TRAMVAJ
Kočnice su popustile na nizbrdici i tramvaj je počeo nekontrolisano da se ubrzava. Padina prema reci, niz koju se pružaju šine, duga je oko 700 metara. Kada je shvatio da više ne može da zaustavi tramvaj, kočničar je iskočio. Niko od putnika, međutim, nije obraćao pažnju na to da kočničara nema i da tramvaj nezaustavljivo juri ka reci.
Putnik na prvom sedištu zadubljeno je čitao „Politiku“. Podigao je novine do visine čela i sa najvećim zanimanjem informisao se o zbivanjima u severnom Avganistanu. Dve starije žene bučno su se svađale oko toga koja će od njih da sedne na prazno sedište. Padale su i vrlo teške reči:
– Dabogda se hranila u apoteci! – vikala je jedna
– A tebi muž donosio cveće na groblje! – odgovarala je druga.
– Tramvaj je po sjajnim šinama nekontrolisano ubrzavao i pomerao sa poput klatna levo i desno. U njegovoj unutrašnjosti, međutim, niko nije obraćao pažnju na predstojeću katastrofu.
Jedan krupan četrdesetogodišnjak grdio je čičicu od sedamdeset godina što mu je stao na nogu. Bio je, štaviše, zamahnuo rukom da udari starca, ali je u poslednjem trenutku odustao. Dugokosi mladić pomerao je glavu napred-nazad u ritmu muzike sa vokmena. Devojka i momak ljubili su se na zadnjoj platformi tramvaja i nisu primećivali ništa oko sebe. Kondukterka je radila svoj posao – sa svežnjem novca u rukama išla je od putnika do putnika i naplaćivala karte.
Za to vreme, tramvaj je jurio sve brže. Nije se zaustavio na stanici na kojoj ga je čekalo desetak putnika. Samo jedan čovek sa stanice bio je hrabar. Skočio je, uhvatio se za šipku kroz uski otvor tramvajskih vrata i otvorio ih snažnim pokretom leve ruke.
Kada je ušao u pomahnitalo vozilo, koje samo što nije iskočilo iz šina, viknuo je da su ga svi čuli:
– Kontrola! Karte na pregled!
