Prema prošlogodišnjem istraživanju „Cesida”, koje je sprovedeno za potrebe Telekoma „Srbija”, u našoj zemlji ima oko milion korisnika Interneta. Od tog broja, 41 odsto ispitanika svakodnevno koristi pogodnosti globalne informacione mreže, trećina u proseku između tri i četiri puta nedeljno, a 14 odsto anketiranih od pet do šest puta sedmično. Preostali deo na mrežu izlazi samo povremeno.
Međutim, ove podatke, kao i najavu da će broj korisnika Interneta u Srbiji tokom narednih nekoliko godina biti udvostručen, mnogi su primili s rezervom, tvrdeći da su rezultati domaće internet-statistike znatno slabiji.
– Budući da je „Cesidovo” istraživanje o Internetu prvo i jedino sistematsko ispitivanje tog tržišta, rezultate treba prihvatiti s respektom. Ipak, broj domaćih korisnika globalne informacione mreže je dosta visok. Možda određeno iskustvo sa Internetom ima ukupno milion žitelja naše zemlje, ali realan broj aktivnih korisnika je znatno niži. To je broj od 200.000 do 300.000 onih za koje se može reći da im je Internet postao sastavni deo svakodnevice – kaže Zoran Životić, direktor „SezamPro” internet provajdera.
Prema njegovim rečima, Internet je sve prisutniji u našem životu, ali kudikamo manje nego što bi trebalo da bude. Problem je u odsustvu korisnih domaćih sadržaja koji će privući više korisnika, kao, na primer, mogućnost da se putem Interneta rezervišu karte za pozorište ili bioskop, plate komunalije ili kupi knjiga koja će biti isporučena na kućnu adresu.
– Na skali od jedan do deset, Srbija bi dobila trojku iz Interneta. To je realna ocena koja pristaje trenutnom nivou naše elektronske kulture. Zahvaljujući bankarskom sektoru koji užurbano uvodi nove usluge bazirane na globalnoj informacionoj mreži, slika se polako menja, ali bez pomoći i sistematskog pristupa države, primena Interneta će i dalje kasniti – veli Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta.
Objašnjavajući šta konkretno treba da učini država, on navodi primer Slovenije. Izmenom Zakona o lokalnoj samoupravi ta zemlja je državne institucije ograničila tako da lične podatke građana mogu tražiti samo jednom (prilikom uvođenja u evidenciju). Zahvaljujući tome, Slovenci, na primer, prilikom vađenja pasoša ne moraju da čekaju u redovima i traže potvrdu o državljanstvu, nego je to dužna da obezbedi ustanova koja izdaje dokument. Zbog toga je ceo državni aparat umrežen, tako da institucije međusobno razmenjuju podatke.
Isto rešenje primenjuje i Kanada, dok su Rumuni otišli i korak dalje. Njihova država je u cilju razvoja Interneta uvela pravilo da sve javne nabavke idu isključivo putem Interneta. Zainteresovani ponude mogu dostaviti isključivo u elektronskom obliku.
– Zbog odsustva državne elektronske politike, inicijativu preuzimaju institucije na lokalnom nivou. U opštini Inđija postoji mogućnost porudžbine dokumenata koje građani kasnije bez čekanja u redovima, preuzimaju u zakazano vreme. I pojedine beogradske opštine kreću tim putem, ali to nije rezultat nastojanja grada ili države da olakšaju život svojih građana, već isključivo vizije i sluha odgovornih na lokalnom nivou – kaže Marković.
Inicijativu u popularisanju funkcionalnosti Interneta preuzele su banke. Sve većim brojem izdatih kartica nametnula se i njihova upotreba kroz onlajn plaćanje. Ipak, i tu ima problema jer banke prihvataju isključivo kartice koje su one izdale. Zbog toga nije moguća šira primena poput onlajn kupovina robe široke potrošnje. Osim toga, u ovom slučaju je roba koja stiže na adresu kupca, zbog troškova dostave, skuplja nego u radnji.
– U onlajn kupovini osnovni problem je nedostatak procesora elektronskih transakcija koji bi primao sve kartice i sredstva skinuta sa računa kupca prosleđivao kupcu. To bi trebalo da bude banka ili neka specijalizovana kuća koja će obrađivati plaćanje bez obzira na to o kojoj vrsti kartice i izdavaču je reč. U odsustvu toga, malobrojne elektronske transakcije sada idu preko inostranih procesora – ističe Slobodan Marković.
Još jedna od slabih strana Interneta u Srbiji jeste i slab odziv privrede. Globalnu informacionu mrežu ona, u najboljem slučaju, koristi za poslovnu komunikaciju unutar preduzeća, a tek sporadično za prezentaciju usluga. čak mnoštvo ozbiljnih kompanija još zaobilazi činjenicu da je reklama putem Interneta najjeftinija, dostupna u svako doba dana i noći, na svim kontinentima.
– Prezentacija srpske privrede na Internetu unajkraće se može opisati kao štura i zastarela. Mnoge firme su u određenom trenutku uradile svoje sajtove, ali većina prezentacija nije u međuvremenu ažurirana. Podaci su zbog toga najčešće zastareli, često čak i i oni s osnovnim kontakt informacijama. Ovde dolazimo do apsurdne situacije da je telefon pouzdaniji od Interneta, odnosno da ćete adresu i telefon nekog preduzeća lakše dobiti preko službe 988 – kaže Saša Marković, izvršni direktor Euneta.
Od 1992. godine, kada je uveden domen YU, registrovano je oko 25.000 sajtova koji na kraju veb-adrese nose oznaku naše zemlje. Danas je aktivno između 10.000 do 15.000 prezentacija, od kojih je između 8.000 i 10.000 privrednog karaktera. Preostali deo se odnosi na neprofitabilni sektor.
Najposećeniji B92
Trgovine „Maksi” su još pre nekoliko godina uvele mogućnost porudžbine namirnica preko Interneta. Tim putem je, na primer, pošla i „Teleflora” koja na željenu adresu isporučuje cveće.
„Jat ervejz” upravo uvodi onlajn sistem rezervacije karata koji će smanjiti izdatke putnika. „Lufthanza” predviđa i mogućnost onlajn plaćanja, međutim kako ukazuje dosadašnje iskustvo, ono u prodaji karata na našem tržištu učestvuje sa simboličnih jedan odsto.
Epitet najposećenijeg domaćeg sajta nosi prezentacija „B92”. Dijaspora može da prati i program RTS-a koji se emituje putem Interneta ili sluša radio-stanice poput „Top fm” radija.
