Vec sa prvim hladnijim danima osobe sa slabijom perifernom cirkulacijom žale se da su im se „smrzle“ ruke, pobeleo nos, stopala su im se „sledila“ i da im je potrebno mnogo vremena da se ugreju. Nauka još nije odgonetnula zašto žene imaju pet puta više ove tegobe od muškaraca . Slabiji protok krvi kod vecine ljudi ne stvara znacajnije teškoce, ali kada iz ruku ispadaju predmeti, potrebno je otici angiologu da bi proverio stanje krvnih sudova i da bi se preduzelo lecenje.
– Mali krvni sudovi reaguju na niske temperature grcenjem i sužavanjem. Na taj nacin organizam se brani od gubitka toplote. Medutim, produžen grc malih krvnih sudova zahteva pažnju, narocito ako se javlja nezavisno od spoljašnje temperature. Smanjeni protok krvi prepoznaje se po bledilu i plavicastoj prebojenosti kože šaka i stopala, a po prestanku grca sa naglim prilivom krvi nastaje i crvenilo kože i bol – kaže dr Bojan Vojnovic, angiolog iz ordinacije „Angio“ specijalizovane za ispitivanje krvnih sudova.
Smanjen osecaj dodira
Usporena cirkulacija nije bezazlena pojava, istice dr Vojnovic. Ukoliko se ponavlja više godina nastaje prevremeno starenje kože i potkožnog tkiva, smanjuje se osecaj dodira na prstima, a u najtežim slucajevima stvaraju se ranice i odumiru periferna tkiva.
– Postoji veliki broj stanja koja mogu izazvati grc i sužavanje krvnih sudova, ali svi uzroci nisu poznati. Pojedine osobe radaju se sa vecim brojem nervnih završetaka, zbog kojih imaju pojacanu reakciju na spoljašnje uticaje, narocito na hladnocu. Povecana aktivnost autonomnog nervnog sistema takode dovodi do ove pojave. Narocito snažne emocije i hormoni serotonin i prostaglandini uticu na grc malih krvnih sudova.
Mnoge bolesti prati smanjena periferna cirkulacija, objašnjava dr Vojnovic. To su bolesti vezivnih tkiva, kao što je reumatoidni artritis, lupus i skleroderma, ateroskleroza, pušacka bolest malih arterija, izmenjen položaj kostiju baze vrata, neurološka stanja, diskus hernija, povecano zgrušavanje krvi, cesto ponavljane traume, vibraciona bolest, hipotireoza i dijabetes. Sužavanje malih krvnih sudova izazivaju i pojedini lekovi za lecenje srcanih, plucnih i malignih oboljenja, kao i neki antibiotici.
Zahvaljujuci ultrazvucnim i drugim aparatima angiolog danas na bezbolan nacin dijagnostikuje sve promene na krvnim sudovima, kao što su suženja i proširenja arterija, ateroskleroza, tromboza i bolesti vena, arterija mozga. Za proveru stanja malih krvnih sudova koristi se i digitalni fotopletizmograf. Ovaj aparat sadrži fotoceliju sa infracrvenim zracima. Uz ove dijagnosticke metode u ispitivanju stanja krvnih sudova koristi se posmatranje kapilara pod mikroskopom, snimak vratnog dela kicme, laboratorijske analize krvi i hematološka i reumatološka ispitivanja.
Brza dijagnoza
– U hitnim slucajevima kada noga ili ruka postanu hladne, a lekar posumnja da je došlo do zatvaranja krvnog suda, od velike pomoci je vaskuloskop. Ovaj zvucni dopler otkriva za nekoliko sekundi da li je došlo do zastoja krvi u krvnom sudu. Detaljniji podaci dobijaju se doplerom kontinuiranih talasa i kolor doplerom. U slucaju potgrebe za operacijom, ovi ultrazvucni nalazi znacajno olakšavaju posao hirurgu, buduci da postoje individualna odstupanja u mreži krvnih sudova. Kada hirurg tokom operacije ima snimak krvnih sudova operacija krace traje, zarastanje rana je brže i bolesnik se lakše oporavlja.
Lecenje grca i suženja malih krvnih sudova zavisi prvenstveno od bolesti koja ih izaziva, a kad nema vidljivog organskog uzroka, grc krvnih sudova leci se simptomatski. Ovi lekovi se nikada ne uzimaju samostalno, bez konsultacije sa lekarom. Preporucuje se i izbegavanje direktnog dodira sa hladnom vodom i vetrom, kao i prestanak pušenja.
