Kako se sprovodi rezoluciija 1244 Saveta bezbednosti i gde se zaturio jugoslovenski suverenitet ? Prošlo je tri godine od kada je UNMIK medjunarodni upravnik na Kosovu, i kada je njegov šef Bernar Kušner svojom „uredbom“ broj 1. proglasio sebe (razume se, bez saglasnosti Saveta bezbednosti, jer je nije ni tražio) za vrhovnu zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast nekadanje južne srpske pokrajine. Uz to, opunomocio je sam sebe da slobodno može da derogira svaki propis SRJ ili Republike Srbije, ukljucujuci i Ustav, ukoliko je nesaglasan sa njegovim „uredbama“ (clan 3.Uredne br.1.od 25.jula l899).,da može raspolagati („upravljati“) imovinom na Kosmetu, i to ne samo društvenom i državnom, vec i akcionarskih društava (jedan od priimera je i jugoslovenski „Telekom“ sa dva velika strana akcionara).Tadanjem rukovodstvu, posebno Ministarstvu inostranih poslova, obracale su se pojediine firme, pa i strucnjaci za medjunarodno pravo, sa predlogom da se,pored politickih, iniciraju u Sekretarijatu UN i pravni razgoovori, kako bii se razjasnio status Kosmeta i ocigledne povrede slova i duha rezolucije 1244,a da Savezni ustavn sud oceni Kušnerove uredbe sa stanovišta saglasnosti sa Ustavom i proglasi ih ništavim. Ništa od toga nije ucinjeno, osiim jednog usputnog razgovora neodgovarajuceg sabesednika za vreme zasedanja Generalne skupštine.Nova vlast, posle 5.oktobra 2000. takodje nije smatrala za potrebno da se insistira na pravniim razugovorima, jer niko od pravnika u UN ne može da negira ocigledno ignorisanje svih osnovnih odredaba rezolucije 1244.
1.Pre svega, i u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u njegovim aneksima govori se jasno o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije ? U cemu se on stvarno sastoji? U cinjeniici da UNMIK i novoizabrani organi kosmetske samouprave,bez ikakve saglasnosti ili konsultacije ciine ono što im padne na pamet, Na medjunarodnim granicama SRJ na delu njene teritorije na Kosmetu ne postoji ni jedna tabla koja oznacava u koju se državu ulazi, da o grbu i zastavi ne govorimo. Na ovim granicama ne postoji ni jedno službeno lice SRJ oidnosno Republike Srbije, a najviši savezni i republicki funkcioneri moraju da cekaju nekoliko dana da bi dobili dozvolu na stupe na tlo nad kojim SRJ ima suverenitet i teritorijalni integritet.
2.U rezolucijii 1244, kao u njenim aneksima jasno se govori o cilju koji treba postici medjunarodnim prisustvom na Kosovu i Metohiji, a to je „suštinska autonomija u okviru Savezne Republike Jugoslavije (vidi tac.10 rezolucije i tac.5 aneksa 2.).A kakva je to suštinska autonomija u okviru SR Jugoslavije ako o najosnovnijim stvarima statusa Hans Hekerup, takodje bez saglasnosti i mimo upozoranje jugoslovenskih i srpskih vlasti, donosi „Ustavne okvire“, u kojima ni jednom recju nije pomenuta ni Jugoslavija , ni Srbija, kao da se Kosmet nalazi na nekoj drugoj planeti!
3.Rezolucija 1244 i njeni aneksi na više mesta podvlace da ce se prilikom njene primene „u potpunosti uzimati u obzir sporazumi iz Rambujea“. Mada su tzv.sporazume iz Rambujea potpisali samo predstavnici kosovskih Albanaca, te ni u kom slucaju medjunarodnopravno ne mogu imati status sporazuma, cinjenica je da ih je Savet bezbednosti, snagom svog autoriteta, kroz rezoluciju 1244 ucinio obaveznim, što znaci da bi svaka odredba sporazuma koja nije suprotna rezoluciji 1244 trebalo da se sprovede. Medjutim, to nije slucaj, jer same Ujedinjene nacije, a posebno njihovi predstavnci na Kosmetu ne vode uopšte racuna o tome. A što je još cudnije, jugoslovenska strana prelazi cutke preko toga. Mada su mnoge odredbe „sporazuma“ iz Rambujea mnogo povoljnije za SRJ i Republiku Srbiju nego odredbe Kušnerovih uredbi i Hekerupovih „Ustavnih osnova za Kosovo“, koji su direktno suprotni mnogim klauzulama iz Rambujea. Jer, da je, shodno rezoluciji 1244, uzet u obzir, „sporazum“ iz Rambujea,predsednik skupštine Kosova i predsedniik vlade ne bi smeli da budu iz iste nacionalne zajednice,važenje jugoslovenskih i srpskih propisa i nadležnost jugoslovenskih sudskih i mnogih izvršnih organa ne bi mogla da se ignoriše, što se i dan-danas cini, da ne govorimo o svim drugim prednostima, na kojima jugoslovenska strana uopšte nije insistirala.
4.Tacka 6.Aneksa 2.rezolucije predvidja da ce nakon povlacenja jugoslovenskih snaga, dogovorenom broju jugoslovenskih i srpskih snaga biti dozvoljeno da se vratii i obavlja odredjene funkcije (veza sa medjunarodnom civilnom misijom i tzv.medjunarodnim bezbednosnim priisustvom,prisustva na glavnim pogranicnim prelazima,prisustvo na mestima srpske kulturne baštine i dr.).Da je to trebalo da usledi odmah posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a jasno je ne samo iz formulacije rezolucije 1244, vec i iz tacke 10.istog Aneksa koji predvidja da ce „biti hitno zakljucen vojno-tehnicki sporazum“, koji ce, izmedju ostalog, preciziirati „dodatne modalitete“,ukljucujuci i ulogu i funkcije jugoislovenskog osoblja na Kosovu (oprema osoblja koje se vraca,okvir za funkcije koje ce obavljati,raspored njihovog vracanja,geografsko razgranicenje oblasti u kojima ce oni delovati,pravila koja ce regulisati njihov odnos sa medjunarodnim bezbednosnim prisustvom (KFOR) i medjunarodnom civilnom misijom (UNMIK).
Nažalost, do povratka jugoslovenskih i srpskih snaga nije došlo ni do danas, au Vojno-tehnickom sporazumu, umesto navedenih pitanja koja je njim trebalo,po odredbama rezolucije, hitno urediti stoji da ce to biti „predmet naknadnog sporazuma“!
5.Jugoslavijii do danas, nažalost, nije uspelo ni da sa Ujedinjenim nacijama zakljuci uobicajeni sporazum o statusu civilne i vojne misije UN na delu njene „suverene“teritorije,a posebno o odgovornosti za eventualne štete koje mogu nastati ponašanjem clanova ovih misija, jer je neko iz Sekretarijata UN kratko odgovorio da je citav „medjunarodni protektorat“ ustanovljen na osnovu glave VII Povelje UN,pa prema tome i ovo pitanje može samo da bude stvar diktata,a ne sporazuma, kako se inece cini sa vecinom država na cijim teritorijama se stacioniraju civilne ili vojne misije UN. Cinjenica je da su jugoslovenski predstavnici ucinili mnogo napora da se na politickom planu reše mnogi ozbiljni problemi nastali uvodjenjem medjunarodne administraciije na Kosmetu,što je donelo skromne rezultate.Jedan pozitivan potez u tom pravcu bio je i sporazum Covic-Hekerup od 5.novembra prošle godine , koji predvidja obrazovanje i radne grupe za primenu odredaba rezolucije i postojecih medjunarodnih sporazuma. Medjutim, na pravnom terenu, koji je takodje bitan i gde su naši argumenti mnogo jaci (nažalost,naš politicki ugled i uticaj nisu takvi da možemo da se pouzdamo samo na politicke intervencije,a da zanemarimo pravne aspekte) nema nikakvih ozbiljnijih pokušaja da se ova pitanja razjasne i da se primena rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma dosledno sprovede. Jer, ovo što se do sada cinilo na Kosmetu (na stranu cinjenicu da nije ostvaren osnovni cilj – bezbednost ljudi i imovine i povratak proteranih u svoje domove) jeste otvorena povreda i revizija rezolucije 1244, i to na nesumnjivu štetu SRJ. i Republike Srbije.
Moram sa ogorcenjem da konstatujem da mnogi strucnjaci za medjunarodno pravo u Zapadnoj Evropi i SAD sa više razumevanja i ozbiljnosti prate presedan koji je ucinjen na Kosovu i Metohiji, ne shvatajuci da njihove jugoslovenske kolege ne cine ništa da teške posledice koje su im u nasledje ostavili njihovi i „svetski“ politicari bar malo ublaže, ako ne mogu da ih potpuno uklone.
