Obeležena druga godišnjica izdanja časopisa „Ljudi govore“, jedinstvenog ne samo u Kanadi, već i u celoj srpskoj dijaspori
Godišnjom skupštinom kluba Ljudi govore, u Torontu je u obeležena dvogodišnjica objavljivanja i jubilarni, deseti broj istoimenog časopisa za književnost i kulturu. Taj časopis jedinstven je u srpskoj dijaspori ne samo u Kanadi nego i u svetu, po koncepciji, načinu izdavanja, ali i kvalitetu.
časopis Ljudi govore uređuju ljudi koji se ranije nikada nisu poznavali: profesor i književnik sa Kembridža u Engleskoj Nebojša Radić, njegov kolega iz Oklanda sa Novog Zelanda Željko Rodić, filozof i književnik iz Beograda Predrag Dragić Kijuk i profesor Radomir Baturan iz Toronta.
– Naš časopis ostvaruje misiju duhovnog jedinstva i kreativnog suprotstavljanja zlu koje razara narod, i državu, i jezik i kulturu i tradiciju kojima se bavi – izjavio je glavni i odgovorni urednik Radomir Baturan. – Trudimo se da pravimo dinamičan, aktuelan, likovno i književno savremen i živ časopis koji stvaraju autori i čitaju čitaoci širom sveta, od matice preko Novog Zelanda, Engleske, Moskve do Toronta, koji znaju srpski jezik i ćirilično pismo.
IZBORI
NA godišnjoj skupštini kluba Ljudi govore uz razmatranje izveštaja o radu u ovoj godini i usvajanje plana rada za iduću, izabran je i novi upravni odbor čiji je predsednik inženjer Žarko Brestovac, a zamenik profesor Milica Radišić.
U jubilarnom 10. broju među brojnim prilozima je i studija Bojana Pamučara iz čačka o književnom delu decenijama prećutkivanog pisca Gavrila Stefanovića Venclovića. Profesor slavistike Švajcarac sa Novog Zelanda Hans Peter Štofel piše o srpskom jeziku na kraju sveta. Objavljen je i razgovor sa kanadskim vladikom Georgijem, a aktuelnoj temi o vladici Artemiju posvećena je čitava rubrika Trenutak istorije u kojoj govore slobodni intelektualci iz Srbije i sveta.
Kao i prethodni pojedinačni brojevi ili dvobroji i novi broj časopisa Ljudi govore ilustrovan je umetničkim reprodukcijama, ovog puta sa 12 radova Bobana Bursaća iz SAD koji je, kao podršku izlazenju časopisa, poklonio svoju sliku Druga strana rijeke.
