Milan Tešić (45) rodom iz Bijeljine već dve decenije kao vozač autobusa agencije „Eurobus“ iz Ciriha krstari širom Evrope, prevozeći turiste do svojih odredišta.
Odmah po dolasku u zemlju „sireva i čokolada“ vredni Milan je naučio jezik i dobio radno mesto u gradskom saobraćaju „Eurobusa“, gde je danas instruktor za mlade vozače, ali i kontrolor karata. Kaže da je sada u nekom užem krugu privilegovanih, jer posle pređena tri miliona kilometara bez udesa, poslodavci su odlučili da je vreme da malo predahne. Naravno, kada se ukaže potreba, sedne za volan i poveze turiste.
Vožnju je zavoleo još u mladim danima, kada je prvi put upalio trotonac TAM, a da ga pre toga niko nije obučavao. LJubav prema vožnji desila se još u mladim danima, kada je prvi put upalio naš trotonac „TAM“, a da ga pre toga niko nije obučavao.
– Tada je u selu počelo da se priča da ću sigurno biti vozač. Od tog julskog dana 1968. počeo sam da sanjam o tome da budem vozač autobusa. Kada bez problema stignemo na odredište i vidim srećna lica putnika istog trena zaboravim na umor – priča Milan Tešić.
Bez glasne muzike
Milan Tešić savetuje vozačima početnicima da se od prvog dana strogo pridržavaju saobraćajnih pravila i da posebno obrate pažnju na kulturno ponašanje prema drugim učesnicima u saobraćaju.
– I pored jakog motora vozila, treba biti „skroman“ na putu. Mladima savetujem da tokom vožnje smanje muziku, jer ona utiče na koncentraciju, koja je veoma važna u saobraćaju.
U Švajcarskoj je počeo kao vozač u gradskom saobraćaju.
– Onda sam prešao u prigradski, a posle u međunarodni saobraćaj. Jer, oni za vožnju do evropskih metropola traže da budete tačni i spremni kao njihov sat „rado“ – veli Milan. – To što nikad nisam imao saobraćajnu nesreću ne znači da sam savršen vozač, već i da sam imao i mnogo sreće.
Na pitanje kako se postaje dobar vozač autobusa, Tešić objašnjava:
– I ovaj posao, kao i svaki drugi, mora se voleti. Alkohol je zabranjen čak i na venčanjima, slavama, ispraćajima. Osim toga, čovek mora dobro da poznaje zakone i specifičnosti određenih saobraćajnih znakova zemalja kroz koje vozi. Naravno, svake godine treba usavršavati znanje iz motoristike. Veoma je bitno biti kulturan i lepo se ophoditi prema putnicima. To gazde mnogo cene, jer je konkurencija velika.
Ne treba preterivati
– Poručujem svim vozačima da je na otvorenim i autoputevima dovoljna brzina od 100 kilometara, jer tada čovek koliko-toliko može da se snađe u rizičnim situacijama – priča Milan.
A što se tiče formule kako preći tri miliona kilometara bez udesa, naš sagovornik kaže da recepta nema:
– Treba poštovati saobraćajne propise, prilagoditi vožnju vremenskim uslovima i odmarati se pre nego što vas umor stigne. Uvek je potrebna sreća, jer su nekoliko puta sekunde i neka sila odlučivale da se ne dogodi nesreća.
