Postovana redakcijo,
Dostavljam Vam tekst preuzet iz „Politike“01.09.2002. Tekst je interesantan i plemenit, i ne osporavam njegovu najbolju nameru koju takodje podrzavam da i mi iz Matice ulazemo u jedan zajednicki Fond preko koga bi se lobirala Amerika, ali treba postaviti pitanje g-dinu Tupanjcu: Kako to izvesti kada to drzavu nije nikad interesovalo, pa ni sada kada g-din Svilanovic optuzuje dijasporu da nije dovoljno lobirala za Srpske interese, kao da dijaspora ima carobni stapic, a u samoj Matici nema jedinstvenog stava da treba ocuvati Srbiju i Crnu Goru, pa nam EU pise Povelju, kao da mi ne znamo pisemo Zakone, jos iz perioda Cara Dusana, kada njihovi vladari nisu znali ni da se potpisu. A sta ta gospoda sada radi?! Meni je zao sto ovo pisem kao nestranacka osoba, ali mi je savest i pred Bogom i pred narodom cista, jer sam znala da ce biti ovako i da ce i SPC, dijaspora i narod biti prevareni sa potpisom tzv. prestolonaslednika i DOS u Sent Andreji. Lazu na svakom koraku obecanjima o kreditima i ponovnim zaduzivanjima,rasprodaju sve zivo kao da im je licna dedovina, otpustaju i zatvaraju firme, omladina bezi i dalje iz zemlje, pod firmom reformi, a novac nase dijaspore ignorise, drze kao stabilan kurs da bi od stanovnistva oteli i ono po slamaricama, privredi ne daju kredite,digli poreze, cene komunalija, pa se cude sto je zamrla ekonomska aktivnost, pa i kad neko iole naivan, tj. neinformisan u zelji da pomogne i ulozi novac, Matica to nije na adekvatan nacin vrednovala, jer je i prema nama u Matici restriktivna. I u samoj Matici mora se pre svega napraviti pravna drzava, bez kriminala i korupcije, da bi se i kapital iz dijaspore i Matice ulozio u Matici, jer se plasim da bi u suprotnom bilo rasipanje i novca i energije. To jeste veliki problem pred bilo koju vlast, ali da bi smo se izvukli iz ovog kosmara treba strpljenja, vremena i puno rada. Takodje, je i problem visedecenijski, ne samo ovih 10-12 godine, vec i duze sto mi kao drzava nemamo jedan nacionalni program i strategiju, kako nastupati sa velikim silama (ranije Carska Rusija, Austro-ugarska, potom Engleska, SSSR, a sada SAD, posto je Rusija propala,a daj Boze da i Rusija Vaskrne kao Feniks).Zbog toga je i pomoc nasih iz rasejanja potrebna, da zajedno sa SPC, SANU i ostalim institucijama,strankama i pojedincima naprave zajednicki koncept saradnje sa svetom, da bi se nesto ovde pokrenulo. Mora se pri tome izbeci surevnjivost, zavist, licni ili partijski interesi, sto jeste tesko, ali se mora nesto poceti vodeci se idejom Simeona Mirotocivog da smo Istok Zapada i Zapad Istoka, jer je opstanak Srbije i Crne Gore prioritet da bi se sacuvalo Kosovo, Metohija i sprecilo dalje rastakanje zemlje. Velike sile uvek su imale interes da upravljaju Blkanom, medjutim nasa politika treba da bude u pravcu da uvek u svetskim turbulencijama, koje su svakodnevne, maksimalno zastitimo svoje nacionalne interese, a to se najbolje postize ako smo slozni kao narod, jer i period nesloge koji nazalost jos traje, uvek ide na ruku onima koji zele da nam upravljaju. A to znaci imati dobre susedske odnose, prevashodno se usmeriti na ekonomsko jacanje drzave, sto se moze najbolje ostvariti zajednickom i koordiniranom aktivnoscu Matice i dijaspore, ne samo da donose kapital, vec ideje, svoje poslovne proverene partnere koji bi ulagali zajedno sa njima u Srbiju i Crnu Goru,sagledati mogucnosti da se ukljuci u svetske integracije, ali ne sa stetu interesa Srbije i Crne Gore. Najvazniji prioritet prioriteta je da se Matica ekonomski obnovi, sto je bio i cilj velikih sila da se Srbija i Crna Gora kao centralne drzave Balkana ekonomski unisti da bi je lakse okupirala, sto je sada na delu. Srbija za vreme Nemanjica je bila ekonomski jaka drzava i bila je stozer stabilnosti Balkana, ali nasi unutrasnji sukobi i tada su isli na ruku Osmanlijama da uz pomoc delimicne nezainteresovanosti Evrope porobi Srbiju. Kako ocekivati iole strane investicije, ne kredite, posto sam protiv kredita i zaduzivanja, kad nasa dijaspora nije omogucena da ulaze novac. Ovo je moje licno misljenje i ne bezim od odgovornosti, jer uoci izbora se formira Poslovni savet dijaspore PKS, sto je takodje plemenita ideja koju podrzavam, i ponovo se pocinje sa udvaranjem dijaspori, kao da je ona slepa. Al zar je trebalo toliko cekati, ukidanjem Ministarstva za odnose sa Srbima izvan Srbije pojavile su se razne institucije (ne osporavam njihovu zelju, volju i slicno, ali to je rasipanje energije i novca, a daje slabije rezultate, zbog nesinhronizovanosti, surevnjivosti, svojstvenoj Srbima, umesto da se postoji jedan centar u vidu Ministarstva i Matice iseljenika Srbije, koji bi zajedno sa SPC i ostalim drzavnim, privrednim,obrazovnim, kulturnim, sportskim i slicnim institucijama koordinirali rad se nasom dijasporom) koje se bave dijasporom. Sa kojim ciljem. Da se napravi zbrka. Treba povratiti poverenje, tolerancija i mnogo rada, ne vezano za partijske interese. Drzava nije jedna patija, koalicija partija, drzava je zivi organizam i drzava svih Srba i gradjana Srbije i Crne Gore.
S postovanjem,
Snezana Zoric
Tupanjac: Istresite džepove da zaboli
Medu sto najbogatijih uvršceni su i Milan Panic, Boris Vukobrat, Majkl đordevic, bracni par Pavlovic i mnogi drugi, ali je u svetlu takvog bogatstva naših ljudi, možda, ovaj citat Branka Tupanjca, velikog bogataša i još veceg Srbina, najbolja poruka i citaocima i onima koji su obuhvaceni knjigom:
– Dajte Srbi pare za srpstvo. Istresite džepove i novcanike tako da vas zaboli. Dajte, barem, po hiljadu dolara svaki i vrata u Vašingtonu bice nam otvorena. Necemo morati, cak, ni da idemo tamo. Za te pare i sam predsednik SAD doci ce kod nas. Mi Srbi u dijaspori možemo da sakupimo i dve-tri milijarde dolara za lobiranje i time da branimo našu državu i narod. Jevreji u SAD svake godine daju pola milijarde dolara za lobiranje. Što i mi Srbi sa dve milijarde ne bismo mogli da ubedimo Amerikance da promene svoju politiku prema našem narodu i ulože u Srbiju sto milijardi za stabilnost Balkana.
Ljut sam što naši ljudi u Americi radije novac daju pevacicama u kafanama nego svom napacenom narodu u otadžbini. To znaci da nismo organizovani da pomažemo kako treba. Imamo stotinu nekakvih organizacija, umesto da imamo samo dve – jednu crkvenu i jednu nacionalnu… Ljude treba naterati da daju novac, zašto da mi u dijaspori mirno spavamo, dok naš narod propada i nestaje. Ili cemo svi spavati mirno ili niko nece. Srbija se mora spasiti od propasti! – izjavio je jednom prilikom.
