Valjevac Zoran Pavić, član Streljačkog društva „Krušik“ od svoje 17. godine bio je obuzet lovom i oružjem, sve dok nije postao majstor strelac. Od tada, uz podršku svojih učitelja, držao je primat sa svojim ekipom punih 11 godina na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Sa takvim pedigreom, ali i izuzetnoj ljubavi prema lovu, sticajem srećnih okolnosti, obreo se pre pola godine u dalekoj Kanadi, gde je puna tri meseca krstario je tamošnjim lovištima i demonstrirao svoje izuzetno umeće pred, često zapanjenim traperima, ali i profesionalnim lovcima.
– Boravak u Kanadi je ostvarenje sna svakog lovca na kugli zemaljskoj. U mladosti sam, dok bih gledao filmove, uvek maštao da odem u divljinu, da živim u kolibi, da lovim… E, baš tako nešto sam doživeo u Kanadi – tvrdi Zoran Pavić koji je boravio u Alberti, u zapadnoj Kanadi, u mestu Vajtkourt, što u prevodu znači Beli grad, severno od Kalgarija.
Susret sa zemljacima
Valjevac je u Kanadi video brojne znamenitosti, Roki planine, nacionalni DŽasper park, čuvenu zaštićenu reku Atabasku, bio u Edmontonu u najvećem šopu na svetu: „Posetio sam i srpsku crkvu „Sveti Sava“ u ovom gradu, gde sam upoznao i sveštenika Dragu Kneževića iz Banjaluke“.
– Lovio sam i prolazio šumama gde ljudska noga nije kročila, bilo je ponekad i teško i opasno. Družio sam se sa tamošnjim lovcima, traperima i Indijancima, i bio u prilici da sam podučavam druge, ali sam da mnogo toga naučio od ljubaznih domaćina. A, što je najvažnije stekao sam prijatelje i nezaboravna iskustva – priča ovaj Valjevac koji se tamo obreo na poziv sestričine, udate u Kanadi već osam godina.
– Imao sam sreću da se moj boravak poklopio sa početkom lovne sezone. U Kanadi je ovo prilično skup sport, ali sve je organizovano pod konac. Nema krivolova i potrebne dozvole obezbedili su moji domaćini. Dobio sam čak dve za lov na crnog medveda i sreću da prvi izlazak krunišem upravo takvim ulovom – seća se Pavić, čiji je prvi odstreljeni medved bio težak 130 kilograma.
Deset sekundi straha
Imao je Pavić i trenutaka straha, ali i sreće, poput onoga kada se susreo sa grizlijem, zaštićenim simbolom Kanade. „Grizli, težak oko 300 kg i visok oko 2,5 metra prišao mi je na 30-ak metara, pogledao me i nastavio svojim putem. Tih desetak sekundi trajali su čitavu večnost“, priča sagovornik „Vesti“ .
Prešao je skoro 2.000 kilometara loveći, a, zajedno sa ostatkom družine, saldo je bio, verovali ili ne, tona i po mesa, ubačenog u zamrzivače domaćina. Lovilo se puškama „remington“ i „vinčester“, kalibra sedam milimetara, a koristio se i snajper.
– A, Serbien snajperist! – govorili su ljudi kada bi me prepoznali u gradu, zaustavljali i pitali kako sam postao tako dobar strelac – smeje se valjevski lovac kome je priređeno i oproštajno veče uoči odlaska, a na kojem je bilo gostiju čak i iz gradova udaljenih i do 200 kilometara.
Kanadska priča strastvenog lovca Pavića, člana i valjevskog Lovačkog udruženja „Braća Nedić“, koji u otadžbini ima trofeje svih životinja, osim divlje svinje, čeka reprizu. Uspostavljena prijateljstva biće nastavljena na domaćem terenu, jer su mnogi poznanici iz Kanade izrazili želju da dođu i vide Srbiju, tvrdi naš sagovornik, uveren da će mu ponovo zaigrati srce kada bude lovio u zemlji javorovog lista.
