Povodom vesti da je švajcarska firma za trgovinu naftom i naftnim derivatima „Kopešim“ pokrenula u Parizu krivični postupak protiv Naftne industrije Srbije (NIS) zbog duga od osam miliona dolara, od vlasnika firme, francuskog poslovnog čoveka, kako sam voli da kaže, jugoslovenskog porekla Borisa Vukobrata, dobili smo potvrdu da je sudski postupak pokrenut protiv NIS-a kao pravnog lica, ali i odgovornih lica u nacionalnoj kompaniji i van nje.
Boris Vukobrat nam je objasnio i kako je došlo do blokade sirove nafte namenjene Naftnoj industriji Srbije. Kaže da je razočaran ponašanjem odgovornih u NIS-u, našoj još uvek državnoj firmi.
Spreman za saradnju
Vi ste i dalje zainteresovani za saradnju u regionu?
Naravno, i to u ekonomskom domenu gde najviše i mogu da pružim, kako svojim iskustvom i znanjem tako i stečenim značajnim kontaktima i poslovnim odnosima u svetu. Ali, kao što sam uvek insistirao u poslovnim odnosima tako to činim i danas – odgovorno i sa pravim vrednostima.
– Upravo sada, kada firma ulazi u završnu fazu procesa pronalaženja pravog modela privatizacije, kada se najjače firme sveta raspituju oko boniteta i kredibiliteta firme, menadžment NIS-a dozvoljava da mu se dešavaju tako grube poslovne greške. Ono što mogu da kažem jeste da mi je veoma žao što sam uopšte doveden u situaciju da sam morao, naravno, braneći interese svoje švajcarske kompanije, sudskom odlukom da blokiram veću količinu sirove nafte koja je stigla u luku Omišalj.
Puno toga ste nekada radili u bivšoj SFRJ. Bili ste 1991. i partner broj jedan sa oko milijardu dolara prometa. Šta se sada dešava?
Kao što čitaoci „Vesti“ znaju, od 1992. godine aktivno se borim za razvoj regionalne i međudržavne saradnje, prvenstveno u sektoru energetike gde sam i sam više od trideset godina stvarao poslovne veze. Kada sam u novembru prošle godine posredovao i uspeo da u Zagrebu, kod predsednika Mesića, na jednom mestu okupim najvažnije ljude energetike Srbije i Hrvatske, dogovoreno je da „NIS“ i „INA“, posle dužeg perioda nesaradnje i zahlađenih odnosa, krenu ponovo u neke nove zajedničke projekte. Kao prva pozitivna posledica tog susreta svakako je i nedavno potpisani Sporazum između firmi
CROSCKO-INA “ i „NIS Naftagasa“ oko posla u Egiptu. Tu je svakako drugi korak i projekat, koji je „Kopešim“ preuzeo u promotivnoj fazi na sebe, a za koji mu je inicijativu poslao „NIS Gas“ – danas „Srbijagas“ – oko izgradnje kraka gasovoda koji bi povezivao Srbiju i Hrvatsku.
Šta se zapravo desilo kada ste pokrenuli krivični postupak?
U skladu sa konstantnim pozivima vlade i poslovnih ljudi iz Srbije upućenih nama u dijaspori i želeo sam nešto da započnem, investiram, jednostavno da radim… i šta se desilo? Već pri prvom pokušaju da sa firmom „Trizon“ uđemo u saradnju oko prerade sirove nafte i dalje distribucije naftnih derivata (što je naš posao više od 30 godina i po čemu smo najpoznatiji u svetu energetike) kada je robu trebalo preuzeti iz Rafinerije Novi Sad, roba nije krenula. A nama je na naplatu stigla zvanično overena carinska deklaracija, mi smo shodno tome pustili novac i sve je trebalo da bude u redu.
A posao je vredan?
Ukupno osam miliona dolara je vrednost robe u magacinima Rafinerije, i to plaćene sa naše strane. U stvari, mi smo tek onda dobili obaveštenje NIS-ove centrale da je roba firme „Trizon“ pod zalogom banke i da se ne može bez odobrenja banke dalje isporučivati. Rafinerija Novi Sad je dostavila prateću dokumentaciju kojom potvrđuje da roba nema zaloga i da ista može biti ocarinjena… I za sve to bi se svakako našlo rešenje, jer je postojala dobra volja i poslovni aduti i od strane firme „Trizon“ i kod banaka, ali je nismo pronašli kod odgovornih u NIS-u. I zašto sam vam uopšte govorio o sastanku u Zagrebu? Zato što smo se tada Željko Popović, predsednik Upravnog odbora NIS-a, i ja dogovorili oko dalje saradnje i identifikovali prioritete međuregionalne saradnje od interesa za sve aktere u regionu. I onda, kada je taj isti gospodin Popović trebalo sa svima nama da sedne za sto kako bi se dogovorili sa Upravnim odborom NIS-a oko rešenja spornog slučaja isporuke, punih četiri meseca on se ne javlja. Tek smo 11. maja ove godine dobili poziv da dođemo kod njega u kabinet, 15. maja, na sastanak povodom „dogovora oko budućih aktivnosti na rešenju situacije sa firmom Trizon“.
I šta je rečeno na tom sastanku?
Ništa, i to je ono što me je najviše iznenadilo. Očekivao sam konkretne poteze oko pronalaska rešenja koje bi svim firmama i uključenim bankama donelo najmanje „glavobolje“, a desilo se da mi je upravo Popović sugerisao sledeće: „Najbolje bi bilo da nas tužite jer bismo tako i mogli nešto konkretno da preduzmemo“. Meni na kraju ništa drugo nije ostalo nego da u delu zaštite poslovnih interesa firme prvo pokrenem tužbu i istovremeno podnesem zahtev za blokadom isporuke prvih količina sirove nafte koje su krenule ka NIS-u.
Posle svega što ste rekli, čudno je da NIS podvlači da „nije u poslovnom odnosu s vašom firmom“
Upravo tako, čudne su i veoma kontradiktorne njihove izjave. U međuvremenu puno je rukovodilaca u samom vrhu NIS-a smenjeno. A mi, što se tiče te izjave, kao prvo, imamo zvaničan zapisnik sa sastanka koji je urađen u kabinetu ministra Parivodića i kome su prisustvovali gospođa Cvikić (pravni savetnik Željka Popovića) i sada već bivši direktor NIS-a Dušan Pavlović, zatim i pismo kojim nas Popović prvo poziva da rešimo slučaj a onda negira da imamo poslovni odnos. čudno, zar ne?
