Možda bi najbolje ovaj tekst bilo početi onom duhovitom izrekom – „Govori srpski da bi te čitav svet razumeo“, ali bez ikakvih pretenzija da delimo lekcije iz jezika i književnosti ili da se borimo sa pravilima, te dokazujemo prednosti ćiriličnog nad latiničnim pismom. Jednostavno vas vodimo na odeljenje jednog čikaškog univerziteta na kome se srpski jezik i govori i izučava u poslednjih 30 godina.
Studije srpskog jezika i književnosti na Odeljenju za slavistiku i baltičke jezike Univerziteta države Ilinois u čikagu nastale su 1973. godine kao rezultat zajedničkih napora i saradnje srpske zajednice i Univerziteta države Ilinois, posebno profesora dr Nikole Moravčevića, koji je u to vreme bio šef Katedre za slavistiku.
Prvi doktorat
Kroz Studije srpskog jezika i književnosti za poslednjih 30 godina prošlo je 500 studenata na dvogodišnjim studijama. Prvi magistarski rad uradio je Dragan Tufegdžić 1975. godine, a prvi doktorat Anita Lekić 1980.
Uz nesebičnu pomoć više od 300 članova Srpskog univerzitetskog saveta iz cele Amerike, na čijem je čelu bila Helen Pavićević, potpisan je trogodišnji ugovor sa Univerzitetom, za kreiranje i kofinansiranje Studija srpskog jezika, nakon čega je program prihvaćen od strane Univerziteta i 1976. godine uvršten u redovan budžet države Ilinois. Bio je to još jedan korak ove visokoškolske ustanove ka objedinjavanju etničkih zajednica u čikagu i izučavanju kulturološkog nasleđa, a Odeljenje za slavistiku je na taj način obogatilo svoju ponudu izučavanja ruskog, poljskog i ukrajinskog jezika.
I Amerikanci među studentima
Profesor Nikola Moravčević je sada u penziji, a na Odeljenju su još dva naša profesora – Olga Nedeljković, koja predaje ruski jezik, i dr Biljana Šljivić – Šimšić, dugogodišnji šef katedre. Ona i sada obavlja tu funkciju, zabrinuta za budućnost ovih studija. – Mi smo počeli veoma skromno ovaj program, ali smo posle samo nekoliko godina uveli magistarske i doktorske studije, što dovoljno govori o kvalitetu i značaju studija. Neki studenti uzimaju kurseve srpskog jezika, neki uzimaju studije književnosti, istorije, folklora, kako bi zadovoljili potrebne kredite iz humanističkih nauka. Za poslednjih 15 godina mi smo imali četiri doktorata – Anita Lekić, Jelena Banković, Jasmina Topalović i Ivan Cvetanović. Ove godine, na drugoj godini studija, imamo 10 studenata na srpskim kursevima i sedam studenata na srpskoj književnosti.
Pretnja opstanku
Naša zajednica mora razumeti da posle 30 godina, umesto da budemo bezbrižni i posvećeni samo studijama, nama skoro preti opasnost za opstanak, zbog finansijskih problema. Jer naš program je relativno mali, a i naše odeljenje je relativno malo, pa nam preti opasnost da u tim reorganizacijama prosto nestanemo – ističe prof. dr Biljana Šljivić – Šimšić
Najbolje posećen kurs je uobičajeno kurs civilizacije i kulture, na kome uvek imamo i studente Amerikance. Dakle, ove studije imaju veliku i važnu istoriju i mi se moramo izboriti da one opstanu, kaže dr Biljana Šljivić – Šimšić.
• Tri decenije postojanja biće svečano obeležene večeras, akademijom u sali saborne crkve Svetog vaskresenja Hristovog, ali će i tada glavno pitanje biti pitanje opstanka ovog programa. Jeste li Vi optimista?
– Otvoreno ću vam reći – ako Srbi nešto ne urade, ja ne vidim nikakvu budućnost ovog programa, jer Univerazitet sam po sebi neće pokazati nikakvo veliko interesovanje za opstanak studija. Ako se Srbi ne organizuju i ne kažu jasno i glasno da je ovaj program neophodan i srpskoj zajednici i Univerzitetu, ništa neće biti od čitavog posla. Ako se ne organizujemo, kao što smo se organizovali i pre 30 godina, program možemo lako izgubiti. Jer, ako se ja penzionišem, na Odeljenju će ostati samo profesorka Nedeljković, koja ne predajesrpski nego ruski jezik, i ja sam zato veoma zabrinuta. Ja ću u julu napuniti 70 godina, ali sam svesna da oni neće dovesti nikoga posle mene, ako se ne izborimo da se studije srpskog jezika spasu. Ja ću razgovarati i sa guvernerom Rodom Blagojevićem, jer i on mora znati kakve su nam potrebe i sa kakvim se problemima susrećemo.
Značaj za srpsku zajednicu
U teško vreme krize na našim prostorima, ove studije su bile otvorene za objektivne razgovore i tribine, mesto na kome se jasno govorilo i pažljivo slušalo, prenosila istina.
– Na našim tribinama svoj program je predstavljao i sada izabrani guverner Blagojević i mi svake godine veoma ozbiljno proslavljamo Dan svetog Save. Mi našu istoriju, tradiciju, jezik i kulturu predstavljamo američkoj populaciji na najbolji način. Ja moram da kontaktiram sve predstavnike naših organizacija, ljude iz naših crkveno-školskih odbora. Moramo se okupiti i ujediniti. Jer, budžet Univerziteta je drastično smanjen, profesori nisu dobili povišicu već dve godine i to je znak da sa finansijama uopšte nije dobro. A to odmah znači da se dovodi u pitanje i opstanak programa. Stvari se kreću unazad, i to je evidentno. Ali, ako mi uspemo da se izborimo i dokažemo da naš program jeste važan, mi možemo i opstati.
Večerašnja proslava neće, dakle, biti samo prilika za slavlje, već i ozbiljne razgovore o mogućem rešenju problema. A on je ozbiljan i mora se rešavati hitno. Ne samo da bi nas čitav svet razumeo, nego da bismo svi mi razumeli koliko su studije srpskog jezika i posle 30 godina važne.
