TRIFKOVIC O VEHABIZMU NA BALKANU
· Ko su Vehabisti i sta je njihovo ucenje?
· Cilj vehabizma, trijumf na globalnom planu.
· Vehabizam na Balkanu posledica zapadne politike.
MUP Srbije je 18. marta na 30 kilometara od Novog Pazara otkrio kamp u kojem su se, kako se pretpostavlja, obucavali pripadnici jedne islamske teroristicke grupe. Sredstva informisanja u Srbiji prenose da se vehabisticki pokret, ciji pripadnici sebe smatraju borcima za cisti islam, prvi put pojavio u oblasti Novog Pazara 1997. godine, dok su na Kosmetu vehabisti aktivni od pocetka devedesetih. Oni na Kosmetu kontrolisu nekih 30 kuranskih skola i svojim neometanim delovanjem posle NATO okupacije Kosmeta 1999. predstavljaju izazov i za politicko vodjstvo kosovskih Albanaca.
“Vehabisti, koji sami za sebe ne koriste taj termin, sledbenici su ucenja islamskog teologa iz 18. veka po imenu Mohamed Ibn Abdul-Vahab, koji je ziveo u danasnjij Saudijskoj Arabiji od 1703 do 1792”, objasnjava dr Srdja Trifkovic, autor “Senka Dzihada”, studije o istoriji islama nedavno objavljene u izdanju Srpske knjizevne zadruge.
Rodjen 1703 u periodu rane stagnacije Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba da bude duhovno prociscen od otomanske dekadentnosti i vracen izvornim dogmama. Od sufista je preuzeo model konspirativnog verskog reda ali je odbacio obrede inicijacije i muziku u bilo kojoj formi. Takodje je osudjivao ukrasavanje dzamija i poroke poput pusenja duvana. Odbacio je postovanje islamskih svetaca i mesta i predmeta koji su s njima povezani. Ideje obnove “pravih” islamskih vrednosti izneo je u Knjizi jedinstva , koje je dalo naziv novom pokreku: al-Muwahhidun, ili unitarci.
Sredinom XVIII veka Vahab je – kao i Muhamed pre njega– nasao politicki mocnog pokrovitelja za svoju stvar. Godine 1774. sklopio je partnerstvo s Muhamedom Ibn-Saudom, vodjom mocnog bratstva u centralnoj Arabiji i preselio se u njegovu pustinjsku “prestonicu”, naseobinu ad-Dirjah (Ријад). Od tada se sudbina vehabista i porodice Ibn Sauda neraskidivo preplela. Pod naslednikom Ibn-Sauda Abdul-Azisom, vehabisti su pohrlili iz svoje pustinjske baze pomamom koja nije zabelezena u prethodnih hiljadu godina. U naletu koji je licio na reprizu ranih uspeha Muhameda i prve cetvorice kalifa, oni su privremeno zauzeli Meku i Medinu i upali u Mesopotamiju. Tek 1818. Turci su unistili prvu vehabisticku drzavu.
Skoro ceo jedan vek kasnije, 1902. godine, hrabri i ratoborni princ iz porodice Ibn-Saud po imenu Abdul-Aziz vratio se u dedovinu sa 40 konjanika i preuzeo vlast u Riadu. Bio je to pocetak ponovnog osvajanja Arbije u ime islamskog puritanizma. U haoticnim godinama posle propasti Turskog carstva ihvani su se pokazali kao spospbna i fanaticna borbena sila. Obezbedili su pobedu svom vodji Ibn Saudu, osnivacu saudijske kraljevske dinastije. 1926. proglasili su Abdul-Aziza za kralja Hedzaza. U toku decenije koja je usledila on je ujedinio ostatak Arabije i nametnuo vehabisticko, tvrdo islamsko uredjenje.
Potomci Abdula Vahaba jos uvek vode saudijski verski establisment. Oni su se odupirali uvodjenju paganskih verskih novotarija kao sto su radio, automobili i televizija, popustivsi tek kada je kralj obecao da ce se uvezena tehnologija koristiti za unapredjenje vere. Oni su obustavili uvoz alkohola, do tada prodavanog strancima (1952) i zabranili zenama da voze automobile (1957). Izvestaji Stejt departmenta o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji nude precizan uvid u prilike koje ocekuju ostatak covecanstva ako vehabizam trijumfuje na globalnom planu.
Sloboda veroispovesti ne postoji. Islam je zvanicna religija i svi gradjani moraju biti muslimani. Ni vlada ni drustvo ne prihvataju koncept razdvajanja religije i drzave i njega nema. Po serijatu preobracanje muslimana u drugu veru se smatra otpadnistvom koje je zlocin kaznjiv smrcu. Islamsko versko obrazovanje je obavezno u drzavnim skolama na svim nivoima i za svu decu … Gradjani nemaju pravo da menjaju vlast. Islamski savet uskladjuje mere vladine politike sa serijatom. Vlada smtra islamsko pravo jedinim vodicem za zastitu ljudskih orava. Vlada pravno-sistemska diskriminacija zasnovana na polu i religiji.
Kralj Saudijaca je njihov imam. On i vehabisticki verski establisment smatraju islamizaciju celog sveta neprikosnovenom i svetom duznoscu. Saudijski novac – petrodolari reciklirani kroz zapadne banke – platio je izgradnju preko 2000 dzamija i islamskih centara u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi i na hiljade njih u drugim delovima sveta (ukljucujuci i dzamiju kralj Fahda u Sarajevu – najvecu u Evropi – koja sada zloslutno dominira gradom). Pritom ni jedna jedina crkva ne postoji i ne moze da se izgradi u Saudijskoj Arabiji, rasadniku duha terorizma i domovini vecine napadaca od 11. septembra.
Vehabisti koriste za sebe termin i termin “salafisti”, sto znaci “sledmebinci pravovrenih predaka,” premda ima i salafista koji nisu vehabisti. Rec je o ucenju islama koje zeli povratak kuranu i sledovanju primera iz hadisa. Hadisi su apokrifne beleske o zivotu Muhamedovom; zajedno sa kuranom predstavljaju fundamentalne, izvorne tekstove islama. Vehabisti odbacuju niz tradicionalno prihavecnih elementa islamske prakse, kao sto su molitve na grobovima, molitve pojedinim svetiteljima a ne samo Alahu, proslava pojedinih datuma kao sto je Muhamedov rodjendan, nosenje brojanica ili uvodjenje bilo kakvih inovacija u verskoj praksi.
Vehabisti se mogu uporediti sa striktnim protestanskim sektama iz 16.-17. veka, poput puritanaca, kalvinista i anabaptista, koji su zeleli da odbace sve elemente hriscanske crkvene tradicije i da se vrate ucenju koje su smatrali za izvorno i biblijsko. Vehabisti su pobornici striktnog, rigoroznog islama, koji bi bio zasnovan samo na kuranu i na izvornom Muhamedovim primeru, onako kako je on zabelezen u hadisima. Za vehabiste ti izvorni tekstovi pruzaju potpuni, zaokruzeni model pozeljnih odnosa medju ljudima. Oni u tome nalaze kompletno ucenje na kome treba da se zasniva ljudsko drustvo, gotov model kako ono treba da bude ustrojeno u verskom, politickom , drustvenom i pravnom smislu.
Da li Vas je iznenadila vest o teroristickim kampovima vehabista koje su pripadnici bezbednosti Republike Srbije otkrili na Pesterskoj visoravni, posebno na podrucju planine Ninaje i sela Zabren, kod Novog Pazara?
Sama pojava islamskog terorizma me ne iznenadjuje, jer je terorizam neraskidivo vezan za islam od najranijih dana, od pocetka Muhamedove politicke karijere kao vladara totalitarne drzavice u Medini. Moram da priznam da me iznenadjuje tako kategoricno opredelenje istraznih organa Republike Srbije da je rec o “vehabistima”. Moramo imati u vidu da je vehabizam identifikovan u ovom trenutku pre svega sa vladajucom kucom al-Saud, gospodarima Saudijske Arabije. Vehabisticko ucenje siri se po svetu prvenstveno kroz siroku mrezu dzamija i islamskih centara koje finansira Saudijska Arabija. Najbolji primer na balkanskom podrucju je dzinovska dzamija kralja Fahda u Sarajevu, jedna od najvecih islamskih bogomolja u Evropi i uopste u vanislamskom svetu. Dakle, Saudijcima je jako stalo da nastave svoj tihi prodor, tako sto ce da obucavaju, finansiraju i na razne nacine potpomazu prodor vehabizma u Srbiji, pre svega u Raskoj oblasti. Njima, medjutim, ne bi bilo u interesu da pribegavaju direktnom terorizmu u ovom trenutku. To bi samo podstaklo zvanicne organe Republike Srbije na pojacanu budnost i pomnije pracenje njihovih aktivnosti. To bi takodje moglo da izazove rascepe unutar islamske zajednice. Sukobi unutar nje su inace vec poceli. Vehabisti u Novom Pazaru i drugde poceli su da se arogantno ponasaju kao jedini pobornici istinskog islamskog ucenja i da ometaju molitve u dzamijama.
Treba biti oprezno sa olakim koriscenjem termina “vehabije” ili “vehabisti”. Nema sumlje da je rec o nekoj islamskoj grupi koja je imala teroristicke namere. Nema sulje da je rec o ljudima koji, verovatno, u krajnjoj liniji imaju iste ciljeve kao i oni islamski aktivisti koji te ciljeve zele da ih ostavre potiho, demografskom premoci, na duge staze mozda i uspesnijim metodama. U organizacionom smislu mi zapravo ne mozemo reci da li je rec o „vehabistima“ koji su pod kontrolom neke organizacije koja ima svoje sediste u Meki, Medini, Dzedi ili u Rijadu, ili je rec o nekoj autonomnoj grupi koja – podstaknuta vehabistickim ucenjem – deluje nezavisno i na svoju ruku. Takodje treba istaci da Osama bin-Laden i al-Kaida premda zele da organizuju drustvo u skladu sa rigoroznim tumacenjem kurana i hadisa koje bi se mogo nazvati vehabistickim, ni sami ne spadaju u glavnu maticu vehabizma. Oni smatraju da je saudijska vladajuca kuca – izdajnicka, time sto je prihvatila americke baze na svom tlu i sto su njeni pripadnici podlegli iskusenjima materijalnih uzitaka i bogatstva, da su nepopravljivo koumpirani i moraju biti svrgnuti.
Stoga ne mozemo govoriti o vehabizmu kao monolitnom bloku u smislu programa politickog deljovanja i prakticne akcije. Mozemo govoriti o vehabizmu kao vaznom i snaznom fenomenu u savremenom islamu, ali ne i kao o hierarhijski organizovanoj strukturi koja ima svoj jasan program delovanja, svoju strategiju, svoje komadne centre i njima podlozne podruznice.
Da li su kampovi za obuku vehabija posledica dugogodisnje politike koju su na Balkanu vodili neki verski, vojni i politicki lideri bosanskih muslimana, pa i Zapad?
Nema sumlje da je Zapad svojom politikom pogodovao razvitku islamskog terorizma na Balkanu, kao uostalom i drugde. Podilazenje islamskim interesima pocelo je sa sovjetskom intervencijom u Avganistanu decembra 1979, kada su Amerikanci – pod vodjstvom tadasnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Zbignjeva Bzezinskog i uz odobrenje tadasnjeg predsednika Kartera – poceli da finansiraju i obucavaju ekstremne islamske grupacije i da ih iz Pakistana ubacuju u Avganistan da bi pokrenuli i vodili gerilski rat protiv sovjestkih trupa i pro-sovjestkog rezima u Kabulu. To je bio prvi put da se tvrdokorni islamski, sunitski pokret oglasio kao znacajan faktor na svetskoj sceni. Nedugo pre toga smo vec imali šiitsku rovoluciju u Iranu pod vodjstvom ajatole Homeinija. I ta revolucija dobrim delom bila je plod pritisaka koji je administracija predsednika Kartera vrsila na iranskog saha da sto brze i radikalnije pristupi liberalizaciji i demokratizaciji svog drustva. To je bio rani, upozoravajuci primer kako u islamskom svetu „demokratizacija“ znaci islamizacija. Od tada smo videli citav niz slucajeva gde je zapadna politika pogodovala razvoju islamskog ekstremizma, svesno ili ne. Jedan od primera je i postsovjeski Kavkaz, gde je ambivaletna politika Zapada, uz stalno insistiranje na nepostovanju i krsenju ljudskih prava od strane ruskih vlasti u Ceceniji, de facto isla na ruku cecenskim dzhadistima.
Na balkanskom podrucju, kako u Bosni tako i na Kosovu, zapadna, a pre svega americka politika je kroz podrsku muslimanima pokusala da kupi izvesne poene u islamskom svetu za svoju konstantnu politiku podrske Izrealu, a u najnovije vreme i za iracki rat koji je krajnje nepopularan u svim islamskim zemljama osim Kuvajta. Kao sto smo videli iz petnaestogodisnje prakse, takva politika ugadjanja dzihadu nije urodila nikakvim plodom, nije donela nikakve dividende svojim pobornicima. Za cuditi se da Zapad, a pre svega Amerika, ostaje crsto na pozicijama davanja nezavisnoti Kosovu, jer ocigledno je da KiM predstavlja bitnu kariku u „zelenoj transverzali“ povezivanja islamskih elemenata u balkanskoj jednacini od jugoistoka ka severozapadu, pri cemu je jugoistocni stozer na Bosforu a krajnji severozapadni punkt (bar za sada) u Cazinskoj krajini.
Da li predvidjate jacanje islamskog estremizma i vehabista na teritoriji Srbije i sta treba ciniti da bi im se stalo na put?
Islamski ekstremizam ce nesumljivo nastaviti da jaca. On je vec dugo u procesu jacanja kao posledica raspada Jugoslavije, stava spoljnih sila, ratova i sveopsteg osecaja islamske zajednice da je ona u usponu a da su njeni suparnici i protivnici, a pre svega Srbi, u opadanju. To sve ne znaci neminovno i nuzno jacanje vehabizma. Vodece licnosti u islamskoj zajednici u samoj Srbiji smatraju da bio bilo nepromisljeno dopustiti im da se odvec razmahnu, jer bi time ugrozili svoje sopstvene pozicije. Ne treba zaboraviti da su politikom prikrivene subverzije s jedne strane i pividne saradnje sa vlastima sa druge oni vec na putu da budu gospodari situacije na svom podrucju. Iseljavanje Srba iz Raske oblasti se nastavlja, njihov procenat u Novom Parazu neprekidno opada, u opstinama Tutin i Sjenica ih vise prakticno i nema. Sa stanovista dugorocnih intersa pobornika islamizma u Srbiji, nije uputno dopustiti usijanim glavama, vehabistickim, ili ma kojim drugim, da krenu putem direktnih teroristickih akcija, jer kako sada stvari stoje lideri islamske zajednice imaju razloga da veruju da ce svoje ciljeve daleko efikasnije ostvariti po principu « tiha reka breg roni ».
***
Na veb stranici www.trifkovic.mysite.com mozete naci do sada objavljene tekstove kao i spisak knjiga i filmografije dr Srdje Trifkovica.
Razgovor zabelezila Boba Borojevic
Emitovano na talsima radio programa
«Susreti ponedeljkom»
CKCU 93.1FM u Otavi, Kanada
