Foto: Privatna arhiva
Kao sedmogodišnjakinja počela je da se interesuje za muziku. Detinjstvo je provela u Sečnju, malom banatskom mestu blizu Zrenjanina.
Preko Novog Sada došla je do Trsta gde je trenutno na masteru viole. Kaže da je uvek nailazila na dobre ljude i lep prijem, a tako je bilo i kada je došla na master studije u poznati italijanski grad.
„Kada sam odlučila da konkurišem za master u Trstu, poslala sam video kako sviram i vrlo brzo dobila odlične reakcije i poziv da što pre dođem. Taj pozitivan odgovor podstakao me je da se potrudim i uložim energiju u prikupljanje raznih papira koji su bili neophodni kako bih otpočela studiranje u inostranstvu. U isto vreme konkurisala sam i u Novom Sadu gde sam takođe primljena, a zapala sam u klasu kod sjajnog profesora. Odlučila sam da paralelno pohađam oba mastera. U Novi Sad sam dolazila jednom mesečno. U Italiji sam naišla na dobre profesore koji su me prihvatili. Čini mi se da gde god čovek ode, ako se trudi, biće zapažen. Da se nisam tako dobro osećala ovde, vratila bih se“, kaže Snežana.
Trst joj je, kako navodi, doneo mogućnost da se usavršava i da više nastupa.
„Ideju da upišem treći master dao mi je prijatelj. Želela sam da ostanem ovde i otpočela sam master viole. Celog života sam svirala violinu pa mi je na početku bilo teško da se naviknem. Notni zapisi su drugačiji, ali shvatila sam da je taj novi instrument doprineo tome da usavršim sviranje violine. Unela sam neke nove finese i usavršila nijanse na koje ranije nisam obraćala pažnju. Sa Ansamblom savremene muzike nastupam kad god postoji neki lep povod. Tokom prve godine boravka ovde, imala sam veoma veliki broj koncerata i projekata na kojima sam radila. Mislim da je za svakoga ko se ovim poslom bavi kontakt sa publikom nešto najdragocenije. Najveći broj ljudi pred kojim sam nastupala je 10.000 i to je neverovatan osećaj. Svakom umetniku bih to poželela. Svi ti ljudi su tu jer žele da te čuju i ti možeš da im daš ono šta imaš i šta najbolje umeš. Muzika spaja“, objašnjava Snežana.
Upoređujući muzičko obrazovanje u Srbiji i Italiji, kaže da je poslednja reforma italijanskog sistema imala ozbiljne propuste.
„U Italiji je muzičko obrazovanje privatno i nije dostupno svakome. Cene su visoke. Kod nas je s druge strane besplatno, a profesorski kadar je zaista odličan. Poslednja reforma italijanskog muzičkog obrazovanja nije bila dobra. Na primer, deca tek od 12. godine mogu na konzervatorijum, a što se ranije počne to je bolje. Violina je postala deo moje svakodnevice kada sam imala sedam godina. U Srbiji sam stekla sjajnu osnovu koju ovde nadograđujem. S druge strane, ovde mogu da nastupam na više mesta. To je velika prednost“.
Dešavanja u Srbiji redovno prati zbog majke i brojnih prijatelja sa kojima je ostala bliska uprkos udaljenosti. Snežana kaže da je ranije češće išla kući, ali zbog brojnih obaveza posete su se proredile, a uskoro će biti godinu dana kako nije dolazila.
„Dešavanja u Srbiji redovno pratim. Volim da budem informisana. Pogotovo sam aktivno pratila situaciju sa koronom. Majka mi je u Sečnju, a i brojni prijatelji. Bilo je teško prebroditi ove mesece, jer smo svakodnevno bili bombardovani informacijama sa svih strana, ali sam verovala da će i toj situaciji doći kraj. Ispratila sam dešavanja u Beogradu i videla revolt posebno kod mladih ljudi. Mislim da je zaista teško stanje kada ljudi dođu u tu situaciju, ali se nadam da će se sve srediti“, kaže za Danas.rs Snežana.
Postepeno je svoj život sve više vizivala za Trst, a da to nije ni primetila. Sada je u ovom gradu i njena sestra koja svira klavir i često zajedno vežbaju. Mnogo Srba živi u Trstu, a to je olakšalo navikavanje na novu srdinu i Snežani i njenoj sestri.
„Dok sam paralelno završavala master u Novom Sadu i ovde, nisam sebi želela da priznam da ja zapravo živim ovde. To je za mene donekle bio šok kada sam shvatila da je moj poslovni, a i privatni život u Italiji. Često možete da čujete srpski jezik na ulici, a to je dragoceno i nisam doživela kulturološki šok kada sam se preselila baš zbog tolikog broja naših ljudi. Kada je moja sestra Slađa došla ovde da studira, počela sam da se osećam kao kod kuće. Kad imaš nekog svog, sve je mnogo lakše“.
Iz ovog ugla, Snežana kaže da vidi svoju budućnost van Srbije, ali ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati. Za Srbiju je vezuju dragi ljudi i muzički počeci.
„Imala sam tu sreću da naiđem na divne profesore u Novom Sadu koji su me savetovali da uvek idem tamo gde mi je bolje. Treba da idem tamo gde mogu da razvijem svoj talenat, a u Srbiji verovatno ne bih imala vremena za to jer bih morala da radim u tri škole. Ne bih mogla da se posvetim nastupima i koncertima, a to je nešto u čemu uživam. Trst je divan grad i ta blizina mora inspirisala me je. Mislim da sam se u Italiji oslobodila u umetničkom smislu i našla sebe“ zaključuje naša sagovornica.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
