demokratskog kandidata koji bude prihvatio njihov program u kom je, između ostalog, predložena teritorijalna autonomija za Mađare u osam vojvođanskih opština. Ipak, pripadnik te koalicije Bela Mijavec smatra da je realno da će Pastor pobediti ako „većinski narod u Srbiji promeni svest i probudi se iz svog nacionalnog sna“. Za primer je naveo Francuze, koji su za predsednika države izabrali „Mađara Sarkozija“ i Nemce čiji je uspešni šef diplomatije bio Joška Fišer, takođe mađarskog porekla. Pastor smatra da je evropski put za Srbiju najbolji, a na zabavno-neformalnom skupu, na kojem je nedavno učestvovao, otkrio je da voli životinje i da se u slobodno vreme bavi konjima. Tačnije, vozi jednopreg.
Kandidatkinja Mara,
Kandidatkinja Pokreta Snaga Srbije Milanka Karić (kojoj se skandiralo „Maro, Maro“) kazala je da će biti najjeftiniji predsednik, jer bi 12,5 miliona evra, koliko se iz budžeta izdvaja za predsedničku fotelju, dala za stipendije hiljadu mladih ljudi. Svi bi se lečili i školovali za džabe, a zaposlila bi milion nezaposlenih i zaustavila umiranje Srbije. Najavila je i da će se njen suprug Bogoljub, za kojim je raspisana poternica, pošto je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, vratiti u Srbiju kada „žena bude bila predsednik“. U međuvremenu, prema saopštenju policije, kandidat Narodne seljačke stranke Marijan Rističević, je izazvao tuču u „Ajriš pabu“ u „vidno alkoholisanom stanju“. Lider NSS-a je, međutim, od policije zatražio dokaz za tu tvrdnju, te dostavio faksimil fiskalnog računa. Na tom računu od 540 dinara piše da je izdat 10. januara 2008. godine u 1.34 posle ponoći, ali se ne navodi u kojem je ugostiteljskom objektu izdat dok se kao ime konobara koji je naplatio navodi – „Bond James“. Marijan se našao u još jednoj nezgodnoj situaciji. Navodno, žalio se telefonom nekom od urednika Nacionalnog servisa na medijsku blokadu, nakon čega mu je sagovornik opsovao osobu iz bliže familije. Jugoslav Dobričanin, kandidat reformista iz Niša, bio je najslabije prisutan u medijima. On je najavio da će sarađivati i s „đavolom da bi Srbiji bilo bolje“. Poručio je da bi se kao predsednik Srbije borio da parola „što južnije to tužnije postane prošlost“ i da se zaustavi demografsko pražnjenje juga Srbije. Kao predsednik države zalagao bi se da 75 odsto prihoda svakog grada ili opštine ostane u toj sredini.
Svi „biseri“ predsedničkih kandidata
Na margini sučeljavanja strateških političkih koncepata dva ključna kandidata za predsednika Srbije, hronika izborne kampanje beleži i niz redovnih neozbiljnih, pa i opskurnih predloga učesnika izborne trke i anegdotskih „gafova“.
Medju „bisere“ svakako spada predlog kandidata Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića, koji je najavljivao da bi kao predsednik uveo porez neudatatim gradskim devojakama.
Sredstva ubirana na taj način bi, prema njegovom mišljenju, bila upotrebljena za pomoć pri ženidbi seoskih momaka.
Kandidat Reformističke stranke iz Niša Jugoslav Dobričanin imao je ideju da ispod Avale, preko koje, kaže, Beogradjani ne vide ostatak Srbije, prokopa tunel.
Svežom retorikom i šumadijskom duhovitošću briljirao je, ipak, kandidat Nove Srbije Velimir Ilić.
On je, na primer, upozoravao birače da će Srbija imati orgomne troškove za telefonske račune lidera radikala Tomislava Nikolića, ukoliko bude izabran za šefa države.
Nikolić, objasnio je Ilić, ne bi smeo kao predsednik da povuče nijedan potez pre nego što se konsultuje sa svojim šefom Šešeljem, a više vremena utrošiće na „haške razgovore nego na rešavanje državnih problema“.
Najotrovnije predizborne strelice Ilić je, medjutim, upućivao lideru Liberalno demorkatske partije čedomiru Jovanoviću.
Ne birajući reči, Ilić je tako izjavio da je baš dobro što se predsednik LDP kandidovao za predsednika, jer će se na taj način, posle 20. januara, „tačno znati koliko u Srbiji ima narkomana“.
Ilić je optužio Jovanovića da je političar koji pokazuje spremnost za specifičnu trgovinu – „dva hektara Metohije za dve kile belog praška“.
U predizbornoj kampanji, Ilić je bio i akter svojevrsnog incidenta na estradi, a reč je o otkazivanju koncerta Svetlane Ražnatovih u čačku za Srpsku novu godinu.
Dok je popularna Ceca, do tada njegov veliki „fan“, nemušto pokušavala da preko medija Ilića ubedi kako je koncert otkazala zbog tehničkih problema, on je uzvraćao da je to neprimereno, drsko, neobjašnjivo, neprofesionalno i nekorektno prema narodu koji se spremao za taj nastup.
Kada su ga novinari pitali da li bi učestvovao u televizijskom duelu, Ilić je odgovorio da na TV duel pristaje samo Milanka Karić, a o čemu bi on – uzvratio je – mogao da razgovara sa Milankom, osim o „kuvanju slatkog“.
Na pitanje novinara (MONDA) da li podržava održavnje „gej parade“ Ilić je rekao da bi bila celishodnije parada za očuvanje prava ugroženih heteroseksualaca, koji su, zbog ispravne seksualne orijentacije, kako je naveo, više „aut, nego in“.
Na „inovativno“ novinarsko pitanje u kakvim je odnosima sa taštom, odgovorio je da je kao hrišćanin uveren da duguje poštovanje majci koja mu je podarila saputnicu za večnost, ali da kao muškarac drži da je dobro da postoje tašte „kao upozorenje u kom smeru će se vaša žena razvijati, ako na vreme ne preduzmete ozbiljne korake“ (MONDO).
Predsednički kandidat Milutin Mrkonjić pozvao je na odbranu Kosova – motkama, kojima će isterati one koji ugnjetavaju Srbe, a zapamćen je i po gestu nalik na čuveno lomljenje katanaca na fabričkim kapijama, što je svojevremeno praktikovao u kampanji Bogoljub Karić.
Mrkonjić je, kao što na Zapadu rade „skvoteri“ – mladi koji provaljuju u prazne opštinske zgrade, u žaru izborne kampanje provalio u kraljevački „Magnohrom“.
Ključna poruka kandidata LDP čedomira Jovanovića, dijametralno suprotna onima koje su slali svi ostali predsednički kandidati i koju mu mnogi u Srbiji ne praštaju, jeste da Kosovo – nije Srbija.
Jovanović kojeg politički protivnici u Srbiji vide kao „američkog čoveka“, u kampanji je, medjutim, više citirao ruskog predsednika Vladimira Putina, nego šefa Bele kuće.
Kritikujući političare koji trenutno vode državu, Jovanović je rekao da je „neverovatno kako ništa od tog Putina nisu naučili, kako nisu videli šta Putin radi sa svojim Miškovićima, kako nisu videli da Putinu na pamet ne pada da prekida svoje veze sa Evropom i Amerikom“.
Njegove predizborne spotove većina analitičara ocenjuje kao „vrhunsku produkciju“, ali ne i SPS, koji je protiv Jovanovića podneo krivičnu prijavu zbog pojavljvanja snimaka izručivanja Miloševića Haškom tribunalu.
Ozbiljan propust u Jovanovićevoj kampanji bila je slika sad već čuvene „tetke Ferero-Valdner“, odnosno pojavljivanje slike bivše šefice austrijske diplomatije, kao – ovdašnje tetke.
