Kako je već saopšteno, SB UN na svom zasedanju 27. oktobra jednoglasno je doneo odluku o prekidanju važenja rezolucije br. 1973 od 17. marta 2011. godine o formiranju zone zabranjene za letove iznad Libije, 31. oktobra od 23 sata i 59 minuta po libijskom vremenu. Severoatlantski savet koji se okupio dan kasnije na svoje zaedanje, takođe je objavio da 31. oktobra prekida operaciju Ujedinjeni branilac koja se realizovala u toj zemlji pod okriljem alijanse.
Sa inicijatovim da SB UN donese odluku o ukidanju zone zabranjene za letove iznad Libije istupila je rusija. Kao što se zna, ruska strana se suzdržala prilikom glasanja za rezolicju o uvođenju ove zone. I opreznost Moskve, kako se kasnije ispostavilo, nije bila naprasna. Po rečima stalnog predtavnika Rusije u NATO-u Dmitrija Rogozina, alijansa, faktički uzurpiravši mandat UN, daleko je izašla van okvira dozvoljenog. U jeku vojne kampanje u Libiji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u intervjuu za britanski Fajnenšl Tajms izrazio se vrlo oštro. Od solidne rezolucije, rekao je on, napravili su list papira kojim se prikriva besmislena vojna operacija.
Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen ima o tome suprotno mišljenje. Po njegovim rečima, operacija izvedena u Libiji postala je jedna od najuspešnijih u istoriji alijanse. Drugo se od njega i ne treba očekivati. Treba samo skrenuti pažnju na jednu indikativnu nijansu. Po saopštenjima medija, rukovodstvo NATO-a planiralo je da navede datum prekida svoje misije u Libiji mal te ne nedelju dana pre odluke SB UN. Tim povodom ruska strana je napomenula da NATO nema pravo da donosi odluke u pogledu rezolucije UN. Posle čega je pres-služba alijanse saopštila da se objavljivanje odluke odlaže radi nastavka konsultacija sa UN. Kao što se vidi, o bespogovornom ispunjenju mandata svetskog foruma NATO nije navikao da govori. A možda je odvikao?
Posle zasedanja Severnoatlantsog saveta gospodin Rasmusen svečano je izjavio: Naš vojni posao sada je završen. Nećemo još jednom govoriti o pravom cilju i kvalitetu tog rada. Na ovu temu rečeno je prilično mnogo. Postavlja se pitanje neće li NaTO posle Libije, ako se tako može reći, postati delimično nezaposlen? Po svemu sudeći, takva sudbina alijansi ne preti. Po rečima predstavnika stejtdepartmenta SAD Viktorije Nuland, Prelazni nacionalni savet Libije može da predvidi ubuduće neku novu ulogu za NATO. Generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen već je izrazio spremnost, ako zamole, kako se on izrazio, da pomogne u reformisanju struktura bezbednosti i odbrane ove zemlje. NaTO teško da će tek tako napustiti Libiju, ubeđen je zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarjov.
NATO je već odavno objavio kurs na proširivanje zone svoje odgovornosti. SAD su formirale Afričku
komandu i NATO već odavno gleda u Afriku. To je jasno. Afrički kontinent je izvor ne samo resursa, već i mogućih konflikata u perspektivi. Najverovatnije NATO neće ostaviti taj region bez pažnje u bilo kojoj formi.
Uz to se može dodati da isto tako alijansa ne namerava da zanemari ni Avganistan, kada odatle budu povučene snage ISAF. U stvari, ovih dana, po saopštenjima medija, alijansa aktivizira svoja dejstva na Kosovu. SAD su se nedavno izjasnile za pridruživanje Gruzije Akcionom planu za članstvo u NATO-u. Alijsnsa je čak izrazila spremnost da pomogne Ukrajini u osiguranju bezbednosti za vreme održavanja Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. u ovoj zemlji. U celini, tržište rada je prilično široko. Kako smatra Zolotarjev, globalna ambicija NATO-a je jasna, ali dobro bi bilo ozbiljno se zamisliti o povećanju uloge UN u svetu. Između ostalog, to je već druga tema.
