U prelepoj zgradi, simbolično nazvanoj Toranj znanja u Lincu, smeštena je i biblioteka koja ima preko 100.000 raznih pisanih sadržaja, počev od knjiga, časopisa, dnevnih novina, rečnika, uz nezaobilazni Internet, kojim se može po veoma povoljnim cenama surfovati na više od 20 računara. Ovde se može, narodski rečeno, za svakog naći ponešto počev od politike, kulture, sporta, privrede i to na raznim jezicima, pa i na srpskom. Praktično svaki narod, pogotovo sa prostora bivše Jugoslavije ovde ima svoj odeljenje.
Najznačajnije je što u biblioteci, koja je smeštena na tri sprata, ima dela gotovo svih srpskih pisaca – od nobelovca Ive Andrića, preko Danila Kiša, Borislava Pekića, do Mome Kapora, Svetlane Velmar-Janković, Aleksandra Tišme, koji je najviše prevođen na nemački jezik. U Tornju znanja posebno je računa vođeno upravo o strancima koji žive na području Linca i pokrajine Gornja Austrija.
Osim srpskih pisaca, veliki broj knjiga je od pisaca i književnika sa prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i iz drugih zemalja, kako Evrope tako i sveta. Ono što zabrinjava jeste činjenica, kako nam je rekla Brigit Majler, jedna od službenica u ovom prelepom objektu, da se navedena dela retko koriste, bez obzira na maltene besplatan pristup. U okviru biblioteke svi posetioci imaju priliku da na licu mesta koriste bilo koju literaturu, i to bez ikakve nadoknade. Naravno, postoji i mogućnost iznajmljivanja po veoma pristupačnim cenama, odnosno sa članskom kartom, koja godišnje iznosi oko 12 evra, bez ograničenja korišćenja:
Tišma najzastupljeniji
Aleksandar Tišma, naš poznati pisac, koji je radni i životni vek proveo u Novom Sadu i te kako je zastupljen u prostorijama biblioteke u Tornju znanja. Tako smo našli njegove knjige koje su prevedene na nemački jezik, pre svega novele „Vere i zavere“, „Škola bezbožništva“, „Kapo“… Interesantno je da je u delu koji se tiče država nekadašnje Jugoslavije nema nijedna knjiga o turističkim ponudama bilo koje bivše republike osim Slovenije i Hrvatske.
– Naš cilj je da doprinesemo integraciji mnogobrojnih stranaca i zato su dela pisaca sa područja odakle dolaze najvažniji cilj ove biblioteke. Ipak, nismo zadovoljni odzivu doseljenika jer za proteklih skoro godinu dana od kada je biblioteka odnosno Toranj otvoren gotovo da na prste ruke možemo nabrojati korisnike literature, pogotovo sa prostora bivše Jugoslavije – kaže Brigit.
Ovde postoji biblioteka za decu i Centar za samostalno učenje, a na raspolaganju su i automati sa takozavnom RFID-tehnologijom, na kojima se može samostalno obeležiti šta ste iz biblioteke, uzeli odnosno vratili. Osim bogate biblioteke, Toranj znanja, koji se nalazi preko puta glavne železničke stanice u Lincu, organizuje kurseve – počev od jezika, preko onih za kompjutere, razne programe, sportske aktivnosti i niz drugih sadržaja. U zgradi se na 11 šaltera takođe nude usluge za građane, gde se može podneti zahtev za mesečnu ili godišnju kartu za gradski prevoz, karte za parkiranje, prijava za kurseve Narodnog univerziteta, prijava boravka, nalazak ili gubitak neke stvari…
