Preko trideset godina Milan – Mića Petrović iz Toronta sakuplja i beleži stare srpske pesme – narodne, rodoljubive, ravnogorske i četničke pesme. Kao mladom muzičaru i profesoru u srednjoj školi (koji je diplomirao na teoriji i kompoziciji u Americi) i već tada poznati harmonikašu, želja mu je bila da se te melodije i tekstovi sačuvaju od zaborava.
Sačuvano treba da posvedoči o jednom vremenu o kome se u tadašnjoj, kako on kaže, „crvenoj Jugoslaviji“ nije smelo ni zucnuti, a pogotovo ne zapevati. Kao velikom ljubitelju nacionalne pesme i poznavaocu nacionalne emocije, u potrazi za tim zvucima vodila ga je i mešavina ličnih osećanja. Prevladalo je ogorčenje što je njegova, kao i mnoge druge familije koje se nisu slagale s uređenjem tadašnje Jugoslavije, isterane iz zemlje i tipični srpski inat.
– Hteo sam da se suprotstavim tom sistemu koji je i ovde pustio pipke, kontrolisao šta ko radi i kako se ko izjašnjava, pa onda tamo time ucenjuje ostatak uže ili šire porodice. A način sam video u tim pesmama. Znao sam da one njima tamo jako smetaju, iako su bile namenjene ovdašnjoj dijasporskoj populaciji – ističe Petrović
Petrović dodaje da je zapravo veoma rano shvatio, svirajući po raznim ovdašnjim folklornim društvima, na raznim lokalnim zabavama i sedeljkama, da ako tada ne počne da prikuplja ove pesme i ako ih tada ne snimi nikad neće. I tokom više od tri decenije snimljene su 73 pesme na osam albuma, u ranim tehnikama, u korak s vremenom. Dve originalne matrice su izgubljene, zbog tehničke zastarelosti. Ovih dana je “ Una preš “ iz Beograda izdala kompilaciju narodnih četničkih, ravnogorskih i rodoljubivih pesama koje je zabeležio, otpevao i aranžirao Mića Petrović.
– Sve svoje albume sam izdao sam, finansirao, naučio da sviram i druge instrumente kako bih mogao da izvedem različite deonice. Jer, niko nije hteo, ni smeo, ranijih godina da se prihvati tog posla da sa mnom učestvuje u snimanju materijala.
Za jedan koncertni album s himnom „Bože pravde“ angažovao je kanadske muzičare, jer mu je trebala pratnja simfonijskog orkestra. Taj album je izdao 1980. godine, a rađen je po pesmama iz knjige štampane 1928. godine. Knjigu je dobio od Laze Stojšića i u njoj su bile srpske rodoljubive narodne pesme, ali i one uglednih srpskih kompozitora toga doba koje su iskazivale srpski interes za ujedinjenje. Taj album je nazvao „Pesmom kroz srpsku istoriju“.
čudan vakat
Već godinama Mića Petrović je šef poznatog orkestra „Srbija“ sa kojim je uveseljavao naše ljude širom Severne Amerike. Ipak, vremena se menjaju, reći će, era žive muzike polako prolazi,
– Ovde se čak i na svadbama puštaju DVD, a počeli su da rade i DJ-ovi. Nikada to ranije nije bilo, ali eto novo potiskuje staro, kaže sa setom i dodaje da je jedino živa svirka prava umetnost.
Sva ta tehnika i pomagala, ne ide to baš u dobrom pravcu, ali „takav vakat došao“
