Vaš ministar Jeremić i naš ministar Davutoglu su najbolji ortaci, reče mi, pre par dana, u Istanbulu jedan od vodećih turskih kolumnista, novinar lista Hurijet.
Zaista se nadam da će naši zvaničnici naučiti neke lekcije od Turaka.
Ne mislim na lekcije o slobodi štampe : samom (opozicionom) Hurijetu tursko ministarstvo finansija potražuje četiri milijarde ( !) dolara penala ; dva njihova novinara su u zatvoru a treći se upravo sprema ; premijer Redžep Erdogan je pre dva meseca zatražio od vlasnika medija da « kontrolišu kolumniste », a vlast optužuje opozicione novinare da su « podizvođači Izraela » i « saradnici PKK », kurdske terorističke organizacije.
Ne mislim ni na « preveliki verski naglasak u turskoj spoljnoj politici », kako tvrde kritični turski analitičari, koji kažu da je u Turskoj debata o « neoosmanizmu » prisutna i značajna, iako taj termin nije popularan.
« Napredujemo ka EU poput kornjače » i « svi smo izgubili entuzijazam », kaže mi jedan turski analitičar, inače ranije strastveni pobornik evropskih integracija.
Ankara mora da se suoči ne samo s raznim političkim uslovljavanjima, već i sa sada potpuno otvorenim neprijateljstvom težnji da postane članica EU.
Ali mislim da od Turaka možemo da naučimo lekciju u tri koraka:
1) Suočavanje sa stvarnošću.
« Napredujemo ka EU poput kornjače » i « svi smo izgubili entuzijazam », kaže mi jedan turski analitičar, inače ranije strastveni pobornik evropskih integracija. Ankara mora da se suoči ne samo s raznim političkim uslovljavanjima, već i sa sada potpuno otvorenim neprijateljstvom težnji da postane članica EU.
Turska zvanično sigurno neće odustati od evropskih integracija, ali svima je jasno da od članstva neće biti ništa.
2)
Duboka analiza i proučavanje strateških alternativa. To je upravo ono što je još 2001. godine uradio sadašnji turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu u svojoj studiji « Strateške dubine « . Po prvi put od 1923. godine, Turska je strateški utemeljila « nezavisnu spoljnu politiku », i ona je zasnovana na politici razvoja odnosa i uticaja ne samo prema Zapadu, već i prema Crnomorskoj regiji, Bliskom i srednjem Istoku.
Vreme je da u Srbiji konstatujemo smrt politike « bezalternativnosti » – ne da bi bežali od nekog, već da bi osnažili sebe.
3)
Stvarna primena promena u spoljnoj politici. « Od 2008. godine, turska spoljna politika se i praktično promenila », kaže kolumnista Hurijeta. « Nije tajna da Turska želi da bude veliki regionalni igrač, a sada ima i materijalne resurse za tako nešto », dodaje on. Ako ste « most » između kultura, civilizacija, geopolitičkih interesa, bićete interesantni i poštovani «samo ako ste izgradili jake temelje s obe strane mosta», čuo sam od ministra za evropske integracije i glavnog pregovarača sa EU, Egemena Bagiša.
Vreme je da u Srbiji konstatujemo smrt politike « bezalternativnosti » – ne da bi bežali od nekog, već da bi osnažili sebe.
