DOK SE NOVI ZAKON O DRŽAVLJANSTVU JOŠ „KISELI“ U MUP
TURčINU PASOŠ, DIJASPORI OBEćANJE
• Mladi košarkaš Emre Engina Bajev ekspresno dobio srpsko državljanstvo, dok izbeglice i deca naših iseljenika, rođena u inostranstvu, na pasoš čekaju godinama • SPO najavljuje novu inicijativu za bržu izmenu propisa o državljanstvu
• Ukoliko se ubrzo ne promeni zakon o državljanstvu, Srpski pokret obnove pokrenuće u Skupštini Srbije njegovu izmenu, najavljuje ministar za dijapsoru Vojislav Vukčević
Dok su izbeglicama i mnogobrojnim ljudima širom dijaspore srpskog porekla potrebne godine da bi došle do pasoša matice Tučin Emre Engina Bajava dobio ga je ekspresno. Ovaj sedamnćstogodišnjak iz Istanbula, novi član košarkaškog kluba Crvena zvezda „postao je Srbin“ iako već sada u svojim planovima Beograd vidi kao mesto gde se uči dobra košarka i iz kojeg će otići u bogatije zemlje da naučeno unovči.
Na drugoj strani, pred srpske izbeglice, prognanike i decu iseljenika, rođenu u inostranstvu, koji imaju jače i dublje veze sa Srbijom, stoje brojne poteškoće na putu do pasoša. Primer mladog košarkaša indirektno je ponovo aktuelizovalo pitanje promene zakona o državljanstvu.
Strancima za zasluge
Na pitanje kako je moguće da jedan maloletni Turčin dobije državljanstvo, legitimaciju i pasoš SCG za 24 časa, sagovornici „Vesti“ nas upućuju na član 14. Zakona o jugoslovenskom državljanstvu, koji je još na snazi. U njemu doslovno piše:
„U jugoslovensko državljanstvo može biti primljen i stranac koji nema otpust iz stranog državljanstva, bez obzira na to da li mu je odobreno stalno nastanjenje u Jugoslaviji i da li ima zaposlenje ili drugi izvor sredstava za izdržavanje, ako njegov prijem u jugoslovensko državljanstvo iziskuju međunarodni i drugi interesi Jugoslavije, ako ima naročitih zasluga za Jugoslaviju, ili ako je to neophodno iz naučnih, ekonomskih, kulturnih, nacionalnih ili sličnih razloga“.
O ovakvim ekskluzivnim slučajevima odlučuje savezna vlada.
Ministarstvo za dijasporu dostavilo je u maju Ministarstvu unutrašnjih poslova, nadležnom za ovu problematiku, nacrt zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o državljanstvu.
– Zakon za sada stoji u MUP-u uz obećanje da će ubrzo ući u proceduru, što podrazumeva da ga prvo prihvati MUP, kao ovlašćeni resor koji će ga proslediti vladi, a da ga posle usvajanja vlada dostavi skupštini na usvajanje. Ukoliko se to ubrzo ne učini, poslanička grupa Srpskog pokreta obnove pokrenuće sopstvenu inicijativu izmene propisa o državljanstvu – najavljuje za „Vesti“ ministar Vojislav Vukčević, napominjući da to od njih zahteva srpska dijaspora.
Zastoj zbog bombi NATO
Predstavnici MUP Srbije kažu da su prognani Srbi zaista dugo čekali na rešavanje zahteva, ali ne iz razloga političkih spekulacija. Veliki broj zahteva, NATO bombardovanje i neopremljenost usporavili su rešavanje ovog problema.
Sada u MUP-u tvrde da toga više nema i da se zahtevi za prihvat u državljanstvo SCG rešavaju u roku od jednog do dva meseca po podnošenju. Uvedena je i praksa da rešenja o „prihvatu“ u državljanstvo izbeglicama donosi policija na kućnu adresu. Izvor „Vesti“ tvrdi da je do sada državljanstvo Srbije, odnosno SCG, dobilo više od 120.000 prognanih i izbeglih lica iz Hrvatske i BiH.
Ministar kaže da od kolega iz MUP-a do sada nisu stigle primedbe na njihov predlog, a u pokušaju da saznamo u kojoj je fazi promena ove zakonodavne materije, u policiji nismo dobili odgovor, mada smo ispoštovali proceduru faksom dostavljenih pitanja.
Kako su „Vesti“ već ranije pisale, predloženi zakon u znatnoj meri liberalizuje uslove pod kojim se može dobiti državljanstvo. Tako, umesto dosadašnjih pet godina, biće neophodno da se najmanje tri godine neprekidno živi u Srbiji. Takođe se predlaže da onaj čiji su jedan ili oba roditelja državljani Srbije, bez obzira na to da li žive u Srbiji, pa čak i ako ne govori srpski, mogu dobiti pasoš Republike Srbije. Takođe bi do njega mogli doći i osobe koje su u braku sa srpskim državljaninom.
Dele i porodice
Nikola Vranešević, Krajišnik sa Banije, kaže da su zahtev za „prihvat“ pre tri godine podneli on, supruga, dve kćerke i sin tada star 18 godina. Državljanstvo je dobio samo sin, a otac pretpostavlja da je tu privilegiju imao kako bi ga država pozvala na odsluženje vojnog roka.
Predstavnici brojnih izbegličkih organizacija Srba iz Hrvatske i BiH kažu da im se svakodnevno javljaju prognani Srbi tražeći pomoć, tvrdeći da predugo čekaju na rešavanje zahteva za prihvat u državljanstvo Srbije, odnosno nekad Jugoslavije, a danas SCG.
Brojna prognana i izbegla lica iz Hrvatske i BiH žale se da dugo čekaju na rešavanje zahteva za „prihvat“ državljanstva Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore.
Jedna od njih, Marija Borota priča da je zahtev podnela pre pet godina i da još nema odgovora.
Marko Mihaljević kaže da je na državljanstvo Srbije čekao sedam godina. Podneo je zahtev u Savezni MUP-u u Kneza Miloša ulici. čekao je rešenje i kad ga nije bilo, otišao je da se raspita. Rekli su mu da je deo zahteva za „prihvat“ u državljanstvo izgoreo u vreme NATO bombardovanja. Ponovo je podneo zahtev i upravo je ovih dana dobio rešenje.
Prepoznali talenat
Prvi čovek KK Crvena zvezda Živorad Anđelković obrazložio je proceduru „ekspresnog“ dobijanja državljanstva mladog turskog košarkaša Emrea Engine Bajava.
– Bajav ima 17 godina i svoju budućnost vidi ovde. Želeli smo da mu pomognemo i oko vojnih obaveza. Mi smo prepoznali vrhunski talenat i nadležnim organima smo predočili da je on reprezentativac svoje zemlje. Zamolili smo naše prijatelje iz vlasti da ovaj slučaj tretiraju kao prioritet, i Bajav je kroz redovnu proceduru dobio državljanstvo. Ipak će on ovde živeti sa svojom porodicom.
Predsednik Udruženja „Pravda“ Dragan Sekulović kaže da su prognani Srbi iz Hrvatske i BiH bili predmet „manipulacija“ onih koji su se menjali na vlasti.
– Niti režimu Slobodana Miloševića niti ostalim režimima kasnije nije bilo u interesu da prognani Srbi dobiju državljanstvo. Dobijanjem državljanstva izbeglice su sticale pravo glasa, a kako su uglavnom bile protiv aktuelnog režima, nisu bili poželjna kategorija birača – tvrdi Sekulović.
On dodaje da su prognani Krajišnici zbog sporog rešavanja zahteva za državljanstvo „sabijeni u tor“, jer su im uskraćena prava da dobiju ličnu kartu i pasoš bez kojeg ne mogu da putuju u inostranstvo.
– Brojne izbeglice nisu uzele državljanstvo Hrvatske, a samim tim i njihovu „putovnicu“. čekaju da dobiju dokumenta od zemlje za koju su se opredelili da žive. Kako im „matica“ sporo rešava zahteve, mnogi su ostali uskraćeni mogućnošću da otputuju u treće zemlje, gde su uslovi zapošljavanja daleko veće – upozorava Sekulović.
Diskriminacija prognanih
Predsednik Udruženja za pomoć prognanim Krajišnicima Mile Dakić kaže da izbeglice nisu protiv toga što je mladi košarkaš Crvene zvezde dobio državljanstvo Srbije po „hitnom postupku“, ali postavlja i pitanje:
– Koliko je visokoobrazovanih Krajišnika, lekara, inženjera i drugih vrhunskih stručnjaka došlo u SCG, a morali su da državljanstvo čekaju po tri, četiri, pet i više godina. Istina, njih su zapošljavali, ali sve je to bilo na određeno vreme od tri meseca. LJudi su već poludeli zbog toga što su posle svaka tri meseca provedena na poslu morali ponovo da podnose zahteve za isti posao – kaže Dakić.
