Turizam je jedan od najefikasnijih načina da se Srbija svetu predstavi u pozitivnom svetlu i unapredi privredu zemlje, a srpska dijaspora može odigrati veoma važnu ulogu u ostvarenju tog zadatka – ističe u razgovoru za „Vesti“ Dragan Gligorijević, predsednik SACEN-a (Međunarodni centar za unapređenje ugostiteljstva i turizma), asocijacije koja je preživela sve potrese u nekadašnjoj državi i danas je jedinstveni regionalni centar za turizam jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Sledeće godine će ova ugledna organizacija, nastala u Opatiji, proslaviti pola veka postojanja.
Naš sagovornik, poreklom Požarevljanin, iz porodice sa ugostiteljsko-turističkom tradicijom od dva i po veka, završio je Hotelijerski fakultet u Opatiji u Hrvatskoj, a potom otišao u Lozanu u Švajcarsku na specijalizaciju. Profesionalnu karijeru gradio je u Frankfurtu na Majni, Italiji, Sloveniji, Opatiji.
• Kako vidite razvoj srpskog turizma i gde su naše prednosti?
– Svetu je nesumnjivopotrebno pružiti novu, pozitivnu sliku i imidž Srbije kao centra kulture, umetnosti, trgovine i kulturno-istorijske baštine. Turizam podržan od dijaspore može najbrže uticati na ekonomski i kulturni razvoj savremene Srbije. To bi uticalo na otvaranje novih radnih mesta, izgradnju infrastrukture, priliv deviza… Stoga turizam predstavlja ključ uspeha i najjači most između matice i dijaspore. Kad je reč o prednostima, Srbija ih ima napretek, a naročito bih istakao naše zdravstvene centre i banje.
Dan Tanu za ministra
Uspeo sam kao predsednik SACEN-a, da od svih stranaka i izbornih lista dobijem potvrdan odgovor na moj predlog da se, u interesu Srbije formira ministarstvo turizma. Predložio sam da se ono izabere na osam godina, a ne na četiri jer je to suviše kratak period za promene. Voleo bih da u jednoj demokratskoj vladi vodim ministarstvo turizma u kome bi bili naši najbolji stručnjaci u ovoj oblasti, poput Edite Krunić, ali i Dobrivoja Tanasijevića, poznatijeg kao Dan Tana, vrhunskog ugostitelja iz SAD, i mnoge druge.
• Kako vidite našu dijasporu u oblasti potencijalnih investitora u turizmu?
– Jedna od procena kaže da naša dijaspora raspolaže sa više od 500 milijardi dolara, a ankete pokazuju da više od 40 odsto tih Srba želi da ulaže u Srbiju. Direktne investicije bi mogle ići u hotelijerstvo, restorane, šoping sferu, u turističke firme, sportske terene. Na žalost, poslovne informacije su do sada kasno stizale do dijaspore i na taj način ona je onemogućena da aktivnije učestvuje u investiranju u turizam.
• Kao primer često navodite privatizaciju aranđelovačkog „Starog zdanja“?
– To je slučaj koji pokazuje koliko ne slušamo našu dijasporu i koliko ovde vlada „burazerska privatizacija“. U slučaju privatizacije „Starog zdanja“ u Aranđelovcu, izigrana je Edita Krunić, jedan od naših najboljih turoperatora u SAD. Konkurs je bio namešten, „Staro zdanje“ nije dato Krunićevoj, već jednoj drugoj osobi koja se tamo nikada nije ni pojavila, pa zgrada i oprema sve više bespovratno propadaju…
Zbog loše zakonske regulative naša dijaspora nije u mogućnosti da ulaže u srpski turizam. Zato naši ljudi ulažu u tuđe države koje su imale sluha da ih oslobode dažbina na sve i svašta.
U Srbiju umesto na Sejšele
Na koji način dijaspora može da učestvuje u budućem razvoju srpskog turizma?
– U svetu živi oko četiri miliona Srba, na svim kontinentima, u više od 90 zemalja, a najviše ih je u Evropi, SAD i u Australiji. Dijasporu sve više čine Srbi druge i treće generacije koji nikada nisu videli otadžbinu svojih dedova, ali jesu Sejšele ili Bahamska ostrva, ponekad i najudaljenije delove sveta!
Dijaspora je, pre svega, emotivno vezana za maticu, što znači da vole da dolaze u otadžbinu. Srbija može da im ponudi organizaciju poslovnih skupova, edukativne programe, učenje jezika, manastirske ture, sportska takmičenja, zdravstveni turizam, medicinske usluge.
• Koliko srpski turizam i ugostiteljstvo ulažu u marketing i šta bi u tom važnom poslu mogla da učini dijaspora?
– Naša dijaspora vapi da besplatno radi promociju turističke ponude Srbije kroz udruženja i klubove, ali naša država nije u stanju ni razglednice da im pošalje, a i one su snimljene još u bivšoj Jugoslaviji! To bi trebalo da radi Turistička organizacija Srbije, ali ona neozbiljno shvata dijasporu. Ovde se često smatra da nam ljudi iz dijaspore nisu potrebni i da nam ništa ne znače, iako su oni vrhunski turoperateri, od Edite Krunić u SAD do Rade Aleksić u Parizu. Među njima je mnogo vrhunskih stručnjaka, poput Muradina Rebronje, iz Šeraton centra u Torontu, ali on ne može ovde da dobije šansu jer nije stranački kadar.
